Синиша Мали (Београд, 25. август 1972) српски је политичар и економиста. Од 2018. обавља функцију министра финансија, а 2022. и функцију првог потпредседника Владе. Члан је Српске напредне странке (СНС). Између 2013. и 2014. био је председник Привременог органа града Београда, а од 2014. до 2018. градоначелник Београда.
Откривање плагијата у докторској дисертацији Малог био је један од покретача антивладиних протеста који су довели до дванаестодневне студентске блокаде главне зграде Универзитета у Београду. Докторат му је касније одузет. Сматрајући да му је докторат неправедно одузет, Мали је покренуо судски процес, а Управни суд је у марту 2023. године донео пресуду којом је поништио претходну одлуку Сената Универзитета о одузимању доктората. Mарта 2023. године је Управни суд у Београду донео одлуку којом се поништава одлука Универзитета у Београду. Мали је након контроверзи око плагирања делове докторске тезе, поново докторирао у иностранству, на универзитету у Словачкој.
Биографија
Образовање Синиша Мали рођен је у Београду, 25. августа 1972. године, где је и завршио основну школу и Пету београдску гимназију.
Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду, након чега је и магистрирао 1998. године на тему Трговинске изложбе као инструмент промоције предузећа на истом факултету. Исте године је добио стипендију Рон Браун и уз помоћ исте магистрирао 1999. године на Вашингтоновом универзитету у Сент Луису, на смеру финансија, са титулом Мастер пословне администрације (, скр. ). Током студија у САД је радио као асистент на пет предмета из области пословних финансија, а након студија је примио награду као најбољи студент у области финансија.
Докторску дисертацију бранио је 2013. године на тему Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације - Теоријске концепције и остварени резултати у Србији на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. У јуну 2017. године завршио је Високе студије безбедности и одбране, највиши ниво усавршавања у Војсци Србије.
На Техничком универзитету у Кошицама у Словачкој је 2020. године уписао докторске студије на финанскијском смеру. У августу 2022. године му је одобрена докторска теза, коју је одбранио у јуну 2023. године под називом Ефекат лепљивог папира у Републици Србији ().
Носилац је звања () и члан института̄ , и . Поседује лиценцу портфолио менаџера, коју издаје Комисија за хартије од вредности Републике Србије.
Пословна каријера Фебруара 2001. године постављен је за помоћника министра за приватизацију у склопу Министарства за привреду и приватизацију Владе Републике Србије. Крајем 2001. године, након оснивања Агенције за приватизацију 17. јула, прелази на место директора Центра за тендерско-аукцијску приватизацију, реструктурирање и тржиште капитала у тој Агенцији. На тој функцији остаје све до краја 2003. године. Почетком 2004. године основао је своју компанију која се бави саветовањем у области куповине и продаје предузећа (енг. merger&acuisitions), финансијског реструктурирања, консолидације пословања и саветовања компанија ради побољшања њихових финансијских перформанси. Пре него што је постао помоћник министра за приватизацију, радио је у "Credit Suisse First Boston"Извештај о докторској дисертацији , Основни подаци о кандидату и дисертацији, страна 1, пасус 2, ред 2. у Њујорку у "Mergers & Acquisitions" групи, где је био задужен за послове куповине и продаје предузећа, реструктурирања и консолидације пословне анализе. Пре тога провео је четири године као руководилац у једној од четири највеће консултантске фирме на свету, "Deloitte & Touche"Извештај о докторској дисертацији , Основни подаци о кандидату и дисертацији, страна 1, пасус 2, ред 1., од чега две године у Прагу и две године у Београду, где је радио на пословима приватизације, куповине и продаје предузећа, реструктурирања и консолидације, пословне анализе итд.
Политичка каријера
Мали улази у политику 2001. године, исте године постављен је за помоћника министра за приватизацију у Министарству за привреду и приватизацију Владе Републике Србије. Крајем те године прелази у Агенцију за приватизацију, где је био директор Центра за тендерску приватизацију. На тој функцији остаје до краја 2003. године.
Године 2012. Синиша Мали постаје саветник првог потпредседника Владе Републике Србије за економска питања.Телеграф онлајн , Све о Синиши Малом Након што се кратко задржао на тој позицији, одлуком Владе РС, 18. новембра 2013. године постављен је за председника Привременог органа града Београда и ту остаје до расписивања избора 16. марта, након чега долази на место градоначелника Београда. Као први човек Београда, покренуо је програм финансијске консолидације у циљу одржавања фискалне стабилизације. Преполовио је дуг града Београда, који је износио 1,2 милијарде евра, и смањио буџетски дефицит за четири пута. Спровео је програм консолидације јавних и јавно - комуналних предузећа, а Београд је по први пут добио кредитни рејтинг 2016. године, који је након тога и повећан тако да сада износи БА3. Покренуо је велике инвестиционе пројекте у граду Београду, од којих је најзначајнији „Београд на води”, вредан 3,5 милијарди евра. У току мандата Синише Малог покренут је нови инвестициони циклус па су, између осталог, отворени робна кућа ИКЕА и хотел „Хилтон“, а после више од 10 година Београд је добио и прву фабрику - „МеиТа“ у Обреновцу. Комплетно је реконструисан Трг Славија, као и велике градске саобраћајнице попут Булевара ослобођења, Рузвелтове и Улице Мије Ковачевића. Железничка станица Београд центар (Прокоп) је после 40 година почела са радом, а изграђене су и приступне саобраћајнице тој станици. Отворен је Пупинов мост на Дунаву, а изграђен је и нови булевар од Моста на Ади до Тошиног бунара. Завршена је изградња фабрике воде "Макиш 2".
Почели су радови на претварању центра града у пешачку зону, у оквиру којих је Обилићев венац у потпуности реконструисан и затворен за саобраћај, а реконструисани су и Косанчићев венац и улица Вука Караџића. Рестаурирано је око 200 фасада у центру града. Изграђене су стотине километара асфалтних путева, као и водоводне и канализационе мреже. Након што је 10 година био затворен за јавност, Музеј савремене уметности је поново почео са радом. Почела је комплетна реконструкција парка Ушће, као и изградња пешачке пасареле између Калемегдана и Бетон хале. Потписани су уговори за изградњу Фабрике за прераду отпада у Винчи, фабрике за прераду отпадних вода у Великом селу и за изградњу топлодалековода Обреновац - Нови Београд. На месту градоначелника се задржао до маја 2018. године, када прелази на функцију министра финансија у Влади Републике Србије, коју тренутно обавља. Мали је четири пута биран за министра финансија, а тренутно обавља и функцију првог потпредседника Владе, на коју је изабран у мају 2024. године. За време његовог мандата, Србија је ушла у круг најбрже растућих економија у Европи, незапосленост је на историјски ниском нивоу, а запосленост на историјски високом нивоу. Србија привлачи и рекордан број страних директних инвестиција, а спроведен је и низ реформи за побољшање привредног амбијента, као што су е-фактуре, е-фискализација, е-отпремнице.
Захваљујући добрим резултатима, Министарство финансија је за време пандемије корона вируса помогло привреду и грађане са пакетом од девет милијарди евра, што је сачувало ниво привредне активности. Као председавајући радне групе за кандидатуру за домаћина специјализоване изложбе Експо 2027, водио је низ активности које су довеле до тога да Србија постане домаћин ове престижне изложбе.
У складу са тим, Министарство које води је инвеститор пројекта изградње Експо комплекса и Националног стадиона, а води и радну групу за изградњу београдског метроа, која је почела после неколико деценија. За време његовог мандата, Србија је по први пут добила инвестициони рејтинг, и то од агенције S&P у октобру 2024. године.
Награде и признања
Добитник је награде "Најевропљанин 2014" за пројекат развоја и реконструкције Београда. Европски покрет у БиХ му је, док је био на функцији градоначелника, 2017. године доделио признање "Најтолерантнији град у региону". За време његовог мандата Београд је на Светском сајму туризма у Шангају у НР Кини проглашен за најпопуларнију дестинацију.
Синиши Малом је крајем октобра 2019. уручен „Орден Великомученика Крагујевачких првог степена“, Српске православне цркве. То признање уручио му је Владика Јован, уз благослов Патријарха српског Иринеја, у Храму силаска Светог духа на апостоле у селу Барзиловица код Лазаревца. Према писању медија, Мали је 2018, као градоначелник Београда, издвојио средства која су била неопходна како би се после десет година завршио храм. Неколико дана пре уручења ордена, Влада Србије донела је решење о издвајању средстава у износу од 116 милиона и 137 хиљада динара из буџетских резерви, као недостајућа средства за реализацију доплатне марке „Изградња Спомен-храма Светог Саве“. Решење је потписао потпредседник владе, Небојша Стефановић, док је под тачком три наведено да се о реализацији стара министарство финансија.
У марту 2023. године, Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) је Малом доделила награду Реформатор године „за реформе које се односе на унапређење пословања приведе и њено административно и парафискално растерећење”.
У јуну 2024. године добио је највише признање Града Крушевца, Видовданску награду за 2024. годину, за изузетан допринос економском, привредном и друштвеном развоју Републике Србије и Града Крушевца.
Контроверзе
Плагирани докторат
Јула 2014. године, веб-сајт "Пешчаник" је објавио текст којим се доводи у питање аутентичност докторске тезе Синише Малог. Синиша Мали је тим поводом рекао да "стоји иза свог рада" Недуго потом, 20. јануара 2015. године, Симон Циферт (Szymon Cyfert), главни и одговорни уредник журнала "Организација и менаџмент", у ком је објављен научни рад Синише Малог, повлачи његов текст "Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације" (Value creation through restructuring - key value drivers and value creation models), уз објашњење да су неки делови текста "скоро идентични докторској тези Стифаноса Хајлемериама", "Креирање корпоративне вредности, управљање и приватизација: реструктурирање и вођење предузећа у транзицији - случај Еритреје", Универзитет у Гронингену (2001) (Corporate value creation, governance and privatisation: restructuring and managing enterprises in transition – the case of Eritrea, University of Groningen, 2001). Након ревизије текста коју је поднео главни коаутор, уредништво часописа је поново објавило поменуту студију са уводном назнаком Corrigendum у којој је наведен још један извор из литературе која је коришћена приликом израде студије, а која је у претходној верзији техничком грешком изостављена.
Током 2016. и почетком 2017, академик Душан Теодоровић је, након детаљне анализе, утврдио да је докторат Синише Малог „страшан плагијат”. Теодоровић је изјавио и да је у овом случају „понижена академска заједница у Србији”. Сенат Универзитета у Београду затражио је формирање комисије која ће испитати читав случај. Комисија за преиспитивање оригиналности докторске дисертације је формирана почетком 2019. године, а у марту је донела стручно мишљење о оригиналности дисертације, где је закључила да докторска дисертација Синише Малог није плагијат, већ аутентичан допринос научним схватањима и иновацијама. Наставно-научно веће Факултета организационих наука је почетком маја 2019. године усвојило извештај Етичке и Стручне комисије. Са друге стране, Сенат Универзитета одлучио је „да не додели звање доктора наука актуелном министру финансија Синиши Малом јер жели да сачека евентуалне жалбе на извештај комисије Факултета организационих наука”.