Кишзомбор (, раније https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/banatska-mala-pruga-2/) је село у Мађарској, југоисточном делу државе. Село управо припада Макошком срезу Чонградско-чанадске жупаније, са седиштем у Сегедину.
Природне одлике Насеље Кишзомбор налази у југоисточном делу Мађарске, близу државну границе са Румунијом.
Историјски гледано, село припада крајње северном делу Баната, који је остало у оквирима Мађарске. Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 80 м. Северно од насеља протиче река Мориш.
Историја Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао у свом извештају да место „Зомбор” припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту је римокатоличка црква а становништво је било мађарско.Ј.Ј. Ерлер: „Банат”, Панчево 2003.
Становништво се бавило пољопривредом и главне културе су пшеница, кукуруз, шећерна репа, лук. Сточарство је такође било значајно. Организовање пољопривредних задруга почело је 1949. године, након спајања, послују задруге „Нови живот“ и „Мако Лењин“ (Агро Марош). Струја је доступна од 1927. године, а гас се испоручује од 1985. године. Задруга Ханђа има 2 продавнице и два пункта за продају пића од 1917. године. Комерцијално снабдевање обезбеђује Кишзомборски афеш од 1945. године, Кишзомборски и Видеке афеш од 1950. године, а Марош-менти афеш од 1979. године. Сеоска школа са 8 учионица, изграђена 1900. године, је у државном је власништву од 1901. године.Кратка историја Кишзомбора
Становништво Према подацима из 2013. године Кишзомбор је имао 3.894 становника. Последњих година број становника опадаCsongrád (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts.
Претежно становништво у насељу су Мађари (99%) римокатоличке вероисповести. Мањина су Роми.
Референце
Спољашње везе
Званична страница општине Кишзомбор
Категорија:Насељена места у жупанији Чонград Категорија:Википројект географија/Насеља у Мађарској Категорија:Поморишје