Полигенско наслеђивање је оно при коме је једна особина детерминисана већим бројем гена (полигени). Да би се испољила нека особина (или болест) неопходно је заједничко деловање (интеракција) већег броја гена, а и средина може да утиче на промену ових особина. Особине се називају полигене или квантитативне.Nussbaum R. L. et al.(2007): Genetics in Medicine. Saunders, PhiladelphiaMacLeod A., Sikora K. (1984): Molecular biology and human diseases. Blackwell Scientific Publications, Oxford, .
Полигено се наслеђују многе нормалне особине човека : висина тела, маса тела, разни обими (грудног коша, главе, надлактице итд.), разне дужинске и ширинске мере (дужина ногу, ширина рамена, ширина карлице итд.) боја коже, косе и очију, интелигенција, број линија на шакама и стопалима (дерматоглифи) и др.
Под полигеном контролом су и различити облици девијантног понашања људи.
У девијантно понашање убрајају се: склоност ка криминалу, алкохолизам, наркоманија, хомосексуалност и др.
Полигенско наслеђивање уз садејство чинилаца спољашње средине назива се мултифакторско наслеђивање.
Многе болести се наслеђују мултифакторски,: дијабетес, епилепсија, схизофренија, реуматоидни артритис, артеријска хипертензија, чир на желуцу, као и урођене аномалије деце: расцеп усне и непца, ишчашење кукова, дефект нервне цеви и др.
Мултифакторска својства и тип њиховог наслеђивања је веома тешко пратити, јер не подлежу правилностима преношења унутар породице, а и због очигледног утицаја чинилаца средине на испољавање полигена.
Види још моногенско наслеђивање
Референце
Спољашње везе BioNet škola
Категорија:Хумана генетика