Аеродром Никола Тесла Београд (раније познат као аеродром Београд или аеродром Сурчин; , ) највећи је аеродром у Србији и важно чвориште саобраћајне мреже Београда.
Аеродром у част Николе Тесле од 2006. године носи данашње име. Аеродром се налази 18 km западно од центра Београда. Са аеродрома у редовном авио-саобраћају путнике превозе 33 авио-компаније ка 91 дестинацији у 38 држава на 4 континента.
Аеродром Никола Тесла је матично чвориште авио-компаније Ер Србија, националног авио-превозника Републике Србије. Аеродром је авио-чвориште нискотарифне авио-компаније Виз ер, затим авио-службе Владе Републике Србије и авио-такси компаније Ер Пинк, Принц авијација, Инфинити авијација и Игл експрес. Кроз аеродром је 2019. прошло 6.159.000 путника.
Међународна компанија „Vinci Airports” је концесијом преузела руковођење Аеродромом Никола Тесла од 21. децембра 2018. годинеeKapija | Francuski Vinci zvanično preuzima Aerodrom Nikola Tesla.
Географски подаци Аеродром Никола Тесла је географски смештен у Срему, на 18 километара западно од средишта Београда. Најближе насеље аеродрому је Сурчин, по чему је и добио колоквијалан назив. Надморска висина аеродрома је 102 метра. Координате географског положаја: -{WGS-84}- место на -{AD: 444909, 78N 0201825, 44E / 122° GEO/ 1.500 м}- од -{THR 12}- Правац и удаљеност од града: -{275° GEO, 18 km}- од главне железничке станице у Београду Надморска висина: 102 м Просечна температура: 27 °C Годишња промена: 3°Е (2005) /+5,2` Тип дозвољеног саобраћаја: -{IFR / VFR}-
Временска референца: лето (март–септ.) -{UTC+2}-, зима (окт.–феб.) -{UTC+1}-
Радно време аеродрома: 00.00—24.00 -{LT}-
Историјат мини|Аеродром Никола Тесла мини|Аеродром из ваздуха Историја аеродрома у Београду почиње 1910. године. Од тада до данас, летилиште је мењало локацију, расло и развијало се. Прво летилиште у Београду настало је крајем 1910. године на војном вежбалишту у предграђу Бањица. Овде су летење авионом приказивали пионири авијације — Симон, Маслеников, Видмар и Чермак.
Аеродром Бањица Почетком 1912. године, на Бањици је подигнут први дрвени хангар за авионе намењен ратовању са Турском. Две године касније на Бањици је стационирана српска „аеропланска ескадрила” и балонска чета. Бањички аеродром коришћен је после Првог светског рата за потребе поштанског саобраћаја на релацији Скопље-Ниш-Београд-Нови Сад и Београд-Сарајево-Мостар. У близини места где се налазио овај аеродром данас је Војно-медицинска академија (ВМА).
Аеродром Калемегдан−Доњи град Овај аеродром се налазио на потезу од турског амама (данас Планетаријума) према ушћу Саве у Дунав. Са овог места први авион полетео је почетком 1911. године. Значајно је због тога што је на њему 9. јануара 1911. године, само шест месеци након првог лета Суботичанина Ивана Сарића, пилот Едвард Русјан на моноплану конструкције Мијала Мерћепа, полетео над Калемегданском тврђавом. Међутим, услед снажног ветра долази до лома крила и пада авиона на бедем поред реке, поред Небојшине куле, при чему Русјан трагично страда. Део ребра с крила пале летелице и данас се чува у Музеју ваздухопловства. Аеродром је коришћен и за обуку питомаца ваздухопловне академије ваздухопловства Краљевине Југославије.
Аеродром Панчево Авио-саобраћај ужурбано се развијао након 1919. године, али је тај развој код нас био успорен, због тога што Београд није имао аеродром. Како је постојало занимање друштва „ЦФРНА” (једна од компанија од које је настао „Ер Франс”) да једна од етапа лета од Париза до Цариграда буде у Београду, покренута је иницијатива да се у Београду што пре подигне аеродром. Усвојена локација поред Бежанијске косе захтевала је знатне радове који нису могли бити изведени за кратко време, због чега је донета одлука да се у близини Панчева изгради привремени Аеродром Панчево. Први авион на овај аеродром слетео је 25. марта 1923. године, док је званично путнички и поштански саобраћај почео 16. априла 1923. године. Аеродром Панчево остаће уписан у историји светског ваздухопловства, јер је са њега обављен први ноћни лет у историји. Како су летови од Париза до Цариграда трајали колико и путовање чувеним возом „Оријент експрес”, једини начин да авиони компаније „ЦФРНА” раздаљину између Париза и Цариграда пређу за краће време био је да лете ноћу. Први лет са путницима на ноћној линији извршен је 2. септембра 1923. године, што се сматра почетком ноћног ваздушног саобраћаја у свету.
Аеродром Београд−Дојно Поље Показало се да неповољна локација аеродрома у Панчеву представља сметњу за бржи развој ваздушног саобраћаја због удаљености од Београда, а још више због лошег саобраћајне повезаности. Пошто у то време није постојао мост на Дунаву, путници су из Београда морали бродом да путују до Панчева, а затим аутобусом до аеродрома, што је често трајало дуже него лет до Букурешта.
мини|Испраћај са земунског аеродрома 1957 Међународни аеродром Београд изграђен је на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра јужно од Земуна. Аеродром је отворен за саобраћај у марту 1927. године. Од фебруара 1928. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио-компаније, „Аеропута”. Аеродром је располагао са четири травнате полетно-слетне стазе. На њему је 1931. године изграђена модерна пристанишна зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости. Развој аеродрома и домаћег ваздухопловства наго је прекинут избијањем Другог светског рата.
Током Другог светског рата аеродром су користили Немци. Они су га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда. Након рата, аеродром је постепено обнављан, пристанишна зграда делимично је преправљена, а почетком 1946. године изграђена је нова приземна зграда за пријем путника. Почетком 1950-их продужена је бетонска полетно-слетна стаза како би на аеродром могли да слећу тадашњи највећи авиони. Од априла 1947. до 1962. године овај аеродром био је база нове домаће авио-компаније „Југословенски аеротранспорт”, као и наша главна капија према свету.
Аеродром Београд−Сурчин Појава млазних путничких авиона захтевала је ново продужење полетно-слетне стазе, за шта на постојећој локацији више није било простора. Такође, Нови Београд требало је већим делом изградити на тадашњој локацији аеродрома. Због свега је за нови аеродром у Београду изабрана локација у Сурчину. Последњи летови, који су већ водили преко тераса новоизграђених кућа које су окруживале аеродром, извршени су почетком 1964. године, када су последњи авиони ЈАТ-а напуштали стару техничку базу и заузимали место на пространој платформи новог аеродрома. За локацију новог међународног аеродрома изабран је простор у близини Сурчина, 18 км западно од Београда.
лево|мини|Београдски аеродром 1968. Конкурс за идејни пројект пристанишне зграде завршен је пред крај новембра 1957.„Прва награда припала младим архитектима из Београда”, Борба, 28. нов. 1957, Изградња новог аеродрома почела је априла 1958. године, а Аеродром је пуштен у саобраћај 28. априла 1962. годинеSvečano otvaranje novog aerodroma "Beograd". foto.mij.rs. Био је главна техничка база Југословенског аеротранспорта. Имао је једну полетно-слетну стазу дужине 3.000 метара, чија употребљивост у односу на ветар је износила 99,6%, рулну стазу дужине 3.350 метара, бетонске платформе за опслугу 16 авиона, пристанишну зграду од 8.000 m² за пријем путника, робно складиште, контролни торањ и другу савремену опрему. Уграђена је, у то време, најсавременија навигациона опрема, па је аеродром добио највишу међународну класу по ICAO стандардима.
У периоду од 1979. до 1981. године изграђена је нова зграда за пријем путника (Терминал 2), уз неопходно проширење платформе за пријем авиона и путника. Тиме је капацитет путничког комплекса проширен на до 5 милиона путника годишње. Усвојена технолошка решења са фингерима и авио-мостовима за прихват авиона и путника била су велики напредак и уврстила су Аеродром међу најсавременије аеродроме у свету, а 1997. године уграђена је опрема за Категорију II и тиме омогућена употреба аеродрома по лошијим временским условима.
Аеродром од 2000. године до данас мини|Контролни торањ Након немилих дешавања током и крајем 1990-их година, услед смањења и честе обуставе ваздушног саобраћаја, београдски аеродром изгубио позицију регионалног чворишта. Уследило је постепено обнова авио-саобраћаја и инфраструктуре. Реконструкција Терминала 2 пристанише зграде, реновирање полетно-слетне стазе и изградња VIP салона започели су 2003. године.
У част Николе Тесле, нашег највећег научника, Аеродром је након 44 године, 2. фебруара 2006. године променио име у Аеродром Никола Тесла Београд.
Модерни развој београдског аеродрома поклапа са укидањем виза за грађане Србије крајем новембра 2009. године. Аеродром постаје привлачнији за велики број нових авио-компанија, а авио-компаније које су саобраћале из Београда увећавају број летова. У 2010. години аеродром је по први пут у модерној историји добио престижну европску награду „EuroAnnie” коју додељује специјализовани портал „ANNA” у конкуренцији 250 највећих европских аеродрома за највећи број нових авио-компанија у раздобљу од годину дана.
Од 2010. до краја 2013. године Аеродром Никола Тесла Београд улагао је у реновирање опреме и инфраструктуре. У овом периоду комплетно су проширене и реновиране чекаонице у Ц фингерском ходнику, као и чекаонице од излаза А1 до А6, проширена је пристанишна платформа додавањем 4 нове отворене паркинг позиције, изграђене су две чекаонице за путнике који се у авион укрцавају удаљеним паркинг позицијама, реконтруисана је рулна стаза, уграђено је 11 уређаја за визуелно упаркиравање ваздухоплова, набављено је 6 нових авио-мостова. лево|мини|449x449п|Унутрашњост аеородрома 2023. Са увећањем броја путника од 2014. године аеродром улаже у прилагођавање комфора за путнике и посетиоце. Уређен је везни део између Терминала 1 и 2 и направљен простор за нове комерцијалне садржаје, изграђена је платформа за одлеђивање и спречавање залеђивања која у летњим месецима омогућује додатна паркинг места, изграђен је нови безбедносни пролаз за контролу приступа платформи и маневарским површинама, на спрату Терминала 1 отворен је још један гранични прелаз, први пут од отварања комплетно је реновиран Терминал 1, а изграђена је још једна терминална зона са додатних 10 шалтера за пријем путника, инсталиран је модерни транспортни систем. Број путника у порасту је готово сваке године до данас, а 2004. године аеродром поново бележи више од 2 милиона путника годишње. Више од 3 милиона путника поново је забележено 2011. године, а 4 милиона путника први пут у историји забележено је у новембру 2014. године уз изузетно повећање броја путника од 31 одсто. У 2015. години поново је оборен историјски рекорд, а 2016. године постављен је нови рекорд од 4.924.992 путника. Године 2017. први пут у историји је забележено преко 5 милиона путника.
Уговор о концесији на 25 година са француском компанијом „Ванси ерпортс” потписан је 22. марта 2018. године.Потписан уговор о концесији аеродрома на 25 година („Политика”, 22. март 2018)
На аеродрому Никола Тесла данас је смештено авио-предузеће „Јат техника”, оперативна одељења Агенције за контролу летења, Управа царина и авио-компаније „Ер Србија”, Музеј ваздухопловства и школски центри авио-компаније „Ер Србија” и Агенције за контролу летења, хеликоптерска јединица МУП-а и др.
Нови торањ контроле летења је пуштен у рад 2022. године. Нови део централне зграде терминала је отворен у априлу 2023. године.
У Јуну 2023. пуштена је у рад нова полетно-слетна стаза дужине 3.500 метара.
Терминали Аеродром Никола Тесла има два терминала.
Терминал 1 мини|Спољашњост Терминала 1 мини|Унутрашњост Терминала 1 Терминал 1 (Т1) је био једини терминал на аеродрому после отварања 1962. године. Терминал је реконструисан током 1980-их година, када су додати и авио-мостови помоћу којих се путници укрцавају у авион.