Хадријанова вила () је археолошки локалитет у Тиволију, градићу недалеко Рима. Вилу је као своју резиденцију саградио цар Хадријан, познат као један од Пет добрих царева, велики владар и војсковођа током чије владавине је Римско царство досегло своје најдаље границе. Вила је грађена од 117. до Хадријанове смрти 138. године нове ере и представља један од најлепших стамбених објеката подигнутих током дуге историје постојања Римског царства. На површини од око 80 хектара подигнуто је више од тридесет појединачних грађевина овог јединственог урбаног комплекса.
Данас Хадријанова вила има статус заштићеног споменика културе УНЕСКО-ве светске баштине.
Локација 250px|мини|десно|Предео око локације на којој је изграђена Хадријанова вила. У даљини се види Тиволи Тиволи или антички Тибур налази се двадесетак километара југозападно од Рима, окружен питомим брежуљцима и разгранатом мрежом речица, потока и лековитих сумпорних извора. Још од времена Републике околина Тиволија је био место где су богати Римљани подизали своје летњиковце у којима су се одмарали од градске вреве. Сам комплекс виле простире се на 80 хектара, у долини четири километара удаљеној од самог Тиволија, у близини античког пута виа Тибуртина. Била је добро снабдевена водом јер су се, осим реке Анио и околних потока, у близини виле налазила чак четири аквадукта.
Историја 180px|мини|лево|Биста цара Хадријана у Капитолским музејима у Риму 250px|мини|десно|Макета комплекса Хадријанове виле у музеју у Тиволију Цар Хадријан остао је запамћен по томе што је је подстицао градњу многих грађевина, па је тако по његовом наређењу у Енглеској подигнут 120 километара дугачак зид који је чувао римску границу од упада варвара са севера, данас познат као Хадријанов зид. Током његове владавине изграђен је и римски Пантеон, а неки историчари верују да је планове храма довршио сам Хадријан. У центру Рима, као свој маузолеј, саградио је Анђеоску тврђаву ( или Mausoleo di Adriano).
Кад је, после Трајанове смрти 117. године, Хадријан проглашен царем, одлучио је да своју службену резиденцију саградити управо у Тиволију. земљиште на ком је вила саграђена било је у власништву породице његове супруге Сабине, Трајанове сестричине. Ту се већ налазила мала кућа за одмор, подигнута у 1. веку. п. н. е., саграђена као традиционални римски домус који се састојао од куће са атријумом и перистилом и врта. Неки њени делови уклопљени су у нову царску вилу. Градња виле је, са краћим прекидима, трајала током читаве Хадријанове владавине, а неки мањи делови завршени су и после његове смрти. Постоје подаци да су се делови грађевина којима Хадријан није био задовољан рушили, како би грађевина била у складу с његовим замислима. Као царска резиденција почела је да се користи већ 125. године. У њој је цар приређивао забаве за своје богате поданике: концерте, позоришне представе, богате гозбе и тд. После Хадријанове смрти вила је била настањена све до периода касне антике када су је опустошили варвари.
После Хадријанове смрти вилу је наследио Антонин Пије, тако да вила остаје у царском власништву, али је нови власник у њој ретко боравио. Већ је у раздобљу Константина била је мета пљачкаша, а навале Германа појачале су њено постепено пропадање.
Мало је сачуваних писаних извора у којима се спомиње Хадријанова вила. У римској књижевности пронађено је свега четири помињања: у делу Historia Augusta, из 4. века и у њима се описује период од Хадријановог ступања на власт 117. године до 284. односно почетка Диоклецијанове владавине; у биографији Зенобије, краљице Палмирског Царства коју је, пошто ју је војно поразио, цар Аурелијан одвео у Рим, где је живела на имању недалеко од виле); у делу -{De Caesaribus}- Аурелија Виктора, у коме је детаљно описан живот у вили у доба Хадријана.
250px|мини|десно|План хадријанове виле из 1781. године (бакрорез) Историја виле после пада Римског царства Током средњег века становници Тиволија користили су рушевине као извор грађевинског материјала извор грађевног материјала за изградњу града Тиволија. Интересовање јавности за овај комплекс поново је порасло крајем 15. века, када је је папа Пије II обишао њене рушевине и описао их у делу Коментари.
200px|мини|лево|Једна у низу уметничких фотографија које је немачки фотограф Вилхелм фон Плушоу (нем. Wilhelm von Plüschow, 1852-1930) снимио на остацима виле) Током ренесансе и барока Хадријанова вила постаје инспирација за већину архитеката и њена архитектура почиње да се проучава. Из тог периода остало је много цртежа и планова. Истовремено са тим први истраживањима одвијала се и велика пљачка остатака виле. Скулптуре пронађене у вили данас се налазе у музејима и приватним збиркама широм света, а богати мермерни украси остали су сачувани само у траговима.
Вила данас Вила је 1873. године постала власништво италијанске државе и тада започињу озбиљна археолошка ископавања и научна истраживања. Од 1999. године Хадријанова вила има статус заштићеног споменика културе УНЕСКО-ве светске баштине. Археолошка истраживања која се перманентно обављају на локалитету виле још увек нису обухватила трећину овог грандиозног комплекса.
За обнову и одржавање локалитета неопходна су изузетно велика средства, која италијанска држава није у могућности да одобри. Због тога комплекс убрзано пропада и уврштен је на УНЕСКО-ву листу 100 најугроженијих споменика културе на свету. Сваке године затвара се по неки део, па и број посетилаца значајно опада.
Архитектура 250px|мини|десно|Остаци царске палате Тијеком своје владавине цар Хадријан је много времена проводио на путовањима Царством, на којима се упознао са грчком и египатском културом. Зато поједини делови виле представљају репродукције неких од грађевина које је видео на својим путовањима и које су на њега оставиле снажан утисак. Због тога се претпоставља да је већи број грађевина унутар комплекса саграђен управо према његовим замислима.
По својој концепцији Хадријанова вила се разликује од већине античких палата јер распоред грађевина унутар простора виле не следи строге принципе симетрије, већ је он слободан и замишљен тако да задиви постиоца, стварајући изненађујуће амбијенте и перспективе. Грађевине различитих типова повезане су у јединствену целину и складно уклопљене у пејзаж, а свака појединачно представља ремек-дело римског градитељства.
Комуникација унутар комплекса 250px|мини|десно|Подземни тунели са отворима за осветљење на таваници Комплекс је био и добро чуван, како би се обезбедио царев сигуран боравак. Око виле су били подигнути дугачки заштитни зидови, а у њу се могло ући само ограниченим бројем приступних путева који су биле под непрекидном стражом. Појединачне грађевине биле су међусобно повезане стазама осмишљеним тако да их је било једноставно и лако надгледати. Главни улаз у вилу била је поплочана стаза са окретиштем за кочије.
Осим надземне мреже стаза и улица којима су се служили становници виле и гости, постојала је и подземна мрежа, намењена слугама. Ова мрежа повезује различите зграде и туда су се слуге и робови неприметно кретали ради. Једна је од најдужих подземних сервисних улица имала је више од четири километра и била је осветљена малим отворима на таваници. Главни тунел је широк три метра и протеже се више од пола километра ка североистоку, а задим скреће ка југу и води до кружног проширења за које се верује да је служило за окретање кола. Пролаз је назван Strafa Carrabile (велики подземни пролаз) и већи је од осталих тунела. Ова подземна мрежа тунела и даље се мапира. Како су неки од тунела блокирани крхотинама и камењем, археолози за истраживање ових делова користе роботе опремљене камерама. На тај начин је откривен још један тунел, широк пет метара, за који стручњаци верују да је коришћен као пут са две траке.
Грађевине унутар комплекса Према својој намени појединачне грађевине унутар комплекса могу се поделити у три групе: Резиденцијални објекти, намењени за живот и свакодневне активности цара и његове. Ове зграде представљају основ комплекса и осликавају сву раскош и монументалност Хадријанове виле. То су монументални објекти разиграних форми, са пуно уметничких детаља, повезане главним путевима и шетним стазама. Секундарне зграде, намењене особљу вишег ранга какви су свештеници, чувари, војни заповедници. Оне су биле сервисне зграде, самостојеће, једноставне правоугаоне основе, смештене на издвојеном, често и скривеном простору. Приступни путеви и прилази били су отворени, али скривени и одвојени од оних који су водили у резиденцијални део. Постојала је и веза са подземном мрежом путева. Украси и завршна обрада били су богатији у односу на делове за слуге и подразумевали су једноставне фреске и мозаике, али нису били луксузни као у резиденцијалном делу. У ове објекте спадале су су и Велике терме, купалиште намењено становницима секундарног дела виле и робовима, као и Хоспиталија, објекат у коме је живела царева преторијанска гарда. Зграде за слуге, робове и војнике најчешће нису биле нии самостојеће, већ је то обично био низ просторија смештених унутар потконструкције других зграда или одбрамбених зидова. Подизале су се на више спратова међусобно повезаних дрвеним степеништем и галеријама. Просторије су биле поплочане опеком или грубим мозаиком, а зидови без украса и грубо окречени. Биле су непосредно повезане с подземном уличном мрежом. У ову групу зграда убраја се објекат назван Стоа Поикиле или Cento Camerelle (сто собица).
Неке од најзначајнијих грађевина на простору виле су: Грчки театар, Палестра, Царски триклинијум, Хоспиталија, Грчка библиотека, Латинска библиотека, Дворана филозофа, Златни трг, Царска палата, Терме, Стоа Поикиле, Дворана дорских пиластара, Врт Стадиум, Зимска палата, Преториј, Каноп, Поморско позориште (Teatro Marittimo) итд. Већина данашњих назива ових грађевина настала је у време ренесансе, када су их први истраживачи, посебно италијански архитекта Пиро Лигорио (Pirro Ligorio, 1512-1583), упоређивали са описима из дела Historia Augusta, а односе се на Хадријанова путовања у различите провинције Царства. Осим самих грађевина, ту су се још налазиле и терасе, вештачке пећине, базени, фонтане, водопади, рибњаци и језерца, врт са цветњацима и украсним биљкама, а такође и простори са животињама, и птицама, као и забавни парк.
Најважнији објекти у комплексу 250px|мини|десно|Вестибул Вестибул (Vestibolo) је пространо предворје кроз које су важни посетиоци улазили су у вилу са западне стране. Ово предворје водило је до перистила где су гости чекали цара, а за то време уживали погледу на Каноп. Источно од вестибула налазиле су се Мале и Велике терме. У Малим термама купали су се цар, његова свита и важни гости, док су Велике терме биле намењене мање важним гостима, особљу и слугама. У термама, али и у неким од најважнијих зграда, постојао је систем грејања, а већина зграда имала је и текућу воду.
250px|мини|десно|Поморско позориште (Teatro Marittimo)