мини|280п|Банска коса код Белог Манастира мини|280п|Банска коса код Батине Банска коса је издужена узвисина у североисточном подручју хрватског дела Барање на Барањској лесној заравни; познато је виноградарско подручје, које се понекад назива Барањско виногорје.

Географске карактеристике Банска коса се пружа у правцу југозапад-североисток између Белог Манастира и Батине (дужине око 21 км, ширине 3 км). Падине су према југоистоку благе, а према Карашици на северозападу знатно стрмије и испирањем јако дисециране. По тектонској структури је асиметричан хорст преко којег су наталожене до 30 м дебеле наслаге леса (прапора), на којима је интензивно развијена пољопривреда и виноградарство.

Насеља На Банској коси нема насеља јер на њој нема воде, а у њеном подножју налазе се Каранац, Каменац, Кнежеви Виногради, Котлина, Суза, Змајевац и Батина с југоисточне те Драж, Гајић, Подоље, Брањина, Поповац, Брањин Врх и Бели Манастир са северозападне стране. Нека од тих насеља (Бели Манастир, Каменац, Котлина, Суза, Змајевац, Батина, Драж, Подоље) делимично се налазе и на њеним обронцима.

Највиши врх Баново брдо и Банско брдо називи су и за највиши предео Банске косе изнад Поповца (Камењак, по Енциклопедији Југославије 243 м, по Енциклопедијском географском лексикону Југославије 245 м, по Великом атласу Хрватске 244 м на мапи бр. 31 одн. 245 м у тексту, стр. 260).

Имена Имена Банске косе Банска коса (Велики атлас Хрватске) назива се још и Банска планина (Безендорфер), Баново брдо, Банско брдо (Енциклопедија Југославије; Енциклопедија опћа и национална у 20 књига), Барањска планина, Беломанастирска греда, Брањинска брда (Михалџић), Моношторска греда (Безендорфер), Златно брдо (латински: -{Mons aureus}-; мађарски: -{Báni-hegység}-, -{Vörösmarti-hegység}-).

Имена врхова Највиши врх Банске косе Михалџић назива Градац: "Врхови ових питомих планина јесу: код Белог Манастира: Крвашнина 187 м., код Поповца и Брањине: Градац 243 м. висине, у Подољу: Лисац 230 м., код Змајевца Тројнаш 205 м" (С. Михалџић: "Барања"), а Безендорфер Бански стол (243 м).

Локална имена Локално становништво Банску косу обично зове само Планина (неки кажу нпр. идем у План'ну), а њен највише дио Баново брдо. На Бановом брду налази се телевизијски одашиљач до кога води асфалтни пут из Кнежевих Винограда преко Каменца.

Порекло имена Називи Банска коса, Банска планина, Бански стол, Банско брдо и Баново брдо настали су од старог назива Бан за Поповац, Брањинска брда од назива села Брањине, а Беломанастирска греда и Моношторска греда од садашњег (Бели Манастир) и некадашњег (Моноштор) имена највећег барањског насеља.

Остало По Банској коси назван је беломанастирски Радио Банска коса, који програм емитује на српском језику.

Категорија:Барања Категорија:Планине у Хрватској