Вукашин Марковић (1874 — 1943) био је црногорски револуционар, учесник Октобарске и Кинеске револуције. Био је близак Лењинов саборац и пријатељ. Рођен је 12. августа 1874. године у Стијенама Пиперским, код данашње Подгорице.
Октобарска револуција
Кад је избила Октобарска револуција, др Вукашин Марковић био је њен активни учесник. Са идејом Октобра наступило је за њега, како је говорио, „угодно и срећно време, као што је угодно и срећно време риби која воли да плива по узбурканим таласима мора“.http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_2_svj_ratu/pavle_ljumovic_ivan_milutinovic_covjek_i_ratnik.htm Павле Љумовић: Иван Милутиновић, човјек и ратник
По одлуци Лењина, др Марковић је послан на јужни фронт, где је организовао јединице црвених, у којима је имао улогу комесара батаљона, затим комесара бригаде, па комесара дивизије. У пролеће 1919. године прешао је на Источни фронт, а следеће 1920. године провео неколико месеци на северу Русије, као комесар дивизије. Због сукоба са Троцким Лењин га је повукао у Москву, где се борио на страни револуционара и истакао у борбама на Врапчијем брду и Сретењском булевару.
Поред војних, др Марковић је обављао и друге послове. Радио је у Југословенској комунистичкој групи (бољшевика), као један од њених руководилаца и редактор њеног гласила „Светска револуција“. Био је председник одељења јужних Словена у Комесаријату народности од средине 1918. године, а од следеће године радио у Коминтерни на балканским питањима.
У Југославији
Др Вукашин Марковић се 1921. године вратио у Црну Гору да диже устанак и да прогласи Совјетску Црну Гору.Иван Очак, Из повијести југославенске емиграције у СССР-у између два рата У земљи је активно пропагирао идеје Октобарске револуције. Његов долазак био је од огромног утицаја на црногорски политички живот и ширење комунистичке идеје у Црној Гори, нарочито међу млађим комунистима. Убрзо је дошао у сукоб са властима, те бива принуђен да пређе у илегалу, у којој је провео пуне четири године (1921—1924).
Након хапшења, уз помоћ пријатеља-комуниста успео је да побегне из затвора, а потом и из земље, најпре у Аустрију, а потом назад у Русију. На пролеће 1926. био је ухапшен у Бечу. Власти КСХС су затражиле изручење, јер је био оптужен за убиство инж. Мијушковића, али бечки суд је нашао да нема доказа за то и одбио екстрадицију, али је одредио протеривање, вероватно у СССР, јер је Марковић изјавио да је њихов „поданик”.„Одбијена екстрадиција др. Вукашина Марковића”, Политика, 8. мај 1926, стр. 4 У септембру 1926. је јављено да је стигао у Москву,„Др. Вукашин Марковић у Москви”, Политика, 11. септ. 1926, стр. 1 у октобру да га је совјетска влада „послала у Кину”.„Др. Вукашин Марковић у Кини”, Политика 27. окт. 1926, стр. 6 (фото)
Смрт у СССР
Према сећањима савременика, др Вукашин Марковић се 1930-их година у емигрантском клубу током једне дискусије јавно супротставио схватањима Стаљина:
Вукашин Марковић је крајем 1930-их, у време стаљинистичких чистки, доспео у логор. Пуштен је из логора почетком 1940-их. Околности његове смрти нису познате. Неки сматрају да је умро од исцрпљености 1943. године у Кујбишеву, а по другима у санаторијуму на Уралу.
Његова жена је била Жана Лабурб. Син његове рођене сестре Стефе био је познати југословенски револуционар и народни херој Иван Милутиновић. Вукашинова синовица Стојана је као одметница била осуђена 1922. на 15 година робије за два убиства;„У ћелији хајдучице Стоје I”, Политика, 4. апр. 1926, стр. 6 (фото) у фебруару 1926. је побегла из цетињског затвора,„Хајдучица Стојана”, Политика, 10. феб. 1926, стр. 6„Бегство хајдучице Стоје”, Политика, 13. феб. 1926, стр. 6 али је ухваћена после неколико дана.„Јуче је ухваћена одбегла хајдучица Стоја”, Политика, 24. феб. 1926, стр. 3
Види још Југословени у Октобарској револуцији
Референце
Литература
Код црногорских одметника ("Политика", 25. мај 1924, стр. 4)
Категорија:Умрли 1943. Категорија:Доктори наука Категорија:Комунисти Црне Горе Категорија:Совјетски комунисти Категорија:Совјетски револуционари Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Југословени у Октобарској револуцији