Италијанске јединице у Југославији у Другом светском рату

мини|Покрет италијанске бициклистичке колоне ка Сињу 1941. десно|мини|Италијанска оклопна колона на Балкану 1942. десно|мини|Немачки и италијански окупатори у Југославији, августа 1943.

Југословенско ратиште је било највеће ратиште Краљевине Италије у Другом светском рату. У 1943. години било је најмање 17 италијанских дивизија у италијанској окупационој зони Југославије која се протезала широким појасом Јадрана од Истре до Црне Горе. После капитулације Италије и објаве рата Немачкoj у септембру - октобpy 1943. године, италијанске трупе борилe cy ce заједно са Народноослободилачком војском Југославије против немачких трупа и хрватских снага.Basil Davidson: PARTISAN PICTURE

Главни и једини противник фашистичке Италије била је Народноослободилачка војска Југославије. Главни локални помагачи фашистичке Италије били су четници, организовани у формације МВАЦ, којa је на врхунцу бројала између 20 и 30 хиљада људи. После 1943. до 1945. године, једињења другог италијанске армије која се састоји од две дивизије и једна артиљеријска група прешла на страни Народноослободилачка војска Југославије борили против Немацa.

Италијанске јединице

У нападу на Југославију су, између осталих, учествовале следеће италијанске јединице: Друга италијанска армија: 3. горска пешадијска дивизија Равена 52. моторизована дивизија Торино 133. оклопна дивизија Литорио

Друга италијанска армија на југословенском ратишту је маја 1942. преименована у Високу команду оружаних снага Словеније-Далмације Суперслода (Comando Superiore FF. AA. 'Slovenia-Dalmazia' - Supersloda).High Command of Armed Forces Slovenia-Dalmatia Суперслода је фебруара 1942. у своме саставу имала следеће јединицеDISLOKACIJA POTČINJENIH KOMANDI I JEDINICA 2. ARMIJE 10. FEBRUARA 1942. GODINE:

V армијски корпус 1. брза дивизија (Карловац) 13. пешадијска дивизија Ре (Госпић) 57. пешадијска дивизија Ломбардија (Делнице) VI армијски корпус 1. алпинска дивизија Тауринензе (Мостар) 12. пешадијска дивизија Сасари (Книн) 15. пешадијска дивизија Бергамо (Сињ) 32. пешадијска дивизија Марче (Требиње) 151. пешадијска дивизија Перуђа (Сплит) 154. пешадијска дивизија Мурђе (Сењ)

Поред тога, на подручју окупиране Југославије су се налазиле и следеће италијанске јединице: XI корпус у Словенији и Истри: 1. коњичка дивизија Еухенио ди Савоја (Љубљана) 14. пешадијска дивизија Исонцо (Љубљана) 22. пешадијска дивизија Каћатори деле Алпи (Љубљана) 21. пешадијска дивизија Гранатјери ди Сардења (Љубљана) 153. пешадијска дивизија Маћерата (Делнице) XIV корпус у Црној Гори: 19. пешадијска дивизија Венеција (Подгорица, Беране и Колашин) 155. пешадијска дивизија Емилија (Бока которска) XV корпус у Албанији и Црној Гори: 23. пешадијска дивизија Ферара XVIII армијски корпус: 158. пешадијска дивизија Зара (Сплит) МВАЦ одред "Динара"

Поред италијанске војске, под њиховом командом налазиле су се и квислиншке јединице: Добровољачка антикомунистичка милиција (, скраћено МВАЦ) МВАЦ су углавном чинили четници и неке антикомунистичке јединице у Словенији.

Локални помагачи

На подручју окупиране Југославије, фашистичка Италија је пронашла сараднике пре свега у редовима четника, а на Косову у редовима балиста.

Усташка влада се противила италијанској употреби четника, али је ипак пристала на њихову употребу. 19. јуна 1942. године у Загребу је закључен споразум Роата-Павелић који се тицао повлачења око половице италијанских снага из Зона II и III. Тим споразумом италијанска команда је реорганизовала четнике у Антикомунистичку добровољачку милицију () за борбу против партизана и њихових присталица. Павелићева влада је морала да преузме терет одржавања четничке антикомунистичке милиције на подручјима обухваћеним уговором, с тим да четници признају суверенитет НДХ.

Почетком јесени 1942. године 6. армијски корпус у својим дивизијама имао око 15 батаљона МВАЦ — 10.000 до 12.000 пушака; од тога, муслимански батаљон МВАЦ у 6. корпусу је имао око 2000 пушака.NOB u Dalmaciji, 4, 417. У 18. армијском корпусу је било тада 5100 четника Динарске дивизије. Укупно је у саставу свих дивизија 2. италијанске армије крајем фебруара 1943. године било 22.126 »добровољаца«: 20.514 православних, 832 католика и 780 Муслимана.Jozo Tomasevich, Četnici u drugom svjetskom ratu, Zagreb 1979, 198. У италијанским деловима марионетске Хрватске било је 19.000 — 20.000 четника у МВАЦ, а Италијани су их опскрбили следећом опремом: са 30.000 пушака, 500 митраљеза, 100 бацача, 15 артиљеријских оруђа, 250.000 ручних бомби, 7,000.000 метака, 7.000-8.000 пари обуће. Ова листа вјероватно не укључује оружје, муницију и опрему која је четницима испоручена за време операције Вајс (тзв. четврте непријатељске офанзиве), зими 1942/1943, чије су количине морале бити знатне.

мини|Италијани и четници уочи битке на Неретви. Ђујићева Динарска четничка дивизија је била једна од најбројнијих јединица у саставу италијанских окупационих трупа. По подацима самог Ђујића, средином љета 1942. имао је 12.240 »антикомунистичких добровољаца«, и то: у Стрмици 2400 (непосредна команда Ђујића), у Босанском Грахову 2000 (Бране Богуновић), на Уилици и Динари босанскопетровачких четника је било 500 (Мане Роквић), на Отрићу 1500 (Мирко Марић), у Пађенима 940 (Владе Новаковић), на Косову 4000 (Милан Миљевић), у Топољу 100 (Никола Берић), у Крупи 400 (Обрад Бијанко) и у Грачацу 600 (Дане Станисављевић).NOB u Dalmaciji, 3, 402.

МВАЦ је имао два типа формација: наоружане јединице и наоружане сељаке. Четник је плаћан са 200 лира, командир одељења са 400, а вода групе са 800 лира. Њихове породице су од Италијана примале по 7 килограма брашна, 15 килограма поврћа, 3 килограма зелени, 0,3 литре уља и 0,6 килограма шећера сваког месеца.

16. јула 1942. четнички мајор Петар Баћовић у извештају Дражи Михаиловићу наводи детаље сарадње са италијанским окупатором:

Сви четници на територији западне Босне, Лике, Далмације и Херцеговине били су легализовани код италијанске команде, дејствовали су у тесној сарадњи са италијанским трупама и предавали им све заробљене партизане и осумњичене цивиле.ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 1 Четничке јединице Црне Горе и Херцеговине биле су обавезне да пријаве сваки свој покрет италијанским окупационим властима.Naređenje četničke Komande Crne Gore i Hercegovine od 25. avgusta 1942. potčinjenim jedinicama o obaveznom prijavljivanju pokreta četničkih jedinica italijanskim okupacionim vlastima Четници у италијанској окупационој зони примали су и високе новчане награде за сваког убијеног партизана.http://pescanik.net/wp-content/PDF/optuznica.pdf

Један од најактивнијих сарадника у Црној Гори био је четнички војвода Павле Ђуришић, који је у част окупационог гувернера Пирцио Биролија одржао удворички говор, називајући га "великим пријатељем српског народа", који ће завести "ред и мир у Црној Гори".

Војне операције

Операција Вајс почетком 1943. године, позната као Четврта непријатељска офанзива, је била највећа операција коју су италијанске снаге у сарадњи са Вермахтом предузеле на југословенском ратишту. Италијански генерал Роата, заповедник италијанских снага у овој операцији, је под својим командом имао и 19.000 четника:

Ратни злочини мини|Злочини над народом у Црној Гори од стране италијанских окупатора. Генерал Алесандро Пирцио Бироли, командант италијанске 9. армије и окупациони гувернер Црне Горе, након избијања Тринаестојулског устанка 1941. наредио је репресалије над целокупним становништвом:

У јануару 1942. године Пирцио Бироли је издао проглас којим наређује стрељање 50 талаца за сваког убијеног и 10 талаца за сваког рањеног италијанског војника.Davide Conti, L'occupazione italiana dei Balcani. Crimini di guerra e mito della «brava gente» (1940-1943), Odradek, Roma 2008, pag. 129

Италијанска војска је редовно палила читавих села током операција против устанка, о чему сведочи следећи извештај:

мини|Тела талаца које су стрељали италијански војници у Словенији. Италијански генерал Марио Роата је често издавао налоге за уништавање становништва на окупираним подручјима. Нарочито је сурово наређење за »зимске операције« од 16. јануара 1943. којим се налаже да припадници италијанске војске убију сваког становника кога нађу на подручју операција, без обзира на то да ли има оружја или нема ("убити сваког грађанина"). Роата даље заповеда да се сви мушки који се нађу изван подручја операција, од петнаесте године навише, упуте у концентрационе логоре, а све куће које изгледају сумњиве ради везе с партизанима, да се униште. Услед овог налога генерала Роате уништена су многа насеља и поклано на хиљаде невиног становништва Далмације, Лике, Кордуна и Горског Котара.

Током Пете непријатељске офанзиве италијански генерал Ерколе Ронкаља је заповедао "чишћењем" партизана и њихових симпатизера у Црној Гори, при чему је провођен терор над цивилним становништвом:

Губици

Према званичном италијанском признању, њихови губици у Југославији, од јануара 1942. године до марта 1943. године, били су 5913 мртвих и 7157 рањених. Други, тада још непотврђени, извештаји указују да су само у марту 1943. италијански губици у Југославији износили 1600 мртвих и рањених и 1862 заробљених.http://www.znaci.org/00001/4_14_2.htm IZVEŠTAJ UREDA ZA STRATEGIJSKE SLUŽBE OD 5. MAJA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA OKUPATORIMA I USTAŠAMA U BORBAMA PROTIV NOV I POJ

Референце

Види још Добровољачка антикомунистичка милиција Алесандро Пирцио Бироли Ерколе Ронкаља Марио Роата Капитулација Италије

Спољашње везе

ДИСЛОКАЦИЈА ПОТЧИЊЕНИХ КОМАНДИ И ЈЕДИНИЦА 2. АРМИЈЕ 10. ФЕБРУАРА 1942. ГОДИНЕ Италијански злочини у Југославији

Категорија:Ратни злочини у Југославији у Другом светском рату