Општина Палилула је градска општина Града Београда. Заузима површину од 44.661 -{ha}-, на којој према попису из априла 2011. године живи 173.521 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 182.624 становника

Назив је настао по томе што је, у време владавине Турака, у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула. Као београдска општина постоји од 1956. године.

Слава општине Палилула је Марковдан, 8. мај.

Положај

Већи део општине се простире на левој, банатској, обали Дунава. Та територија је ограничена Дунавом са запада и југа, Тамишом са истока и каналом Караш са севера. Земљиште је равно, ритско и мочварно. Испресецано је каналима а постоје и велике баре и језера. На површини ове општине је и велико пољопривредно добро ПКБ.

Порекло имена Име је добила по томе што је била једно од места у којој су житељи могли да запале луле јер је током турске владавине било забрањено пушење због опасности од пожара. Назив потиче из прве половине 19. века јер су куће биле углавном дрвене и лако запаљиве. Тада су још просечене веома широке улице овим крајем да не би долазило до пожара. Палилулом су често шетали страствени пушачи са лулама и чибуцима. Остао је и запис Романа Зморског, пољског књижевника, који је 1855. посетио Београд и описао Палилулу. Описао ју је као гробље с малом црквом, у близини Београда, где је становао грнчар који је правио луле од печене глине. Грнчара су звали Палилула и тако је читав крај добио по њему назив.

Палилула је била предграђе Београда које је везир Марашли Али-паша населио "за своју послугу". Палилулци су се бавили земљорадњом и рабаџилуком, продавали су бивоље млеко Турцима."Политика", 21. март 1939

Насеља Градска општина Палилула се састоји из 8 насеља: Насељено место Број становника Промена (%) Попис 2011. Попис 2022. Београд – део 110.637 113.883 +2,93% Борча 46.086 51.862 +12,53% Велико Село 1.594 1.465 -8,09% Дунавац 496 391 -21,17% Ковилово 920 760 -17,39% Овча 2.742 3.494 +27,43% Падинска Скела 9.263 8.519 -8,03% Сланци 1.783 2.250 +26,19% Градска општина Палилула 173.521 182.624 +5,25%

Насеља на десној обали Дунава Велико Село Сланци

Насеља на левој страни Дунава Бесни Фок Борча Борча Греда Врбовски Глогоњски Рит Дунавац Јабучки Рит Ковилово Овча Падинска Скела Товилиште Црвенка Крњача

Градске четврти

мини|Мапа општине Палилула

Градске четврти на десној обали Дунава Ада Хуја Богословија Вилине воде Вишњица Вишњичка Бања Депонија Карабурма Лешће Роспи Ћуприја Ташмајдан Ћалије

Градске четврти на левој обали Дунава Блок Браћа Марић Блок Бранко Момиров Блок Грга Андријановић Блок Сава Ковачевић Блок Сутјеска Блок Зага Маливук Крњача Котеж Кожара Мика Алас Партизански блок Рева

Демографија Према последњем попису из 2022. на територији градске општине живело је 182.624 становника. Већину становништва чинили су Срби (81,48%), а од мањина највише је било Рома (2,73%), Горанаца (1,56%) и Југословена (0,65%).

Месне Заједнице Бара Рева Борча Греда Велико Село Вишњица Вишњичка Бања Деспот Стефан Лазаревић Дунавски венац Јован Цвијић Карабурма - Дунав Котеж Надежда Петровић Нова Борча Овча Падинска Скела Роспи Ћуприја Сланци Стара Борча Стара Карабурма Стара Палилула Старине Новак Стеван Христић Ташмајдан Филип Вишњић Хаџипоповац

Галерија

Референце

Спољашње везе Интернет портал становника леве обале Дунава у Београду Званична страница Градске општине Палилула Инфо портал грађана Палилуле Званична страница Града Београда Богдан Љ. Поповић: Настанак професорске колоније у Београду и њени становници Дигитална платформа ГеоСрбија