Франкенштајн или Модерни Прометеј () је готски роман енглеске књижевнице Мери Шели (1797–1851) који је настао 1818. и који говори о Виктору Франкенштајну, младом научнику који ствара гнусно, паметно створење путем једног необичног научног експеримента. Шели је почела да пише причу када је имала 18 година и боравила је у Бату, а прво издање је анонимно објављено у Лондону 1. јануара 1818. године, када је имала 20 година. Њено име се први пут појавило у другом издању, које је објављено у Паризу 1821. године.
Шели је путовала кроз Европу 1815. године, крећући се дуж реке Рајне у Немачкој и заустављајући се у Гернсхајму, 17 km од замка Франкенштајн, где је, око једног века раније, Јохан Конрад Дипел, алхемичар, вршио експерименте.Hobbler, Dorthy and Thomas. The Monsters: Mary Shelley and the Curse of Frankenstein. Back Bay Books; 20 August 2007. Затим је отпутовала у регион Женеве у Швајцарској, где се одвија велики део приче. Галванизам и окултне идеје биле су теме разговора за њене пратиоце, посебно за њеног љубавника и будућег мужа Персија Биша Шелија.
Године 1816. — на предлог лорда Бајрона — Мери, Перси, Џон Полидори и сам Бајрон, сложили су се да покушају да напишу причу о духовима. Након неколико дана размишљања, Шели је била инспирисана да напише „Франкенштајна“ поштоо је замислила научника који је створио живот и био ужаснут оним што је створио. Роман је први пут објављен анонимно 1818. године, а 1831. године објављено је ревидирано издање под именом Мери Шели. Ова верзија је укључивала значајне стилске измене, нови предговор који описује концепцију приче и експлицитнији морални тон.
Франкенштајн је једно од најпознатијих дела енглеске књижевности. Прожет елементима готског романа и романтичарског покрета, имао је значајан утицај на књижевност и популарну културу, изнедривши читав жанр хорор прича, филмова и позоришних представа. Од објављивања романа, име Франкенштајн се често користи за означавање чудовишта.. 2002. Сматра се да је инспирација за лик Франкенштајна био хемичар Хамфри Дејви.Франкенштајн је постојао - познати хемичар послужио као инспирација за лик („Вечерње новости”, 31. октобар 2021)
Радња Радња романа се одвија у 18. веку, а почиње када капетан Волтон, пропали писац, са својим бродом плови по арктичком кругу, у нади да ће проширити своје научно знање. Током путовања посада у даљини примећује псећу саоницу коју вози џиновска фигура. Неколико сати касније посада спасава скоро смрзнутог научника Виктора Франкенштајна који је био у потрази за огромним човеком кога је посада видела пар сати раније. Виктор у Волтону види исту ону опсесију која је и њега уништила и препричава му своју причу о животним невољама као упозорење. Као млади научник Виктор напушта свој дом у Женеви у Швајцарској и одлази да студира медицину у Инголштату у Немачкој. У једном тренутку инспирације, Виктор проналази начин како да неживу материју поврати у живот. Потпуно опседнут открићем, Виктор почиње од разних делова мртваца да склапа хуманоидну креатуру коју намерава да оживи. Његов је циљ да биће буде прекрасно, али када га оживи разочара се, јер биће је одвратно, превелико и унакажено. Имало је воденасте беле очи и жуту кожу која једва покрива мишиће и крвне судове испод. Ужаснут, Виктор напушта просторију и затвара врата за собом. Када се врати са циљем да уништи створење, ово је већ побегло. Следећих неколико месеци Виктор се опоравља од исцрпљености, све док не добија поруку од куће да му је убијен брат. Одмах одлази кући и крај Женеве види створење, те је уверен да је оно убило његовог брата. По Викторовом доласку кући, породична слушкиња Јустине је осумњичена за то убиство, осуђена и погубљена зато што је код ње нађен Вилијамов медаљон.
Праћен тугом и осећајем кривице Виктор одлази у планине и ту, на Монблану проналази чудовиште, које му прича своју причу. Чудовиште је било интелигентно и артикулисано и научило да говори посматрајући једну породицу кроз рупу у зиду. Чинио им је, скривајући се, мања добра дела, али када су га угледали, згрозили су се над његовим изгледом. Тада су га отерали. Људи су га терали где год су га угледали због његовог одбојног изгледа. Желећи освету, чудовиште је дошло до Викторове куће, убило му брата и наместило злочин слушкињи Јустине. Сада чудовиште жели од Виктора само једно: моли га да створи још једно чудовиште, женско, да не буде сам. При томе му обећава да ће престати да се свети човечанству и да ће њих двоје живети заједно, одвојени од цивилизације у јужноамеричкој дивљини. Првобитно, Виктор пристаје зато што му створење прети да ће убити његове преостале пријатеље и вољене и да неће стати док га не уништи. Виктор на Оркнијским острвима креће са радом на новом створењу. Тада почињу да га муче катастрофалне слутње да ће друго створење постати горе него прво, или да би стварање другог створења могло довести до размножавања расе која би представљала претњу за човечанство. Већ напола направљену креатуру уништава згађен сам собом и својим делом. За освету, чудовиште му најпре убије најбољег пријатеља, а затим и вереницу у првој брачној ноћи. Викторов отац ослабљен годинама и Елизабетином смрћу умире неколико дана касније. У потрази за осветом Виктор тада постаје ловац и прогања чудовиште преко Европе и севера Русије све до Арктичког океана, а даље на Северни пол. Створење му увек измиче за мало и он због исцрпљености и промрзлина не може да настави потеру и тад га налази Волтонов брод. Након пар дана лед онемогућава наставак путовања и неколико дана проводе заробљени у леду где пар чланова посаде умире од хладноће.Frankenstein Summary | GradeSaver Посада тад тражи да крену на југ чим се брод ослободи, али Виктор покушава да их убеди да наставе потрагу, али не успева у томе. Виктор иако веома слаб ипак одлучује да ће сам да настави потрагу и инсистира да створење мора да умре, али услед исцрпљености Виктор после пар дана умире саветујући Волтона да тражи срећу у миру и избегава амбиције. Убрзо после тога Волтон на броду открива створење које тугује за Виктором. Тад му створење каже да му Викторова смрт није донела олакшање и да га оно што је урадио чини још јаднијим него што је Виктор икада био. Исто му каже да ће да се убије како нико никад не би сазнао за његово постојање. Тад оно силази са брода и удаљава се на леденој санти.
мини|центар|500п|Различита издања романа Франкенштајн
Галерија
Екранизација thumb|Прва филмска адаптација Франкенштајна, 1910. Едисон студио
Прва филмска адаптација дела се десила 1910. године, у ери немог филма од стране Едисон студија. 1931. године Јуниверсал пикчерс студио екранизује Франкенштајна и то постаје прва екранизација овог дела са звуком. У годинама након тога излази велики број других адаптација под истим именом, а многе популарне телевизијске серије преузимају лик Франкенштајновог чудовишта које се појављује у серијама.
Напомене
Види још Мери Шели Франкенштајнова невеста Франкенштајн (филм из 1910) Франкенштајн (филм из 1931) Франкенштајн (филм из 1994) Франкенштајн (филм из 2025)
Референце
Литература
. Eds. James Gunn and Matthew Candelaria. Lanham, Maryland: Scarecrow, 2005. . Oxford. .
. . . Baltimore: , . .
. Conger, Syndy M., Frederick S. Frank, and Gregory O'Dea, eds. .
.
. . . 103. . . .
. . .
. . ch.5. O'Flinn, Paul. .
. .
.
. . Richard Holmes, "Out of Control" (review of Mary Shelley, Frankenstein, Or, The Modern Prometheus: Annotated for Scientists, Engineers, and Creators of All Kinds, edited by David H. Guston, Ed Finn, and Jason Scott Robert, MIT Press, 277 pp.; and Mary Shelley, . edited and with a foreword and notes by Leslie S. Klinger, Liveright, 352 pp.) . Edited with an introduction and notes by Marilyn Butler. . With an introductory essay by Mario Praz. . Edited with an introduction and notes by M. K. Joseph.
Спољашње везе
Mary Wollstonecraft Shelley Chronology & Resource Site "On Frankenstein" "13 Ways of Looking at Frankenstein" "My Hideous Progeny: Mary Shelley's Frankenstein" Inside look at the "Frankenstein Phenomenon"
Категорија:Романи 1818. Категорија:Романтизам Категорија:Научнофантастични романи Категорија:Хорор романи