Последње заседање Народне скупштине Краљевине Србије је одржана 14—21. децембра 1918.

Ликвидација српске народне скупштине Пре него што је Народна скупштина могла да настави рад у Београду, чин уједињења Срба, Хрвата и Словенаца био је извршен 1. децембра 1918, па се очекивало да се у најскорије време састане Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Законодавни послови, после тога времена, требало је да пређу на ту нову представничку установу, после чега је требало у целој уједињеној земљи извршити изборе за Уставотворну скупштину. Проглашењем уједињења, стварно, престала је законодавна функција свију народних представништва на територији уједињене државе. Ta иста судбина чекала је и Српску народну скупштину која је сазвана за 14. децембар у Београду с тим да посвршава некоје најважније послове и да из своје средине изабере чланове који ће ући у Привремено народно представништво.

Седнице Народне скупштине по повратку у ослобођену земљу одржаване су у импровизованој сали хотела „Париз“. Председавао је први потпредседник Љуба Р. Јовановић. Пре прелаза на други рад, Народна скупштина одала је пошту својим помрлим члановима који су умрли у земљи, за време окупације, као и онима који су умрли у иностранству. Констатовано је да су у земљи умрли Тома Зафировић (народни посланик изабран у вароши Врању, убијен од Бугара), Миливоје Ђорђевић, Гаја Милорадовић, Михаило Ђорђевић, Љуба Ђорђевић, прота Герасим Поповић, и Алекса Ратарац, a да су у иностранству умрли Андра Николић, прота Милан Ђурић, Ђорђе Куртовић, Мита Михајловић, Богдан Јанковић, Давид Симић, Димитрије Средојевић, Павле Булић и Чеда Урошевић. Констатовано је да Народна скупштина има 149 чланова и да је тај број довољан да се може радити, a да има 16 упражњених места од којих се са десет листа попуњавања уопште не могу вршити, јер су листе са којих та лица треба да дођу потпуно исцрпене.

предлог закона о ванредном кредиту од 250 милиона динара, онај исти којим се Народна скупштина бавила на последњим седницама које су одржаване на Крфу. Како је тај законски предлог већ прошао кроз одборску редакцију, он је стављен на дневни ред и, после краће дискусије, био усвојен. То је, у исто време, био и последњи закон који је донела Српска народна скупштина.

16. децембра 1918, на 98 редовном састанку од почетка Светског рата, Народној скупштини је свечано саопштен акт уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Председник министарства Стојан Протић, који је Народној скупштини учинио то саопштење, прочитао је оба акта која се на то односе: Адресу Народног већа Наследнику Престола Александру и одговор Наследника Престола Александра изасланству Народног већа. Евоцирајући успомене на минуле догађаје, председник Стојан Протић дао је израза радости Краљевске владе и Народне скупштине што ce, после четверогодишњег потуцања по туђини, иако гостопримној, налазе поново у своме слободном престоном граду Београду.

Стојан Протић је даље саопштио Народној скупштини да, у часу:

Речи председника министарства Стојана Протића Народна скупштина саслушала је са бурним одобравањем и акламацијама, које су се поновиле и кад је узео реч потпредседник Народне скупштине Љуба Р. Јовановић.

казао је председавајући Јовановић...

Цела Народна скупштина устала је на ноге да ода почаст палим жртвама и бурно акламира државном и народном јединству. После кратке дискусије у којој су узели реч Драгиша Лапчевић (социјалиста) и Настас Петровић (радикални дисидент) Народна скупштина једногласно је примила изјаву Председника Министарства Стојана Протића и предлог председништва Народне скупштине.

Истога дана Скупштина је прешла на претрес предлога закона о ванредном кредиту у износу од 250 милиона динара. После тога имало се приступити избору чланова који треба да уђу у Привремено Народно представништво, али је пре тога, на предлог Милорада Драшковића, донесена ова одлука:

Скупштина је изгласала ову одлуку и на тај начин своју досадашњу функцију пренела на Привремено народно представништво, које је требало да се у месецу марту састане у Београду.

За делегате Народне скупштине у Привремено народно представништво изабрани су једногласном одлуком: Алекса Жујовић, др. Александар Мијовић, Андрија Цветковић, Андрија Протић, Андрија Станић, Атанасије Шарковић, Богдан Михајловић, Боривоје Поповић, др. Велизар Јанковић, Велисав Михаиловић, Велисав Вуловић, Веља Вукићевић, др. Вој. Маринковић, др. Вој. Вељковић, Дим. Машић, Дим. Попадић, Драгић Муцић, Драгиша Лапчевић, Драг. Божиновић, Драг. Јоксимовић, др. Драг. Павловић, Драгутин Пећић, Драгутин Васић, Ђока Брачинац, Ђорђе Златковић, Ђорђе Несторовић, Живојин Златановић, Живојин Златић, Живојин Рафајловић, Живојин Тајсић, Живојин Шобић, Илија Илић, Илија Михајловић, Јаша Продановић, Јосиф Бојиновић, Јоца Селић, Јоца Јовановић, Коста Тимотијевић, Коста Стојановић, Крста Марковић, Лаза Поповић, Маринко Станојевић, Марко Трифковић, Миладин Стефановић, Милан Капетановић, Милан Марјановић, др. Милан Марковић, Миливоје Башић, Милован Лазаревић, Милоје Живановић, Милорад Драшковић, Милорад Павловић, Милутин Драговић, Милутин Станојевић, Милош Трифуновић, Михаило В. Илић, Михаило M. Илић, Михаило Јовановић, Михаило Радивојевић, Михаило Шкорић, др. Момчило Нинчић, Настас Петровић, Никодије Милетић, Никола Пашић, Пера Јовановић, др. Пера Јовичић, Петар Вуксановић, Радослав Агатоновић, Ранко Обрадовић, Сава Бајкић, Светозар Ђорђевић, Светозар Хаџић, Сима Перић, Сретен Којић, др. Станојло Вукчевић, Стојан Рибарац, Стојан Костић, Стојан Протић, Тихомир Драшковић, Тихомир Константиновић, Тодор Станковић, Урош Ломовић, Чеда Костић, Чеда Гагић. — У исто време Народна скупштина је за сваког делегата изабрала и по једног заменика, како је предвиђено у одлуци која је претходно донесена.

На предлог министра финансија др. Момчила Нинчића, Финансијски одбор Народне скупштине повисио је суму од 250 милиона динара, колико је раније тражено у предлогу закона о ванредном кредиту, на 300 милиона динара. Скупштина је при дефинитивном изгласавању примила ту измену, a по томе је извршила избор 20 чланова за анкетну комисију којој је стављено у задатак да испита рад при пошиљци новаца, пакета, и осталог, у канцеларији и обавештајном бироу на Крфу, у Солуну и у Женеви, 20 чланова за анкету о истрази поводом побуне у Топличком округу и другим крајевима, и извршила попуну анкетне комисије којој је било стављено у дужност да испита злоупотребе при набавкама у војсци, док су у одбор за контролисање поверљивог кредита изабрани др. Станојло Вукчевић, Милорад Драшковић, др. Војислав Маринковић и др. Воја Вељковић.

Последња седница Српске народне скупштине одржана је 21. децембра 1918.

Референце ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 183 — 187) Српска народна скупштина у време Устава од 1903. године (1903—1918)

Категорија:Историја Старог града (Београд) Категорија:Политика Београда Категорија:Народне скупштине Србије Категорија:Политика Краљевине Србије Категорија:Политика Краљевине Југославије Категорија:Стварање Краљевине СХС Категорија:Србија у 1918.