Рупрехт Палатинатски, познат и као Руперт III, Рупрехт III или само Руперт (5. мај 1352, Амберг - 18. мај 1410, Опенхајм), био је краљ Римљана (21. август 1400 - 18. мај 1410) и гроф Палатината (6. јануар 1398 - 18. мај 1410). Отац му је био Рупрехт II Палатинатски, а мајка Беатриса Сицилијанска, кћерка краља Педра II Сицилијанског. Рупрехт је стекао надимак Клеменс. Био је храбар и великодушан, али ресурси у Светом римском царству су за време његове владавине били никакви.

Долазак на престо Као младић помагао је оцу управлљањем Палатината и са њим је освојио области око Рајне,а 6. јануар 1398. постао је владар Палатината. Био је један од четири племића који су се 20. августа 1400. године састали у Оберланштајну и прогласили да је краљ Вацлав IV свргнут. Рупрехт је потом 21. августа уз помоћ надбискупа проглашен краљем Римљана и крунисан је 6. јануара 1401. године у Келну, али његов претходник Вацлав га није признавао за владара и 1402. године у Бохемији је против њега избила побуна и био је утамничен у Бечу и ослобођен тек у јесен 1403. године.

Поход на Италију Видевши шта се десило његовом претходнику због лењости, Рупрехт је био активан, па су му се после крунисања заклели на верност племићи Светог римског царства и он је потом кренуо у Италију где је намеравао да се крунише круном цара Светог римског царства и да покори Миланско војводство. Он је већ у јесен прешао Алпе где је изгубио већину војске и морао је да се повуче натраг.

Финансијска криза мини|лево|Новчић са Рупрехтовим ликом Већ 1402. године Рупрехт није имао новца да би поново напао Италију. Тако је крељев ауторитет био уништен, али финансијску кризу је још исте године, у јулу, залечио Рупрехтов син Лудвиг III Палатинатски, тако што је оженио Бланш од Енглеске и тај брак му донео 100.000 гулдена, а и краљев ауторитет обновио је папа Бонифације IX 1. октобра 1403. године, тако што га је признао краљем Римљана, али то није значило много пошто је у исто време постојао једнако моћни антипапа. За време његове владавине се ипак развијао Универзитет у Хајделбергу. Штитио је Јевреје да би од њих позајмљивао новац и 1407. године формирао је Јеврејску канцеларију. Пошто је економија царства била никаква Рупрехт је удавао кћерке да би извукао неку финансијску корист од тога. Највише финансијских користи је ипак имао од бракова његових синова, тако је на пример извукао користи од брака његовог сина Јохана од Нојбурга 15. августа 1407. године са Катарином Померанском.

Побуне племића Рупрехта су за цело време владавине пратиле побуне локалних господара од којих је највећа била побуна у Швабији и побуна Амајстера у Стразбуру, после чега град постаје de facto слободан. Те побуне су од 1405. године подржавали надбискупи Мајнца, Баден Бадена и Вертемберга. Године 1406. да би их смирио је направио извесне уступке племству. Године 1407. Покушао је да се учврсти на престолу уз помоћ нових закона, али није успео због побуне краљеве владе у Мајнцу, али она је смирена већ до 14. новембра исте године.

Сабор у Пизи и смрт Покушао је да прекине Западну шизму сабором у Пизи, који је сазвао 23. марта 1409. године и на том сабору су се само нашли отпадници католичке цркве, тим сабором је формирано и антипапство у Пизи. Ово је натерало папство да свргне Рупрехта и за краља је поново проглашен Вацлав, иако није био признат од племића. Рупрехт је одлучио да нападне Италију поново у јуну 1410. године, али је после краће болести умро 18. маја 1410 у Опенхајму, само неколико недеља пре напада, а покопан је у цркви Светог Духа у Хајделбергу.

Брак и деца Дана 27. јуна 1374. године оженио се Елизабетом Хоеноцелерн, кћерком Фридриха IV Хоеноцелерна са којом је имао деветоро деце, од којих су шесторо били синови, а имао је само три кћерке. Брак и деца Дана 27. јуна 1374. године оженио се Елизабетом Хоеноцелерн, кћерком Фридриха IV Хоеноцелерна са којом је имао деветоро деце, од којих су шесторо били синови, а имао је само три кћерке. Рупрехт Пипан (20. фебруар 1375 — 25. јануар 1397), престолонаследник Палатината Маргарита (1376 — 26. августа 1434) Фридрих (1377—1401) Лудвиг III (23. јануар 1378 — 30. децембар 1436), гроф Палатината (1410—1436. Агнес (1379—1401) Елизабета (1381—1409) Јохан (1383 — 14. марта 1443), гроф Нојбурга Стефан (23. јун 1385 — 14. фебруар 1459), гроф од Зимерн-Цванбокена Отон I (24. августа 1390 — 5. јул 1461), гроф Мосбаха

Породично стабло

Референце

Спољашње везе Deutsche Biographie "Ruprecht (III.) von der Pfalz"

Категорија:Рођени 1352. Категорија:Умрли 1410. Категорија:Краљеви Немачке Категорија:Династија Вителсбах