Волтера () је насеље у Италији у округу Пиза, региону Тоскана.
Према процени из 2016. у насељу је живело 10.519 становника.Data from Istat Насеље се налази на надморској висини од 529 м.
Историја Волтера која је Етрурцима била позната под именима Велатри (-{Velathri}-) или Влатри (-{Vlathri}-), и Римљанима као Волатере (-{Volaterrae}-), је град и општина у италијанској покрајини Тоскани. У бронзано доба град је био насеље Протовилановске културе, и значајан центар етрурске цивилизације (-{Velàthre}-, -{Velathri}- или -{Felathri}- на етрурском, -{Volaterrae}- на латинском језику), један од „дванест градова” Етрурске Лиге.
Верује се да је насеље континуирано насељено од најмање 8. века пре нове ере. Постао је муниципијум у савезу са Римом на крају 3. века пре нове ере. Град је био резиденција бискупа у 5. веку, тај статус града је потврђен током 12. века. С падом епископата и откривањем локалних лежишта руде alum, Волтера је постала предмет интересовања Фиренце, чије су снаге освојиле Волтеру. Фирентинска владавина није увек била популарна, а противљење је повремено прерастало у побуну.https://www.lonelyplanet.com/italy/volterra/background/history/a/nar/d5fb974e-c2e8-4bf7-9700-7ad9df2e9612/360054 Фиренца је ове побуне успевала да угуши.
Када је Фиренца пала 1530, Волтера је прешла под контролу породице Медичи и касније пратила историју Великог војводства Тоскана.
Становништво
Саобраћај Волтера има станицу на Железници Чечина-Волтера, која се зове „Волтера Салине - Помаранче” због тога што се налази у четврти Салине ди Волтера.
Значајне манифестације Значајне манифестациј које се токо године дешавају у Волтери су: Волтера густо (-{Volterra gusto}-) Волтера арте (-{Volterra arte}-) Волтера театро (-{Volterra teatro}-)
Знаменитости
Римско позориште из Волтере, 1. век пре нове ере, откривено 1950-их Пјаца деи Приори, главни трг, леп пример средњовековних тосканских градских тргова Палацо деи Приори, градска кућа која се налази на Пјаца деи Приори, изградња је започета 1208 и завршена 1257 Уметничка галерија и грађански музеј Волтере (ликовна галерија) у Палацо Минуци-Солаини. Основана 1905, у галерији се већим делом налазе дела тосканских уметника који су живели од 14. до 17. века. Укључујући слику Спуштање са крста коју је насликао Росо Фиорентино. Катедрала Волтера. Проширена је у 13. веку након земљотреса. У њој се налазе циборијум и скулптуре анђела, које је израдио скулптор Мино да Фезоле, познато дело „Спуштање са крста” (1228), ремек дело романике и Капела причешћа, са сликама које су дела Санти ди Титоа, Ђованија Балдуција и Агостина Верацинија. У средишту свода су фрагменти „вечног оца” аутора Николоа Черчињанија. Такође је значајна капела Адолората, са скулптурама од теракоте које су приписане Андреи Дела Робии и фрескама аутора Беноца Гоцолија. У оближњој капели, посвећеној Пресветом Исусовом имену, налази се сто са Христовим монограмом, који је наводно насликао Бернардино из Сијене. Правоугаони звоник је из 1493. године. Крстионица Светог Ђованија, саграђена у другој половини 13. века. Тврђава Медичи (-{Fortezza Medicea}-), саграђена 1470-их, која је данас затвор у коме је смештен познати ресторан, Фортеза Медиче ресторан. Гварначи Етрурски Музеј, у коме се налезе хиљаде урни које датирају из хеленистичког и архајског доба. Главне атракција је бронзана статуа „Омбра Дела Сера” (-{Ombra della sera}- − буквални превод; „сенка ноћи”), и скулптура „Урна дељи споси” (-{Urna degli Sposi}- − буквални превод; „урна супружника”) скулптуре од теракоте етрурског пара. Етрурски зидови Волтере, укључујући добро очуване зидине Волтере (3−2 век п. н. е.), и капију Порта Диана. Вила ди Спедалето, налази се изван града у правцу Лајатика Постоје ископине етрурских гробница у области Вале Бона. Волтера психијатријска болница, основана је 1888. и радила до 1978. године, поново је отворен за јавност и поново ће се користити у сврху лечења психијатријских болесника.
У популарној култури Волтера је поменута у песми „Хорације” Лорда Маколеја. „Табернакул за сунце” (2005), Линде Прауд, први том „Трилогије Ботичели”, почиње пљачком Волтере 1472. Волтера је домовина предака породица Мафеј и догађаји из 1472. воде директно у заверу Пација из 1478. Протагонист романа је Томасо де Мафеј, полубрат једног од завереника. Волтера је важна локација у серијалу Стефани Мејер „Сумрак”. У књигама, Волтера је дом Волтурија, ковена богатих, краљевских, моћних древних вампира, који у суштини делују као владари светске популације вампира. (Међутим, релевантни призори из филма снимљени су у Монтепулчану.) Волтера је 1819. била место славног катастрофалног сусрета Стендала са његовом вољеном грофицом Матилдом Дембовском: она га је препознала, упркос томе што се маскирао, користећи нову одећу и зелене наочаре, и била је бесна. Ово је централни догађај у његовој књизи „О љубави” (-{On Love}-). Волтера се више пута помиње у историјској наутичкој серији британског аутора Дадлија Поупа „Капетан Николас Ремеџ”. Ђијана, маркиза из Волтере и измишљени владар тог подручја, појављује се у првих дванаест књига из серије од осамнаест књига. Књиге приказују напредак и каријеру Ремеџа током Наполеонових ратова с краја осамнаестог и почетка деветнаестог века, пружајући читаоцима прецизно описане детаље о животу на једрилицама и условима на мору тог времена. Волтера је место на коме се одвија роман „Кајмира” италијанског аутора Валерија Манфредија. Радња дела Валерија Манфредија „Древно проклетство”, такође је смештена у Волтери, где је статуа Сенка сумрака украдена из музеја Волтера. Волтера је представљена у збирци кратких прича „Неприлагођена земља” Џумпе Лахири из 2008. године. Овде Хема и Каушик, протагонисти последње кратке приче „Одлазак на обалу”, путују пре него што се разиђу. Волтера је представљена у филму Лукина Висконтија из 1965. године „Нејасне звезде медвједа”, објављеном као „Сандра (од хиљаду радости)” у Сједињеним Државама и као „од хиљаду ужитака” у УК. Предели Волтере коришћени су за престављање Сентрал Ситија у филму из 2017 „Фулметал Алкемист”, који је ежирао Фумихико Сори. Радња видео игре из 2016. Град светлости смештена је у измишљену верзију злогласне „Психијатријске болнице Волтера”. „Волатере” је име које су Дан и Уна дали свом тајном месту у Фар Вуду у Киплинговом „Пак оф Пукс Хил”. Били су инспирисани стихом у „Рушевине древног Рима”: Од господске Волатере, Где се ругају надалеко познатом ставу Рукама дивова нагомилане За боголике краљеве древне. Волтера и њен однос са Фиренцом Медичија приказује се у другој сезони „Медичи: Господари Фиренце (2018).
Познате личности thumb|315px|Менелај и Мерион подижу леш Патрокла на колица док Одисеј гледа у даљину; урна од алабастера, етрурска уметност дело из Волтере, 2. век пре нове ере
Персије, (34-62), римски сатиричар етрурског порекла Папа Лин, који је, према Либер Понтификалис, рођен у Волтери и наследник Петра. Луције Петроније Тавр Волузијан, конзул цара Галијена 261. нове ере и Префект града 267-268 нове ере. Данијеле да Волтера, (1509-1566), маниристички сликар Песник Јакопо да Леона био је судија у Волтери у 13. веку. Породица Мафеј из Волтере дала је апостолског секретара Ђерарда Мафеја и његова три сина: најстаријег Антониа Мафеја да Волтеру, који је био један од атентатора у Паци завери против Медичија 1478; другог, хуманисту Рафаела Мафеја званог „Волтерано” који је такође служио у Курији; и најмлађег Мариа Мафеја, који је такође био стипендиста и пратио свог оца у курији. Емилио Фјаши (1858-1941), вајар
Партнерски градови Брухзал Вунсидел Менд Буждур (под контролом Марока, али право на њега полаже и Западна Сахара) Сандомјеж
Види још Покрајине Италије Италијани
Референце
Литература
Bell, Sinclair and Alexandra A. Carpino, eds. Blackwell Companions to the Ancient World . . Translated by Robert E. Wolf Routledge Worlds
Спољашње везе
Категорија:Насеља у округу Пиза Категорија:Википројект географија/Насеља у Италији