Кованица из римског доба|мини

Кованица или новчић је парче чврстог метала које се користи као платежно средство. Имају стандардне величине и праве се у великим количинама. Кованице се углавном праве од легуре метала или неких других синтетичких материјала. Округло су облика користе се као новац упоредо са новчаницама и углавном је највећа номинална вредонст једне кованице мања од новчанице најмање номиналне вредности. Најмања кованица искована је у Швајцарској 2020. године. Има лик Алберта Ајнштајна и пречник од 2,96 милиметара.

Историјски гледано, знатна разноликост кованог метала (укључујући легуре) и других материјала (нпр. порцелана) коришћена је за производњу кованица за оптицај, прикупљање и улагање у метал: ковани новац често служи као погодније складиште за осигурну количину и чистоћу метала од других полуга.

Историја Полуге и неозначени метали мини|Бакарни ингот са Крита. Метални инготи из касног бронзаног доба добили су стандардне облике, попут облика „волове коже”, што указује на то да представљају стандардизоване вредности.

Метални инготи, сребрне полуге или неозначене шипке вероватно су били у употреби за размену међу многим цивилизацијама које су овладале металургијом. Тежина и чистоћа полуга били би кључна одредница вредности. У Ахеменидском царству у раном 6. веку пре нове ере, ковање новца још није било познато, а трампа и донекле сребрне полуге коришћене су уместо тога за трговину. Сматра се да је пракса коришћења сребрних полуга за валуту такође била актуелна у Централној Азији од 6. века пре нове ере.Discovery of a hoard of currency with silver bars near Malayer, dated circa 600 BCE, with photographs in. Кованице су биле еволуција „валутних“ система касног бронзаног доба, где су се инготи стандардне величине, и жетони као што је новац у облику ножа, користили за чување и пренос вредности.

Тонгбеј у Кини бронзаног доба (око 1100. п. н. е.)

У касном кинеском бронзаном добу направљени су стандардизовани ливени жетони, попут оних откривених у гробници у близини Анјанга. То су биле реплике у бронзи раније кинеске валуте, кауриске шкољке, те су добиле назив бронзана шкољка.

Гвоздено доба

Лидијски и јонски електрумски новац (око 600. п. н. е.) мини|лево|Новчић Алијате из Лидије. Око 620/10-564/53. п. н. е. мини|лево|Најранија урезана кованица: електрумски новчић Фејнса од Ефеза, 625–600. п. н. е. Лице: Јелен пасе десно, ΦΑΝΕΩΣ (ретроградно). Наличје: Два утиснута жига, сваки са подигнутим линијама које се укрштају.

Најраније кованице углавном су повезани са Анадолијом из гвозденог доба с краја 7. века п. н. е, а посебно са краљевством Лидије.. D. Sear, Greek Coins and Their Values Vol. 2, Seaby, London, 1979, p. 317. Рани електрумски новчићи (алувијална легура злата и сребра, који се јако разликују по пропорцијама и обично са око 40–55% злата) нису били стандардизовани по тежини, а у најранијој фази можда су били ритуални предмети, као што су беџеви или медаље, које су издаване свештеницима."The Types of Greek Coins" An Archaeological Essay by Percy Gardner 1883 p.42 "Considering these and other facts it may be held to be probable, if not absolutely proved, that priests first issued stamped coin, and that the first mints were in Greek temples." Непредвидивост састава електрума у природи имплицирала је да има променљиву вредност, што је увелико отежало његов развој.

Већина раних лидијских новчића не укључује писање („мит“ или „натпис“), већ само слику симболичне животиње. Стога се датирање ових кованица првенствено ослања на археолошке доказе, а најчешће цитирани докази долазе из ископавања у Артемидином храму у Ефесу, који се назива и Ефеска артемисија (која ће касније еволуирати у једно од Седам чуда древног света), место најранијег познатог депозита електрумских новчића. Будући да су у том храму откривени најстарији „новчићи” из лавље главе, а изгледа да нису коришћени у трговини, ови предмети можда нису били новчићи већ беџеви или медаље које су издавали свештеницима тог храма. Анатолијска Артемида била је Πὀτνια Θηρῶν (Потнија Терон, „Господарица животиња”), чији је симбол био јелен. Прошло је неко време пре него што су древни новчићи коришћени за привреду и трговину. Чак и електрумски новчићи најмањих апоена, можда вредни око једне дневнице, били би превише вредни за куповину векне хлеба."Hoards, Small Change, and the Origin of Capitalism," Journal of the Hellenistic Studies 84 (1964), p. 89 Могуће је да су први новчићи који су се користили за малопродају на широкој основи вероватно били с малим удлом сребра, Хемиобол, старогрчки новац који су ковали јонски Грци крајем шестог века пне.M. Mitchiner, Ancient Trade and Early Coinage, Hawkins Publications, London, 2004, p. 214

Насупрот томе, Херодот је поменуо иновацију коју су направили Лидијци:

Аристотелfr. 611,37, ed. V. Rose и ПолуксOnamastikon IX.83 помињу да је први издавалац кованог новца био Хермодик/Демодик из Kима. Kим је био град у Еолиди, у близини Лидије.

Многи рани лидијски и грчки новчићи ковани су под влашћу приватних особа и стога су више сродни жетонима или значкама него модерним кованицама,G. Hanfmann, pp. 73, 77. R. Seaford, p. 128, points out, "The nearly total lack of … coins in the excavated commercial-industrial areas of Sardis suggests that they were concentrated in the hands of the king and possibly wealthy merchants." иако је због њиховог броја евидентно да су неки били службена државна издања. Најранији исписани новчићи су Фејнсови, који су датирани на период 625–600 године пне из Ефеса у Јонији, са натписом -{ΦΑΕΝΟΣ ΕΜΙ ΣΕΜΑ}- (или слично) („Ја сам беџ/знак/спомен Фејнеса/светлости“),For the translation of "sēma" as tomb, see "ΣΕΜΑ ΦΡΑΣΙΚΛΕΙΑΣ" или само носећи име -{ΦΑΝΕΟΣ}- („Фејнсов“).

Први електрумски новчићи које је издао монарх су они које је ковао краљ Алијат Лидијски (умро око 560. п. н. е.), због чега се овај краљ понекад помиње као зачетник ковања новца.A. Ramage, "Golden Sardis", King Croesus' Gold: Excavations at Sardis and the History of Gold Refining, edited by A. Ramage and P. Craddock, Harvard University Press, Cambridge, 2000, p. 18.

Референце

Литература

.

, pp. 15–19, 1998, New Series, Vol. 12, (Alexander's Legacy in the East: Studies in Honor of Paul Bernard), p. 13-22,

, Yale University Press Pelican History of Art,

Ancient India, A History Textbook for Class XI, Ram Sharan Sharma, National Council of Educational Research and Training, India Iranian and Macedonian Invasion, pp 108

Спољашње везе

INDIA iii. RELATIONS: ACHAEMENID PERIOD Zeno coins of Iran Daric information Money weights and measures in Antiquity including Babylonian Persian coins and Satraps coins Asia Minor Coins - Achaemenid Satraps and Governors

Категорија:Новац