мини|Западни Балкан
Западни Балкан је геополитички термин, који означава балканске земље које се налазе у поступку приступања Европској Унији. Западни Балкан чине Србија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Албанија и Црна Гора. Ових пет држава уједно имају и статус кандидата за ЕУ. С обзиром да многе чланице ЕУ признају као независну државу, исто се сматра делом ове групације, те оно учествује на самитима ЕУ – Западни Балкан.
Термин и тумачења Термин је настао од стране администрације Европске Уније, перципирајући Бугарску и Грчку, чланице ЕУ, као источни део Балканског полуострва док остале земље укључујући Хрватску, чланицу ЕУ од 2013, би представљале западни део полуострва.
Локално се понекад перципира као чекаоница за Европску Унију или термин који региону даје негативан контекст нестабилности, због чега неки европски лидери данас чешће користе синоним Балканска шесторка (-{WB6}-).
Циљ мини|Етничке групе на Западном Балкану 2008. г. Главни циљ иницијатива на Западном Балкану, попут Заједничког регионалног тржишта и ЕУ плана раста, јесте убрзање економског развоја региона и његова бржа интеграција у јединствено тржиште Европске уније. Ове иницијативе служе као одскочна даска која треба да припреми локалне економије за пуноправно чланство кроз усвајање европских стандарда пре самог уласка у унију.
Самити ЕУ – Западни Балкан Под председавањем ЕУ редовно се одржавају самити Европска Унија – Западни Балкан на којим се уобичајено истиче потврда пуној и недвосмислену посвећеност перспектива чланства Западног Балкана у Европској унији. На њему учествују лидери земаља Западног Балкана и челници Европске Уније.Први овакав Самит земаља Западног Балкана 2015. одржан је у Бечу, а од 2020. постао је редовна пракса те се овакви састанци одржавају једном годишње.
Године 2014. на иницијативу Немачке започет је Берлински процес, како би се постигла чвршћа повезаност региона са ЕУ.
Статистички показатељи
+ Албанија $ 68 % 1,7 0,796 Босна и Херцеговина $ 33 % 6,7 0,780 $ 18 % 5 Северна Македонија $ 40 % 3,7 0,770 Србија $ 53 % 8,3 0,802 Црна Гора $ 79 % 8,3 0,832 (2021) (2019) (2020) (2021)
Спољна копнена граница Европске уније према територији Западног Балкана износи , што је око петине укупне спољне границе и друга по дужини након источне границе.
Визни режим Од 19. децембра 2009. године укинута је визна обавеза за држављане Македоније, Црне Горе и Србије за боравак у Шенгенској зони до 90 дана у периоду од шест месеци, под условом да поседују биометријски пасош. Од 15. децембра 2010. визна обавеза је на исти начин укинута и за грађане Албаније и Босне и Херцеговине. За држављане без биометријског пасоша ова обавеза је остала на снази. Грађани су били под визним режимом све до 2024. године.
Грађани земаља Западног Балкана прелазе границе унутар Западног Балкана са личном картом. А иницијатива Отворени Балкан у којој учестују Србија, Северна Македонија и Албанија омогућава и бржи прелаз граница путем интегрисаних, заједничких граничних прелаза.
Отворени Балкан Западни Балкан не треба мешати са конкретном иницијативом Отворени Балкан (), чије су чланице Србија, Северна Македонија и Албанија које су упутиле позив и другим земљама Западног Балкана за приступање овој иницијативи.
Види још Балканизација Западнобалканска рута Берлински процес Проширење Европске уније
Напоменe
Референце
Литература
Спољашње везе
Извештаји Европске иницијативе за стабилност (ESI) о Западном Балкану и проширењу ЕУ
Категорија:Балкан Категорија:Европска унија Категорија:Геополитика Категорија:Југоисточна Европа