Триуранијум октаоксид (-{U3O8}-) оксид је уранијума и јавља se кao маслинасто зеленa или црнa чврста хемијска супстанца (у праху/гранулама). Један је од најпознатијих облика жутог колача, те се између млинова и рафинерија преноси баш у овом облику.
Триуранијум октаоксид има потенцијално дугорочну стабилност у геолошком окружењу. У присутности кисеоника (-{O2}-), уранијум диоксид (-{UO2}-) оксидира у -{U3O8}-, док уранијум триоксид (-{O3}-) губи кисеоник на температурама вишим од -{500°C}- и редукује се у -{U3O8}-. Једињење је могуће произвести било којим од три основна процеса хемијске претворбе, која укључују или уранијум тетрафлуорид (-{UF4}-) или уранил флуорид (-{UO2F2}-) као посреднике. Углавном се сматра да је више привлачан облик за потребе одлагалишта, зато што — под нормалним условима средине — -{U3O8}- је један од кинетички и термодинамички најстабилнијих облика уранијума, и зато што је облик уранијума који је могуће пронаћи у природи. Густина честица (гранула) је -{8,3 g cm−3}-.
Структура у чврстом стању У чврстом стању, триуранијум октаоксид има слојевиту структуру где су слојеви премошћени атомима кисеоника; сваки слој садржи атоме уранијума који су у различитима координацијским окружењима.
Испитивања валенце веза Користећи 6Å × 6Å × 6Å кутију са атомом уранијума у центру, рачунање валенце веза је изведено за -{U1}- и за -{U2}- у чврстом стању.„Uranium” (nevada.edu) (на ен) Наиме, оксидациони бројеви за -{U1}- и -{U2}- су израчунати коришћењем параметара за -{U(VI)}-, при чему су исти износили 5,11 и 5,10. Користећи параметре за -{U(IV)}- израчунати оксидациони бројеви су били 5,78 и 5,77 за -{U1}- и -{U2}-. Ова испитивања сугеришу да сви атоми уранијума имају исте оксидационе бројеве, a да су они различити само кроз решетку.
Види још Уранијум оксид Уранијум диоксид Уранијум триоксид
Референце
Категорија:Уранијум Категорија:Једињења уранијума Категорија:Оксиди Категорија:Полупроводници