Песма Евровизије 2015. (; ) био је 60. по реду избор за Песму Евровизије. Одржан је у Бечу, главном граду Аустрије, захваљујући победи Кончите Вурст на Евровизији 2014. године у Копенхагену, са песмом -{Rise Like a Phoenix}-. Аустрија је по други пут угостила такмичаре фестивала, а прво домаћинство имала је 1967. године. Емитер такмичења био је аустријски јавни сервис -{ORF}-. Полуфиналне вечери биле су 19. и 21. маја 2015. године, а велико финале је одржано 23. маја 2015. године. Водитељи шоуа су били Мирјам Вајкселбраун, Алис Тумлер и Арабела Кизбауер.
На такмичењу је учествовало укупно 40 земаља, а као земље повратнице учешће су узели Кипар и Србија (након једногодишње паузе) те Чешка (након петогодишње паузе), док је Украјина ово такмичење прескочила због финансијских разлога и свеукупне политичке ситуације у земљи, од. Украјинске кризе. Дебитант 2015. године на Евровизији била је Аустралија, која је позвана као специјални гост поводом јубиларног издања Песме Евровизије и имала је директно место у финалу.
Након напетог процеса гласања базираног на додељивању поена од стране националног жирија и публике у омјеру 50:50, победу на такмичењу је однела Шведска са песмом -{Heroes}- , извођача Монса Селмерлева, док је Италија са песмом -{Grande amore}- освојила прво место по гласовима публике. Другопласирана је Полина Гагарина из Русије са песмом -{A Million Voices}- , а трећепласирана Италија. Шведска је, међутим, прикупивши већину гласова жирија добила довољно поена да надмаши вољу гледалаца. Ово је био први пут од 2009. године да победник није освојио и највише поена на телегласању. Шведска је остварила другу победу у последње четири године, а свеукупно шесту, те је постала прва земља која је такмичење тадашњег формата освојила два пута. Први пут на Евровизији десило се да топ четири такмичара освоје 200 поена или више. Руска песма -{A Million Voices}- постала је прва непобедничка песма која је добила више од 300 поена, док је италијанска композиција -{Grande amore}- била прва песма од 2012. године која се пласирала међу најбољом тројком, а која није отпевана на енглеском језику.
Аустрија и Немачка су постале прве државе које од 2003. године нису добиле ниједан поен у финалу. Аустрија је такође прва земља домаћин са освојених нула поена, те истовремено први домаћин и претходни победник који се пласирао као најгори још од 1958. године. Такмичење 2015. године било је најуспешнији резултат икада за представнике Црне Горе (откако је добила независност) и Чешке Републике.
Рекордних 197 милиона телевизијских гледалаца широм света пратило је такмичење, а овиме је оборен рекорд из 2014. године, и то за 2 милиона. Први пут је шоу преношен уживо путем -{YouTube}- канала.
Избор града домаћина
Арена Аустријски јавни сервис -{ORF}- је 6. августа 2014. године објавио да ће Беч бити домаћин Евровизије 2015. године. Такмичење је одржано у Бечкој градској дворани (), у хали -{D}- (главна хала намењена углавном за концерте) која може да прими око 16.000 људи.
Понуде и избор После победе Аустрије на такмичењу 2014. године, аустријска делегација је објавила могућности да се такмичење одржи или у главном граду Аустрије Бечу, или у Салцбургу. Поред Беча, Клагенфурт, Инзбрук, Доња Аустрија, Грац, Горња Аустрија, Бургенланд и Форарлберг исказали су интересовање за домаћинство такмичења, док је касније Салцбургу онемогућено даље учешће у фази надметања, највише из финансијских разлога, тј. због тога што није могао да се суочи са огромним трошковима.
Беч, главни град Аустрије, већ у почетку је сматран најозбиљнијом понудом у утрци за домаћина. Беч је у понуди имао две арене: 1. Бечку градску дворану, која је домаћин годишњег тениског турнира АТП Беч 2015. године и која је мноштво других концерата и догађаја током целе године имала у плану; 2. центар за одржавање трговинских сајмова Месе. Ове две арене имају капацитет од око 16.000 места, од. 30.000 места, док су у утрци као озбиљни кандидати такође били и Спортска дворана и Рекреативни центар Шварцл у Грацу, другом највећем аустријском граду. Са максималним капацитетом од око 30.000 посетилаца, Стадион Вертерзе смештен у Клагенфурту такође се прикључио утрци за домаћина такмичења 2015. године. Међутим, овај стадион је захтевао изградњу крова како би одржавање Евровизије било могуће, што је био велики хендикеп. Инзбрук је понудио своју Олимпијску дворану, место на ком су се одржали хокеј на леду и уметничко клизање Зимских олимпијских игара 1964. и 1976. године. Пети град, Линц, придружио се могућим домаћинима са Брукнерхаусом, али ова дворана — међутим — није била довољно велика за одржавање Евровизије. Смештен недалеко од Линца, аустријски Велс је такође исказао жељу за домаћинством. Оберварт, са изложбеном двораном Форарлберг, од. Земаљским позориштем Ворарлберг, био је последњи град са исказаним интересовањем.
-{ORF}- и Европска радиодифузна унија (ЕБУ), 29. маја 2014. године објавили су одређене услове и детаље које дворана која ће да угости такмичење мора да испоштује. -{ORF}- је захтевао да заинтересовани градови свој одговор о (не)могућности задовољавања услова доставе до 13. јуна 2014. године. Речено је да дворана мора да буде спремна барем шест до седам недеља пре заказаног датума такмичења, те слободна једну недељу после затварања манифестације. Изабрана дворана не сме да буде отвореног типа, већ мора да има кров и да буде климатизована зграда са капацитетом од најмање 10.000 посетилаца и висином крова од минимално 15 m, који ће да буде светлосно и звучно изолован. Тзв. „гринрум” (тип евровизијског бекстејџа) треба да буде лоциран у самој арени (или што ближе то боље), са капацитетом од 300 места. Такође је потребно да арена има и додатну просторију минималне површине 6.000 -{m}-², која ће да садржи два кетеринг-штанда, собу за надгледање, собе за шминкање, гардеробе, те кабине за отприлике 50 коментатора. Засебни уреди, који би морали да буду отворени између 11. и 24. маја 2015. године, са површином од минимално 4.000 -{m}-², планирано је да угосте центар за прес, а њихов капацитет треба да буде најмање 1.500 новинара.
Након истека унапред одређеног рока, 13. јуна 2014. године ОРФ је објавио 12 арена заинтересованих за домаћинство Евровизије 2015. године, које испуњавају потребне услове; -{ORF}- је 21. јуна 2015. године објавио да три града (Беч, Инзбрук и Грац) у финалној фази надметања улазе у ужи избор за домаћинство. Такмичење је у почетку било заказано за 12, 14. и 16. мај 2015. године (прво полуфинале, друго полуфинале и финале), али ови датуми касније су померени за недељу дана како би се домаћини боље припремили.
Дакле, 6. августа 2014. године коначно је одређено да ће домаћин бити главни град Аустрије, а изабрана арена била је Бечка градска дворана.
ИнзбрукВелсБечБечОлимпијска дворанаМесехалеШенбрунБечка градска дворана (хала -{D}-)Капацитет: 10.000Капацитет: —Капацитет: 1.000Капацитет: 16.152323п250п Домаћин уметничког клизања и хокеја на леду на Зимским олимпијским играма 1964. и 1976. године.Домаћин годишњег Отвореног првенства Беча у тенису и других догађаја током целе 2015. године.БечБечАеродром БечХелденплацКапацитет: —Капацитет: —210п238пБечБечНова концертна дворана Ној МарксДворана МарксКапацитет: —Капацитет: —БечКлагенфуртГрацОбервартТрабренбан КриоСтадион ВертерзеСпортска дворанаМесецентрумКапацитет: —Капацитет: 30.000Капацитет: 11.000Капацитет: 6.000213п203п182пЈедан од стадиона домаћина ЕП у фудбалу 2008. године.Домаћин ЕП у рукомету 2010. године.
Град Арена Капацитет Напомене Градови кандидати Беч Бечка градска дворана (хала -{D}-) 16.152 Домаћин годишњег Отвореног првенства Беча у тенису и других догађаја током целе 2015. године. Грац Спортска дворана 11.000 Домаћин ЕП у рукомету 2010. године. Инзбрук Олимпијска дворана 10.000 Домаћин уметничког клизања и хокеја на леду на Зимским олимпијским играма 1964. и 1976. године. Неуспели покушаји Беч Шенбрун 1.000 — Аеродром Беч — Хелденплац — Нова концертна дворана Ној Маркс — Дворана Маркс — Трабренбан Крио — Велс Месехале — Клагенфурт Стадион Вертерзе 30.000 Један од стадиона домаћина ЕП у фудбалу 2008. године. Оберварт Месецентрум 6.000 —
Занимљивости Семафори у Бечу мини|десно|295п|Две лезбијке се држе за руке; део програма промовисања толеранције на Евросонгу 2015. године у Аустрији(Карлов трг ())
Град Беч је уочи такмичења по многим улицама привремено поставио нове семафоре, који су приказивали истосполне парове који се држе за руке или грле. Ово је уведено као део теме Евровизије 2015. године, у вези са толеранцијом и уважавањем мишљења других.
Семафори истог дизајна — заштићеног ауторским правима – под кампањом -{Ampelpärchen}- (срп. „парови у семафору”) појавили су се у јуну 2015. године, у Салцбургу и Линцу. У Салзбургу, иницијатива -{SoHo}- и градоначелник социјалних демократа Шаден промовисали су промену ЛЕД лампи. У Линцу су семафоре финансирали спонзори које је потпомагао Фејсбук, али су исти уклоњени — без сагласности грађана — а од стране новог министра из партије ФПО, на почетку децембра 2015. године.„Lockeres Statement: Ampelpärchen gibt es jetzt auch in Salzburg”. krone.at. 18. 6. 2015. Приступљено 7. 12. 2015.„Ampelpärchen leuchten jetzt auch in Linz”. orf.at. 26. 6. 2015. Приступљено 7. 12. 2015.„Völlig unnötig: Linzer FPÖ-Stadtrat ließ Ampelpärchen abmontieren”. krone.at. 7. 12. 2015. Приступљено 7. 12. 2015.„FPÖ-Stadtrat ließ Ampelpärchen abmontieren”. orf.at. 7. 12. 2015. Приступљено 7. 12. 2015.
Статистички подаци Око 2500 тона материјала је уз помоћ 250 камиона достављено за уређење Бечке градске дворане. 1400 рефлектора осветљавало је дворану у току такмичења, а 20 km кабла искоришћено је за повезивање 5000 утичница. Бина је била висока 14,3 m, а широка 44 метра. 700 људи је радило на организацији шоуа у току директног преноса, док су стотине запосленика са још око 800 волонтера имали задужења везана за места на којима је боравила публика, као и за кетеринг. 26 врхунских камера је снимало цели спектакл, а процењује се да је било присутно 1700 регистрованих новинара, са око 10.000 гледалаца који су уживо пратили изведбе такмичара.„Das Megaevent in Zahlen” . ORF. 25. 5. 2014.
Формат Такмичење се састојало из два полуфинала и финала, што је формат коришћен још од 2008. године. Десет земаља са највишим резултатима се квалификовало за велико финале и придружило аутоматским финалистима: домаћину Аустрији, тзв. „великој петорки” коју чине Француска, Немачка, Италија, Шпанија и Уједињено Краљевство, те новопозваној учесници Аустралији.
Свака земља учесница имала је свој национални жири, састављен од пет професионалних чланова са занимањем везаним за музичку индустрију. Сваки члан уваженог националног жирија морао је да оцени сваку песму, осим оне која је представљала његову/њену земљу. Резултати гласања сваког члана појединог националног жирија су комбиновани како би се добио укупан пласман од првог до последњег места. Слично, резултати телегласања су такође интерпретирани као коначан поредак, узимајући у обзир резултате пуног гласања за разлику од гласања жирија које се броји за прву десеторку. Комбинација укупних гласова жирија и укупних гласова публике одредила је укупан пласман свих учесника. Песма која је освојила највише поена по овом укупном пласману добијала је 12 поена, док је десета најбоља добијала 1 поен. У вези са телегласањем (недовољна количина гласова / технички проблеми) или погрешкама жирија (технички проблеми / кршење правила), само један од ова два случаја је могао да буде у оптицају ако се желело гласати са стопостотним уделом гласова жирија, од. публике.
Жреб за полуфинале