Сухој Су-35С () је руски вишенаменски супер-маневарски ловачки борбени авион тзв 4++ генерације кога је пројектовао ОКБ Сухој. То је први руски серијски ловачки борбени авион са управљањем вектора силе потиска мотора-УВП способан да крстари надзвучном брзином тј без примене форсажног режима рада погонске групе. Процењује се да има један од најмоћнијих радара на свету и требало би да представља мост између авиона четврте и пете генерације.
Историја и развој Авион је настао на бази Су-27С и Су-35, као Су-35БМ , на коме је уз помоћ нових надолазећих технологија у области авионике те конструкционих материјала спроведена та велика модернизација. Касније,улазећи у серијску производњу добија коначну ознаку Су-35С. Пошто је претходник Су-27М само незванично добио назив „Су-35" у комерцијалне сврхе, Руско Министарство одбране усваја га под ознаком Су-35С у Руско ратно ваздухопловство. Једна од главних разлика у односу на свог ”бројчаног” претходника је то што су уклоњени такозвани канарди због примене тактичко-техничких захтева смањивања радарског одраза спреда, аеродинамичког отпора те омогућавања такозваног супер-крстарења. Главни конструктор Су-35БМ/С је Игор Демин. Идеја конструкторског тима је да на бази старог и добро провереног Су-27С развију - пројектују посве новог ловца а који ће у суштини задржати само његов доказани аеродинамички дизајн - препознатљив облик са издуженим и изоштреним кореним продужецима крила, велика троугласта крила истог угла стреле ( 42°) те хоризонталне стабилизаторе уз редизајниране вертикалне. Дакле споља Су-35С је идентичан пре старом Су-27С него Су-27М (Су-35 ).Само споља, унутар авиона је практично све ново.Почев од авионике,погонске групе и агрегата те разних авионских система и подсистема. Су-35С је заправо последњи изданак ловаца породице Су-27 и као такав је убедљиво најсавременији.
Оно што посебно карактерише Су-35С јесте да је то ловац који може да се у ваздушној борби (блиској и даљој) носи не само са свим постојећим (оперативним) ловцима четврте него и са ловцима пете технолошке генерације.То му омогућава управо оно што се налази унутар авиона, почев од посве новог импулсно-Доплеровог хибридног центиметарског радара са ФАР ознаке Н035 Ирбис који има могућности како радара с ПФАР тако и оних са АФАР. Затим,ту је такође нови ОЛС-35 (троканална оптичко-локациона станица), сверакурсни опто-електронски систем самозаштите авиона ознаке И-222, вишенаменски електронски пасивно пеленгациони систем ознаке СПО-32 Пастељ, даље, идентификационог дециметарског дигиталног питача са АФАР, те система за ЕИ и ПЕД ознаке Л265М Хибињи-М. Сви ови борбени системи су увезани по принципу такозване фузије сензора која је практично примењена код његовог узора-претходника пре скоро 4 деценије.
Нова решења Са потребом да се обнови стара руска флота авиона Су-27, Сухој је почео 2002. године да репројектује авион у домену кабине и система управљања оружјем, у циљу повећања могућности коришћења напреднијег и бројнијег асортимана наоружања. Тако модификовани авион је добио ознаку Су-27СМ, полетео је у децембру 2002. године. Почетни успех модернизације пројекта, подстакао је Сухоја да у децембру 2003. године настави тај програм. Интерно означен програм модернизације Т-10БМ је имао за циљ темељније репројектовање ради смањења квалитативног јаза између руских авиона и иностраних авиона четврте генерације. Добијени пројекат, који је означен као Су-35, сматрао се као привремено решење у очекивању увођења наредног напредног ловца пете генерације Сухој Су-57. Планирано је да многе карактеристике од авиона Су-35 наследи тај нови авион. Главни конструктор С Игор Демин пројектовао је са својим тимом Су-35БМ тј С посве дигитално, просто речено помоћу монитора,миша и тастатуре компјутера а не помоћу цртаћих табли. десно|мини|250x250пиксел|Млазнице за управљање вектором силе потиска на Су-35С По многим детаљима, гледано споља, пројекат Т-10БМ више личи на T-10С /Су-27С од претходне верзије Т-10М тј Су-27М/ Су-35 .Током испитивања аеродинамике Су-27М и мотора са системом управљања вектором силе потиска, Сухој је закључио да би губитак маневарских способности због уклањања канарда могла бити компензована додавањем млазница за управљање вектором силе потиска.Конструкција авиона са канардима изазива повећање масе целог авиона и повећава чеони радарски одраз, што доводи у питање добитак у њиховом аеродинамичком доприносу повећања маневарских карактеристика.Интегрисањем напредније авионске опреме, посебно радара, значајно је смањена маса и габарити тих компоненти, што је тежиште авиона померило уназад.Дакле нови Су-35С нема тзв канарде као Су-27М тј Су-35/37 али има УВП као прототип Су-37 тј Су-30МКИ,МКА,МКМ као први серијски-оперативни вишенаменски ловци са погонском групом која има УВП.
Конструктори су одлучили да уклоне тзв канарде (предње хоризонталне стабилизаторе/дестабилизаторе) и аеродинамичку кочницу на хрбату тј на горњаци трупа авиона.Смањили су површину вертикалних стабилизатора.Таквим променама, као и повећаном употребом алуминијских и титанијумских легура смањена је маса празног авиона, задржавајући при томе максималну тежину полетања, коју има Су-27М /Су-35.Наиме убедљиво највећи проценат у маси празног авиона имају нове специјалне синтерована легурр Алуминијум-Литијум 3.поколења ознаке В-1461 и В-1469.Те легуре се код Су-35С користе као основни структурни материјал носеће и оплатне конструкције и отуда је Су-35С по димензијама и габаритима идентичан свом претходнику Су-27С, лакши од њега за неких пола тоне.Иначе ова легура има мању специфичну масу од класичних легура Алуминијума попут Дурала која је кориштена у структури оплате Су-27С нпр. У производним (монтажним) халама КнААЗ се могу видети комплетирани Су-35С посве жуте боје. То је боја добијена галванизацијом легура Ал-Ли В-1461 и В-1469 . У конструкцији Су-35С ПКМ (полимерни композитни материјали) су примењени само код радио-прозрачних површина и капотажа те на хрбату авиона иза кабине на месту где се код старијег брата налази вазд.кочница.Поред ове легуре користе се и спец. високотемпературне легуре Челика (оплата мотогондоле и оплата око топа) и Титанијума (оплата мотогондоле и оплата хоризонталних стабилизатора) те у структури носеће конструкције и погонске групе и њених агрегата.Захваљујући новој конструктивној шеми центроплана и избацивању вазд. кочнице на хрбату те неким детаљима структуре око погонске групе добио се запремински простор за додатних 2 т керозина. Уређај за пуњење горива у лету носи ознаку ГПТ-2Е.Су-35С не носи подвесне резервоаре горива ( тзв ПТБ ) како многи изори погрешно наводе.Због примене нових структурних материјала у првом реду ових легура Ал-Ли В1461, В1469,животни век Су-35С је повећан на 6000 радних часова ( 30 год употребе са тим да се генерални ремонти изводе на сваких 1500 часова налета 'по стању' или 10 г 'по временском року' ) .Овај нови структурни материјал носеће и оплатне конструкције (чедо чувеног института ВИАМ), омогућава ловцу Су-35С да краће време трпи оптерећење 10G а на дуже 9G. мини|250x250пиксел|Модел кабине Су-35С десно|мини|200x200пиксел|Радар Н035 Ирбис са фазираном антенском решетком пречника 900 mm која има тачно 1779 ППЕ Кад је у питању авионика код Т-10БМ (Су-35БМ) тј Су-35С тактичко-технички захтеви су били такви да се ту практично ради о авионици за ловца 5тог технолошког поколења. Интеграција на релацији човек-машина (тзв интерфејс) је још више унапређена у односу на ону примењену у претходнику -вишенаменском Су-27М/Су-35 . Исто се односи на степен аутоматизације и интеграције свих система и подсистема у склопу авионике. Све је то допринело укупном смањењу оптерећења пилота током лета и вођења како ваздушне борбе, тако и борбених задатака против површинских циљева. Дигитални систем управљања информацијама код њега је високоаутоматизован и високоинтегрисан, има ознаку ИУС-35 (Информационо-Управљачки Систем) .Чини га доста подсистема (борбени и навигациони системи и подсистеми интегрисани принципом 'фузије сензора' ) а његову срж чине два дигитална 6-процесорска (микро-процесори Ељбрус-4С) централна рачунара Багет-53-31М/ сер.1. Магистралу података поред ова два дигит. компјутера (користе ОС -Оперативни Систем 'Багет 4.0' ), чини високо пропусна линија везе базирана на фибер-оптичким кабловима са брзином преноса података 1.0625 Gb/s. Брзина реакције је 1.5-200mks. Сви подаци се пилоту презентују на два великоформатна вишенаменска монитора на бази течних кристала МФИ-35 (Вишенаменски Индикатори, по руски Муљтифункционални , дијагонале 15 инча, димензија 9x12 инча tj 230mm x 305mm и резолуције 1400x1050 пиксела ). Они се налазе на предњој вертикалној инструмент табли у кабини Су-35С . MФИ-35 функционишу по принципу приказивања информација и података путем свима знаних 'прозора' . Подаци могу бити словни, бројчани, графички и симболички.
У случају отказа једног све инфо са отказаног се аутоматски пребацују на онај функционални. Затим ту је Вишенаменски диодни Пулт-Индикатор МФПИ-35 (димензије 4 x 5 инча) који се налази на закошеном левом хоризонталном пулту испред ручки управљања погонском групом. Онда је ту Колиматорни Авијациони Индикатор КАИ-35 или ИКШ-1М (индикатор чеоног стакла са видним пољем 30°x 20°, Индикатор Колиматорни Широкоугаони ) и ПУИ-35 (Пулт Управљања Индикацијама као диодни индикатор испод КАИ-35 ). Поред ПУИ-35 се налазе два ИЦ-оптичка блока за просторно тј угаоно одређивање положаја Нашлемног Нишанског Система, НСЦ 'Сура-М' (украјинске производње) или НСЦ Т-04 Кос (руске производње) . Од приказивача у кабини ту је и пулт Интегрисаног Система Резервних Прибора тј Инструмената-ИСРП у горњем десном углу предње верт. инструмент табле. За преобуку и тренажу израђен је посве дигитални симулатор а постоји опција умрежавања чак 16 симулатора. Су-35С има посве нови дигитални четвероканални електронски командно-управљачки систем ознаке КСУ-35 који обједињује све аеродинамичке али и гасодинамичке управљачке површине (предкрилца и тзв флаперони на крилима, целопокретни хоризонтални стабилизатори, кормила правца на вертикалним стабилизаторима те наравно млазнице са УВП) . Омогућава управљање авионом по све 3 осе у ручном и аутоматском режиму, стабилност и маневрибилност авиона у свим летним режимима. Пилотско седиште је Звезда К-36Д-5 са комплетом ККО-15 ( конектор кисеоничког и ваздушног анти-g система ) а ту је и КС-129 (систем снабдевања пилота кисеоником у стратосфери ) те КС-130 ( систем снабдевања пилота кисеоником у тропосфери) . Поред свега овог ту је и КПрНО тј Комплекс нишанско-навигационе опреме те МАК-35 као вишенамеснки апаратурни комплекс.