Ремон VII Тулуски (јул 1197 - 27. септембар 1249) је био гроф Тулуза, војвода Нарбоне и маркиз Провансе од 1222. године до своје смрти. Син је Ремона VI Тулуског.
Биографија
Ремон је један од најзначајнијих учесника Катарског крсташког рата. Током маја 1216. кренуо је из Марсеја да нападне Бокер који је освојен 24. августа. Борио се против Симона од Монфора како би повратио територије које су његовом оцу одузете Четвртим латеранским сабором.
Године 1222. наследио је свога оца Ремона VI. Исте године је Ремон, заједно са новим грофом Фоа, Роџером-Бернардом II Великим опсео Каркасон. Дана 14. септембра 1224. године крсташи су се предали и рат је приведен крају. Сви барони на југу Француске потписали су мир са црквом. Међутим, концилом у Буржу 1225. године одлучено је да се рат настави. За вођу је изабран француски краљ Луј VIII. Након низа мањих битака закључен је мир између Луја и Ремона.
За потписивање Париског мира заслужна је Лујева мајка Бланка од Кастиље. Ремон је признао пораз и пристао да се његова ћерка Џоан уда за Лујевог брата Алфонса. То би значило да ће Алфонс постати владар Тулуза након Ремонове смрти. Ремон је морао да уступи Лују источне провинције своје земље. Споразум је прекинуо и аутономију Окситаније. Ремон је морао да се закуне на верност Лују III, обавезао се на борбу против Катара, а утврђења подигнута за време рата порушио. Након смрти Ремона Тулуског, Алфонс постаје гроф Тулуза чиме је читав округ анектиран од стране Француске.
Породично стабло
Референце
Категорија:Рођени 1197. Категорија:Умрли 1249. Категорија:Крсташи Категорија:Катарски крсташки рат