Велика уставотворна народна скупштина у Београду је било заседање скупштине у периоду од 10. децембра до 22. децембра 1888.
На овој скупштини је донесен Устав Србије из 1888. године.
Велика уставотворна народна скупштина 1888. 14. октобра 1888. године изашла је прокламација краља Милана народу српском, којом краљ позива народ на слогу: „Нек у теби", каже се у тој прокламацији, „умукну сви гласови раздора; нек једнодушно сви мисле на опште добро — a први пример за то треба да даде Краљ, и он је срећан што може да га даде". Краљ сматра да партијска борба може довести само до нових жалосних призора, каквих је било исувише; искрена тежња партија за добром и напретком државе немоћна је да што постигне и остаће безуспешна докле год је на снази Устав из 1869. Ради тога Краљ, на основу свога владалачког права, наређује, да се 20. новембра изврше избори за Велику народну скупштину која треба да се састане у Београду 1. децембра 1888, да донесе нови Устав. Краљ јамчи пуну слободу избора и позива све партије да се сложе на изради новог Устава.
Сутрадан по овој прокламацији изашли су потребни укази којима се наређују избори за Велику народну скупштину и заказује дан њеног састанка. Сем тога краљ је, једним личним писмом упућеним председнику министарства Христићу, наименовао Уставотворни одбор од 83 лица који ће припремити нови нацрт Устава, коме је за потпредседнике одредио шефове странака Јована Ристића, Саву Грујића и Милутина Гарашанина, задржавши председништво тога одбора за себе лично. Влада је са своје стране предложила да се томе одбору дода још 12 лица која ће вршити секретарске послове, и краљ је тај предлог прихватио. У чланство одбора ушли су најглавнији представници свих странака, јер је нови Устав требало да буде зајсдничко дело свих странака.
Рад у Уставотворном одбору текао је брзо. Једна ужа комисија тога одбора, за четири дана рада, саставила је пројект Устава који је после тога претресан у пленарним седницама којима је председавао краљ Милан. 10. децембра пројект Устава у одбору био је дефинитивно редигован и усвојен. На свечаној седници одбора, када је извршено дефинитивно гласање по овоме пројекту, краљ Милан је од представника странака тражио да Велика народна скупштина прими тај нацрт Устава „од корице до корице" дакле без икаквих измена.
Међутим су у току рада одбора почеле изборне припреме у целој земљи: странке су учиниле све што су могле да се у Скупштини појаве са што већим бројем мандата. Избори су већ отпочели избором повереника по селима, али су том приликом органи управних власти вршили притисак на бираче, па је ради тога краљ Милан сматрао да те изборне радње треба поништити и продужити изборни рок. У споразуму са члановима Уставотворног одбора одлучено је да се извршени избори повереника пониште, a да се изврше нови избори повереника под надзором нарочитих комисија у којима ће бити представници свију странака. У вези с тим помакнут је и рок вршења избора за 4. децембар као и рок скупштинског састанка, па је одлучено да се Велика народна скупштина састане у Београду 11. децембра. Ове мере осигурале су заиста слободу избора: влада Николе Христића у њима није имала никаква удела.
Требало је да се изабере 628 народних посланика у целој земљи. Према извештају верификационог одбора, 593 народна посланика имала су потпуно уредна пуномоћја, тако да се Скупштина могла одмах конституисати и прећи на рад. Од изабраних народних посланика, преко пет стотина припадало је Народној радикалној странци, Либерална странка добила је преко стотину мандата, док Напредна странка није добила ни један мандат. Скупштинске седнице одржаване су у згради Народног позоришта. Пре почетка рада краљ је именовао петнаест својих повереника који је требало да пред Скупштином бране и образлажу пројект новога Устава, док је влада Николе Христића и даље остала у позадини. Краљеви повереници били су најважнији чланови самога Уставотворног одбора: Јован Ристић, Сава Грујић, Алимпије Васиљевић, Јован Авакумовић, Пера Велимировић, Гига Гершић, Јован Бели-Марковић, и други.
После прегледа пуномоћја Скупштина се сама конституисала. За председника изабран је Коста Таушановић, за потпредседника Риста Поповића, a за секретаре поп Марко Петровић, Аца Станојевић, Илија Стошић, Љуба Јоксимовић, Рајко Стојићевић, поп Коста Јовановић, Душан Валожић и Сава Илић. Све скупштинско часништво припадало је искључиво Народној радикалној странци.
18. децембра 1888. Велика народна скупштина отворена је читањем Краљева указа. Затим је изабран један одбор коме је стављено у дужност да проучи пројект Устава и поднесе извештај. Овај одбор свршио је рад за један дан и поднео извештај без икаквих измена. По томе је Скупштина прешла на претрес Устава у начелу и појединостима. При гласању за пројект Устава у целости за Устав је гласало 494 посланика, против Устава њих 73, a 3 посланика уздржала су се од гласања. Гласање је извршено 22. децембра 1888, a одмах затим нови Устав краљ је потписао на свечаној скупштинској седници и у присуству свих народних посланика. Том приликом краљ Милан је прочитао и своју Беседу, којом су седнице ове Велике народне скупштине закључене.
Устав из 1888, ма да дело компромиса свих постојећих политичких странака у Србији, углавном је ипак дело Народне радикалне странке, која је налазила да су њиме у довољној мери осигуране главне тачке радикалног програма.
Одредбе устава из 1888. године о народној скупштини У поглављу V, које говори о Народној скупштини, Устав из 1888. садржи ове најважније одредбе: (чл. 76) Народно је представништво Народна скупштина, која може бити Обична или Велика. (чл. 77) Народну скупштину сачињавају посланици које народ слободно бира по одредбама Устава. (чл. 78) Избори народних посланика су непосредни, a гласање се врши тајно, куглицама. (чл. 79) Сваки округ бира онолико посланика колико отпада на њега по броју пореских глава. По један народни посланик долази на сваких 4.500 пореских глава. Ако вишак пореских глава у једном округу прелази 3.000, бираће се у њему још један посланик. (чл. 80) Колико у коме округу има пореских глава и колико ће се бирати посланика за сваке понаособ изборе одредиће један нарочити одбор састављен од председника Државног савета, председника и оба потпредседника Народне скупштине, и председника Касационог суда. (чл. 81) Варош Београд бира четири посланика, Ниш и Крагујевац по два, друге окружне вароши које се поименично наводе по једног. (чл. 83) Сваки народни посланик представља цео народ a не само оне који су га изабрали. (чл. 84) Бирачи не могу давати нити народни посланици примати заповедна и обавезна упутства. (чл. 85) Бирачко право има сваки рођени или прирођени Србин који је навршио двадесет и једну годину и који плаћа најмање петнаест динара непосредне порезе годишње. Задругари, који су навршили 21 годину, имају право бирања ма колику непосредну порезу плаћали. Ко хоће да употреби своје бирачко право, мора претходно узети бирачку карту, коју је надлежна власт дужна издати свакоме ко докаже признаницом или протоколом у који се заводи плаћање порезе да је у прошлом или текућем полгођу платио порезу која даје право бирања. (чл. 86) Бирач има право да бира само на једном месту, и то у ономе изборном округу у коме је као бирач уписан. (чл. 87) Официри и војници под заставом не могу гласати. (Чл. 88) Привремено губе гласачко право: 1) они који су осуђени на робију док се не поврате у права; 2) који су за преступе осуђени на губитак грађанске части, за време те казне; који су у затвору или притвору за злочинства или преступе поменуте у горњим тачкама; који су судском пресудом осуђени што су злоупотребом власти, претњом, поклоном, или обећањем поклона радили за себе или за другога, да буде изабран за народног посланика, и они који су осуђени за продају свога гласа. Губитак траје докле гласи судска пресуда. Сем тога бирачко право губе они који су под стециштем, под старатељством, они који су ступили у службу које стране силе и они који су као присталице непризнатих вера осуђени за невршење грађанских дужности, за време док судска пресуда траје. (чл, 89) Сви бирачи једног округа састављају једно изборно тело, и гласају не за поједине кандидате, него за целу кандидатску листу. Истим начином бирају и оне вароши у којима се бира више од једног посланика. (чл. 90) У окрузима ће се гласање вршити на више места, према одредбама изборног закона. Вароши ће такође према потреби бити подељене на више места за гласање. (чл. 91) На сваком месту где се врши гласање биће образован бирачки одбор, састављен од једног општинског одборника, кога општина изабере, од по једног представника сваке бирачке листе и једног судије, среског чиновника или правника. (чл. 92) У сваком главном окружном месту као и у вароши која бира више од једног посланика, образоваће се главни бирачки одбор који прикупља све гласове, пребројава их, проглашује резултат избора и даје посланичка пуномоћства. Томе ће одбору председавати један од чланова Државног савета или Касационог суда, одређен коцком, a његови су чланови један члан сталног Окружног одбора, председник месног општинског одбора, један члан Апслационог суда или председник Првостепеног суда, и по два представника сваке бирачке листе. (чл. 93) У сваком округу 100 бирача, a у свакој вароши која бира више од једног посланика 50 бирача, има право да саставља бирачке листе. На свакој листи мораће да буде записано толико имена колико посланика бира дотични округ или варош. Листа носи име онога кандидата који је на њој први записан, и она ће имати своју кутију на сваком месту где се врши гласање. Целокупан број бирача који су гласали, подељен бројем посланика које има да изабере дотично изборно тело, даће количник гласова према коме се свакој листи досуђује сразмеран број посланичких места. Свака листа добиће толико посланичких места колико се пута количник садржи у гласовима које је она добила. У свакој листи количник ће се придавати најпре кандидату на челу листе, a затим осталим кандидатима, по реду, којим су назначени док се не исцрпе број њених гласова. Ако посланичких места буде за која ни једна листа није добила број гласова раван количнику, придаваће се по један посланик оним листама које имају број количнику најближи, док се не добије одређени број посланика за дотично изборно тело. У случају да је тај број једнак на више листа, решиће коцка којој се листи има дати посланичко место. (чл. 94) У варошима где се бира један посланик, као и у општинама којима чл. 82 даје изборно право, изабран је онај кандидат који је добио апсолутну већину гласова. Ако нико није добио апсолутну већину гласова, извршиће се нов избор. На овоме избору довољна је релативна већина гласова, a у случају равне поделе решиће коцка. Бирачки одбор који издаје посланичка пуномоћства биће састављен од једнога судије месног или најближег Првостепеног суда, одређеног коцком, председника Општинског суда и по једног представника сваког кандидата. (чл. 95) Ко нема права бирања не може бити ни изабран за посланика. (чл. 96) За посланика у Народној скупштини може бити изабран само онај који, сем услова потребних за право бирања, испуњава још и ове услове: 1) да је Србин по рођењу или да је, ако је прирођен, настањен пет година у Србији; 2) да ужива сва грађанска и политичка права; 3) да живи стално у Србији, изузимајући оне који се стално баве на страни по државном послу; 4) да је навршио 30 година; 5) да плаћа држави најмање 30 динара непосредне порезе за годину. (чл. 97) Полицијски чиновници не могу бити бирани за народне посланике. (чл. 98) Народни посланици који не би били чиновници, па би се за време трајања свога посланичког мандата примили државне службе, самим тим престају бити посланици, али они могу поново бити изабрани за народне посланике према чл. 99. Ова се одредба не односи на министре, који остају и без новог избора народни посланици.