Марина Маљковић (Београд, 26. септембар 1981) српски је кошаркашки тренер.
Каријера Као ћерка познатог тренера добила је прилику да се бави тренерским послом са свега 16 година када је била асистент у Француској, у клубу за који је играла. Након што је дипломирала и добила лиценцу за кошаркашког тренера започела је самостални рад у локалном клубу Ушће. Тренирала је све млађе селекције, а сениорски тим је успела да за две године из Српске лиге доведе у А лигу тадашње Србије и Црне Горе. Током лета 2007. године постаје тренер вршачког Хемофарма са којим осваја две националне титуле (2007/08. и 2008/09) и два купа (2007/08. и 2008/09). У лето 2009. прелази у београдски Партизан где наставља са сјајним резултатима, освојивши још четири националне титуле (2009/10, 2010/11, 2011/12. и 2012/13), два купа (2010/11. и 2012/13) и две Јадранске лиге (2011/12. и 2012/13). После финансијских проблема у Партизану, у лето 2013. године сели се у Француску где је тренирала Лион.Marina Maljkovic nouvelle coach du Lyon Basket Feminin Након Лиона радила је у Галатасарају где је освојила Еврокуп у сезони 2017/18, затим се вратила на клупу репрезентације Србије. Упоредо је водила и кинески Шангај Свордфиш, јапански Денсо Ирис, да би уследио повратак у турску кошарку где је преузела Фенербахче са којим је прво освојила титулу првака државе (2021/22), а потом и дошла до свог највећег тренерског успеха у клупској кошарци освојивши Евролигу у сезони 2022/23. Веома успешну сезону завршила је новом титулом првака Турске.
Шест узастопних година је бирана за најбољег тренера Женске кошаркашке лиге Србије.
Репрезентација
Марина је била асистент женске репрезентације Србије испод 18 година 2004. године као и 2005. када је та селекција освојила сребрну медаљу на светском првенству, изгубивши у финалу од САД. 2011. године је промовисана у главног тренера сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије. На Европском првенству 2013. године успева да доведе репрезентацију до полуфинала, али не и до медаље. На Светском првенству 2014. године предводила је Србију до четвртфинала. Као главни тренер сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије остварила је свој највећи успех освајањем златне медаље на Европском првенству 2015. играном у Мађарској и Румунији. Победом против Француске у финалу у Будимпешти – 76:68 (15:22, 18:10, 20:17, 23:19) освојена је не само прва медаља за Србију као самосталну државу него и прво злато у читавој историји наше женске кошарке. Уједно је обезбеђен и директан пласман на Олимпијске игре 2016. у Рију.
Марина је предводила српску женску кошаркашку репрезентацију до историјске бронзане медаље у Рију и то је прва олимпијска медаља за Србију у женској кошарци.
Успела је да освоји још једну златну медаљу на Европском првенству 2021. године одржаном у Француској и Шпанији.
Дана 12. децембра 2024. године Марина Маљковић добила је награду за најбољег женског тренера у 2024. години од КСС.
Дана 24. октобра 2025. године Кошаркашки савез Србије је објавио да Маљковић више није селекторка репрезентације Србије.
Трофеји Хемофарм Првенство Србије (2) : 2007/08, 2008/09. Куп Србије (2) : 2007/08, 2008/09. Партизан Првенство Србије (4) : 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13. Куп Србије (2) : 2010/11, 2012/13. Јадранска лига (2) : 2011/12, 2012/13. Лион Челенџ раунд (1) : 2014. Галатасарај Еврокуп (1) : 2017/18. Фенербахче
Евролига (1) : 2022/23. Првенство Турске (2) : 2021/22, 2022/23.
Репрезентација Србије Европско првенство (2) : 2015, 2021. (бронза 2019). Олимпијске игре : бронза 2016. Светско првенство до 19 : сребро 2005. (као помоћник)
Лични живот Ћерка је кошаркашког тренера Божидара Маљковића.
Животни мото Марине гласи: Увек може још, увек може боље, увек може више.
Одликовања x15px Орден Карађорђеве звезде трећег реда
Референце
Спољашње везе Србија се не одбија Крај једне ере („Политика”, 9. јануар 2017)
Категорија:Рођени 1981. Категорија:Београђани у спорту Категорија:Српски кошаркашки тренери Категорија:Тренери ЖКК Партизан Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде 3. степена