Канцерски пробијајући бол или канцерски бол је пролазно погоршање бола у виду наглих, краткотрајних и врло интензивних напада који се јављају спонтано или у спрези са специфичним непредвидивим или предвидивим „окидачким механизмом“, и поред релативно стабилног, добро контролисаног основног (позадинског) бола. За све болеснике са канцерском болешћу, пробијајући бол је један од најчешћих синдрома изазван туморском болешћу.Renata Dobrila-Dintinjana, Jelena Vukelić, Marijan Dintinjana. Током болести многи болесници са карциномом више страхује од бола него од саме смрти, јер се ова врста бола јавља са различитеом учесталошћу и приликом постављања дијагнозе малигне болести присутна је у 25 до 50% случајева.

Код онколошких болесника разликујемо две основне компоненте болa: перзистентни (стални) бол који траје најмање 12 сати током дана, и пробијајући бол. Интензитет пробијајућег болa је средње јаки до јаки са врхунцем болa након три до пет минута, и просечним трајањем око 30 минута. Како би се ова врста бола разликовала од слабо контролисаног основног бола, он се дефинише као: „четири, или мање, епизода током 24 сата.“

Пробијајући бол јавља се као последица различитих (неуропатских, ноцицептивних или комбинованих) патофизиолошких механизама. Према доступним подацима из литературе инциденца пробијајућег бола креће се између 40 и 86% (33% до 90%). Истраживања су показала да је он у 67-76% случајева узрокована самим злоћудним раком (тумором), у 20-33% епизода бол се јавља као последица онколошке терапије, док је у око 4% случајева пробијајући бол нејасног узрока.

Канцерски пробијајућа бол најчешће се јавља код болесника лечених фиксним дозама опиоидних аналгетика, са учесталшћу од 13,2-33%.

Истраживања доказују да и поред савремених сазнања о патофизиологији бола, доступним лековима и постојању смерница за лечење бола он је и даље неадекватно збринут код ​​50-70% болесника са малигном болешћу па они трпе болове одређеног степена. Врхунске дијагностичке, хируршке и радиотерапијске методе и технике те нови цитостатици, омогућили су и дуже преживљавање онколошких болесника, па су тако малигни тумори постали хронична болест. Међутим продужење живота доводи, и до продужења патње због стресних симптома узрокованих малигнитетом. Са друге стране, како Светска здравствена организација (СЗО) предвиђа да ће инциденција малигних тумора типа карцинома у свету у следећих 20 година порасти за 50% и да ће до 2020. бити ​​15 милиона новооткривених случајева годишње,. адекватно лечење бола постало је морални императив прихваћен у свим здравственим службама савременог света. СЗО је у поступку антитуморског лечења купирање карциномског бола поставио на четврто место по значају (превенција, рана детекција, успешно излечење, терапија бола) и тиме упозорио све своје чланице на њену важност.Persoli-Gudelj M, Lončarić-Katušin M, Šamija M. Bol u onkoloških bolesnika. U: Šamija M, Nemet D i sur. Potporno i palijativno liječenje onkoloških bolesnika, Medicinska naklada, Zagreb, 2010. У том смислу терапијски приступ пробијајућем болу мора бити: мултимодалан, индивидуално подешен, усмерен ка одређеном типу и карактеристикама пробијајућег бола према сваком поједином болеснику. Садашње смернице за лечење пробијајућег бола укључују брзоделујући оралне опиоиде, а неке и фентанилске препарате.

Дефиниције бола Према дефиницији Светске здравствене организације: „бол је непријатно чулно или емоционално искуство повезано са стварним или потенцијалним оштећењем ткива“.

Међународно удружење за проучавање бола International Association for the Study of Pain(IASP) дефинише бол као: „непријатно осетно и осећајно искуство повезано са правом или потенцијалном повредом ткива, или узроковано тим оштећењем или повредом.“

Четири димензије бола Упоран бол за онколошке болеснике има четири димензије патње; физичке — изазване болом (услед саме болести или поступка лечења), психоемоционалне, социјалне и духовне. Понекад се може чути од онколошких болесника да они бол користи као начин доживљавања болести, „ја сам неизлечив случај и зато умирем“. Код таквих случајева, лекари који лече болеснике са тешким, канцерским, пробијајућим болом, морају имати веома широк поглед на бол не само као физичком стању (бол, несаница, умор), већ и као псицхоемоционалном поремећају (осећање беспомоћности, љутња на дијагнозу, страх од смрти), социјалном фактору (губитак посла, губитак финансијске сигурности, положаја у друштву, осећај напуштености), и духовној патњи (губитак сврхе живота, зашто ме мучите) и на све наведене компоненте бола морају стално обраћати пажњу.

Такође лекари непрестано морају ценити карактеристике физичког бола, у погледу квалитета, зрачења (простирања), озбиљности бола и на основу тога га класификавати на ноцицептивни, неуропатски и симпатетички преносиви бол.

Узрок бола код пацијената са карциномом може бити и некарциногеног порекла као што су остеоартритис, неуралгија после херпеса, мишићни грчеви, или бол као последица постхемотерапијска периферне неуропатије. Стога сваки пробијајући бол мора бити правилно процењен, како би се одредили његови узроци и приступило правилном лечењу. У око 15% пацијената са инвазивним карциномом, ниједан од њихових болова није узрокован самим карциномом.

Карактеристике канацерског пробијајућег бола Бол је субјективни осећај који се описује коришћењем неколико различитих особина или карактеристика (локализацијом, квалитетом, интензитетом, емоционалним утицајем, променом понашања, учесталошћу,...), које треба узети у обзир у току терапију хроничног бола малигне етиологије. Интензитет малигног пробијајућег бола је препознат и прихваћен као најважнија клиничка димензија доживљавања бола.

Канцерски пробијајући бол је најчешћи симптом који најтеже подносе код болесници са узнапредовалим малигним или неким другим обољењем у терминалном стадијуму. За разлику од болесницика који не пате од пробијајућег бола, код ових болесника изражено је смањење функционалних капацитета и психолошки дистрес, првенствено због депресије и тескобе, што значајно нарушава квалитет живота код дела болесника.

Разлике између константног и пробијајућег бола Особине према којима разликујемо пробијајући бол од константног бола су: Повезаност бола са фиксним дозама опиоидних аналгетика Код онколошких болесника код којих се примењују у лечењу константног бола, фиксне дозе опиоидних аналгетика ова врста бола јавља се са учесталошћу од 13,2-33%.

Временска одређеност трајања бола Временска одређеност трајања бола подразумева специфичан наступ, трајање и учесталост епизода пробијајућег бола. Наступ је најчешће изненадан уз постепено појачање интензитета бола унутар 30 минута (средње време трајања око 3 минуте). Број дневних епизода пробијајућег бола варира од 1-3.600 (просечно 4-6), а трајање сваке епизоде је ​​од 1-240 минута (средње време трајања 15-30 минута).

Повезаност бола са провоцирајућим чиниоцима Напади ​​пробијајућег боли могу бити повезане са неким провоцирајуце чиниоцем, и код неких болесника бол може бити предвидив. Провоцирајући фактор код 55-80% случајева је познат, док се у 27-38,3% случајева не може идентификовати.

Предвидивост бола. У 12-15,3% случајева пробијајући бол је предвидив, а у 57% епизода уопште се не може предвидети.

Учесталост јављања и могућности лечења канцерског бола Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), 15 милиона људи болује од малигних болести, а 66% пацијената током своје болести имају болове, или око 10 милиона људи у свету у овом часу пати од хроничног канцерског бола.World Health Organization: National Cancer Control Programmes, Policies and Managerial Guidelines, Geneva, 2nd ed. 2002.

Сваке године у Републици Србији дијагностикује се око 32.000 нових случајева малигне болести, а годишње од рака умре око 20.000 људи. Бол је најчешћи и најтежи симптом малигне болести, који највише плаши болесника и породицу. Канцерски бол јавља се код око 60% пацијената, у свим фазама малигне болести, с тим да се учесталост и јачина бола повећавају како болест напредује. Око 25-30% пацијената у Србији има јаке пробијајуће болове.

На основу резултати великог европског истраживања преваленце и третмана бола везаног за канцер показали су да је бол присутан у свим фазама канцера (раном и метастатски), и да код великог броја пацијената (од 56% до 82,3%) бол није био лечен адекватно.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), канцерске бол могуће је отклонити код већине пацијената (70-90%). Метод отклањања канцерског бола који препоручује СЗО заснива се на фармакотерапији лековима који се примењују на најмање инвазиван начин (орално, на првом месту), по времену, у складу са јачином бола и индивидуалним карактеристикама болесника и болног синдрома.

У бројним научним радовима о преваленци канцерског бола (објављених од 1966—2005) За различите типове малигнома, дошло се до закључка да је у једнакој мери бол заступљен код пацијената који се активно лече и код оних у узнапредовалој или терминалној фази болести. Преваленца бола у тим студијама је 64% код пацијената са узнапредовалом, метастатским или терминалном болешћу, 59% код пацијената у току активног лечења и у 33% код пацијената након куративног третмана.)

Опиоидни аналгетици су кључни лекови, без којих успешна терапија умерено јаког и јаког канцерског пробијајућег бола није могућа. Према тзв. аналгетичким степеницама СЗО, сваки болесник са јачином бола ≥ 5/10 на нумеричкој скали за јачину бола (0: без бола, 10: најјачи могући бол) требало би да буде лечен опиоидима.: vi69–vi77, 2011.

Облици пробијајућег бола Бол се може поделити на различите начине и то према: Трајању: на акутни и хронични бол. Етиологији: на малигни и немалигни бол, Патофизиологији: ноцицептивни (који може бити соматски и висцерални), неуропатски и инфламаторни бол.

Врсте бола према трајању Акутни бол Акутни бол има заштитну улогу и најчешће је узрокован повредом и указује на стварно оштећење ткива. Јавља се нагло и претходно је био ограничен на период трајања од шест месеци, док се данас ограничава на време од три месеца или на време потребно за лечење или опоравак (нпр бол код главобоље, зубобоље, дисменореје, након ударца ...)

Хронични бол Хронични бол траје дуже од оптималног времена опоравка од повреде, а тај временски период може бити од 3 месеца до краја живота код неких болесника (нпр малигни пробијајући бол). Хронични бол понекад уопште није изазван повредом а може бити и без дијагностикованог штетног узрока. Он по правилу доводи до значајног нарушавања квалитета живота болесника. <center> Фазе кроз које пролазе болесници са хроничним болом {| class="wikitable" |- ! Фазе !! Трајање !! карактеристике |- |<center> Прва ||<center> до 2 месеца || Неприхватање болести Трагање за лековима Склоност традиционалном лечењу и надрилекарству |- |<center> Друга ||<center> од 2 - 6 месеци || Раздражљивост, агресивност Злоупотреба лекова |- |<center> Трећа ||<center> од 6 месеци до 3 године || Депресија, очај, инсомнија, малодушност. Трагање за лековима Злоупотреба лекова |- |<center> Четврта || од 3 -12 година || Прихватање болести, рационалан приступ терапији Постоји могућност да са помогне |} Карактеристичне су две врсте хроничног бола бола: Континуирани позадински бол - праћен често и функционалном неспособношћу, Пробијајући бол - у виду наглих, краткотрајних и врло интензивних напада.

Врсте бола према етиологији Малигни бол Малигни бол је хронични бол повезан са прогресивном болешћу која потенцијално угрожава живот болесника (нпр код карцином, АИДС-а, прогресивне неуролошке болести ...)

Немалигни бол Немалигно бол је хронични бол повезан са болестима које нису по живот опасне, као што су бол у трбуху, бол код артритиса, остеоартритис, неуропатски бол, бол у крстима...

Патофизиологија канцерског бола У зависности од патофизиолошког механизма који доводи до настанка бола, канцерски бол можемо поделити на ноцицептивни, неуропатски и инфламаторни. Сва три механизма бола заступљена су код карциномског бола..