мини|Venerin prelaz 2004. godine snimljen iz Izraela Tranzit Venere podrazumeva prelaz Venere između Zemlje i Sunca kada ona zakloni deo Sunčeve vidljive površine. Nekada se pod Venerinim prelazom podrazumeva prelaz između Sunca i neke druge planete zbog kojeg tada Sunce izgleda zaklonjeno.

Prelazi su slični kao Sunčeva pomračenja Mesecom, ali iako je Venera tri puta veća od Meseca u prečniku, zbog njene blizine Suncu njeni prelazi izgledaju znatno drugačije, kao da je Sunce zaklonjeno samo jednom tačkicom. Zbog veće udaljenosti, Venerin prelaz traje duže u odnosu na prelaz Meseca i meri se u časovima. Poslednji njen prelaz 2012. godine, trajao je 6 sati 40 minuta.

Venerini prelazi su imali jako veliku istorijsku važnost zbog toga što su pomoću posmatranja tog prelaza napravljene prve realistične procene veličine Sunčevog sistema.

Sledeći Venerin prolazak se očekuje 2117. godine.

Istorija posmatranja

мини|Dijagram Edmunda Hejlija iz 1716. na kojem objašnjava kako se pomoću Venerinog prelaza može izračunati rastojanje između Zemlje i Sunca. Još su drevne civilizacije poput indijske, grčke, egipatske, vavilonske, kineske, posmatrale Venerino kretanje, iako nije poznato da li su zabeležili neki od Venerinih prelaza. Prvo predviđanje Venerinog prelaza napravio je Johan Kepler 1627. godine, proračunavši da će se to desiti 1631. godine. Međutim, zbog nepreciznosti njegovih metoda, on nije mogao da predvidi da će Zemlja u tom trenutku biti okrenuta tako da se prelaz ne može videti ni iz jednog dela Evrope, tako da posmatranje nije bilo ni izvršeno. Prvo pravo uspešno naučno posmatranje Venerinog prelaza izvršio je Džeremaja Horoks iz svoje kuće u Prestonu, u Ujedinjenom Kraljevstvu, 4. decembra 1639. godine.

Kepler je predvideo prelaze 1631. i 1761. godine. Prema njegovom proračunu, 1639. godine Venera bi prošla blizu, ali je Horoks ispravio njegov račun, videvši promenu u Venerinoj orbiti, tako da je shvatio da će se i te godine videti njen prolazak. Na osnovu posmatranja Horoks je odredio njenu udaljenost i veličinu, ali ništa nije bilo objavljeno do njegove smrti 1661. godine. Sledeće posmatranje Venerinog prelaza bilo je 1761. godine. Zabeležena su posmaztranja iz više opservatorija u Rusiji i sa Rta dobre nade. Godine 1769. Venerin prelaz je Džejms Kuk posmatrao sa Tahitija, Džin Baptist Šap Doteroš iz Donje Kalifornije u Meksiku, a posmatrano je i iz Norveške. Tako je više astronoma otputovalo iz Evrope na druge kontinente radi posmatranja. Naredni Venerini prelasci su bili 1874, 1882, 2004 i 2012. godine.Zašto drugi evropski astronomi nisu videli Venerin prelaz u decembru 1639?, Dejvid V. Hjugs, journals.cambridge.org; pristupljeno 9. januar 2015.

Prošli Venerini prolasci Datum Vreme Napomene Putanja Početak Sredina Kraj 15:45 19:27 23:09 Poslednji prelaz koji nema svog para. 22:46 01:56 05:07 16:12 19:35 21:48 Poslednji prelaz pre otkrića teleskopa. 03:51 05:19 06:47 Predvidio ga je Kepler 14:57 18:25 21:54 Prvi Venerin prelaz koje su posmatrali Horoks i Krebtri. 02:02 05:19 08:37 Lomonosov, Šap Doteroš i drugi su posmatrali iz Rusije; Mason i Dikson su posmatrali sa Rta dobre nade (Južnoafrička Republika). 19:15 22:25 01:35 Kuk na svom prvom putovanju za Tahiti sa zadatkom da posmatra prelaz, Šap Doteroš u San Hozeu (Donja Kalifornija) i Maksimilijan Hel u Vardou (Norveška). 01:49 04:07 06:26 Pjietro Takini je vodio putovanje u Mudapur (Indija). Francuska grupa je išla do ostrva Kampbel (Novi Zeland) i britanska grupa naučnika je putovala na Havaje. 13:57 17:06 20:15 05:13 08:20 11:26 22:09 01:29 04:49 Bilo je vidljivo iz celog Tihog okeana i Istočne Azije, dok je početak prelaza bio vidljiv iz Severne Amerike i završetak iz Evrope.

Ciklus Venerinih prelaza

Ne događa se da vidimo barem po jednom u svakom periodu kako Venera prolazi oko Sunca, jer se ravni nagiba putanja Venere u donosu na ravan putanje kretanja Zemlje razlikuju za 3,4°. Na ovoj razlici se najčešće događa da se Venera nađe iznad ili ispod Sunčevog diska. Venerini prelasci se pojavljuju 4 puta u 243 godine, razmak između prva dva pojavljivanja u ciklusu je 8 godina, između drugog i trećeg je 105,5 godina, a između trećeg i četvrtog 8 godina.

Procenjivanje rastojanja i veličine Sunčevog sistema

Engleski astronom Edmund Hejli je 1716. godine objasnio metodu kojom se pomoću Venerinog prelaza može izmeriti veličina Sunčevog sistema. Ako dva posmatrača sa različitih lokacija na Zemlji posmatraju Venerin prolaz, na osnovu lučnog ugla između ta dva posmatrača i njihovog međusobnog rastojanja na Zemlji izračunava se rastojanje do Venere.Venerin prelaz, Lari Filips; pristupljeno: 9. januar 2015.

Da bi se izbegli problemi usled previše bliskih položaja posmatrača, Hejli je predložio drugu varijantu kada da se udaljenost može meriti iz male razlike u vremenu trajanja prelaza.Venerin prelaz , pristupljeno: 9. januar 2015.

Budući Venerini prelazi

Budući Venerini prelazi Datum prelaza Vreme Napomene Putanja Početak Sredina Kraj 23:58 02:48 05:38 Potpun prelaz biće vidljiv iz Kine, Japana, Tajvana, Indonezije i Australije. Delimični prelaz vidljiv sa zapadne obale SAD-a, Indije, većeg dela Afrike i Bliskog istoka. 13:15 16:01 18:48 Potpun prelaz biće vidljiv iz Južne Amerike i istočnog dela SAD-a. Delimični prijelaz vidljiv iz zapadnog dela SAD-a, Evrope i Afrike. 08:42 11:33 14:25 Potpun prelaz biće vidljiv iz Afrike, Evrope i Bliskog istoka. Delimični prelaz vidljiv u Istočnoj Aziji, Indoneziji, Severnoj i Južnoj Americi. 01:08 04:38 08:08 Potpun prelaz biće vidljiv iz Rusije, Indije, Kine i zapadne Australije. Delimični prelaz vidljiv u Africi, Euvropi i na zapadu SAD-a. 22:32 01:44 04:56 Potpun prelaz biće vidljiv iz Australije i većeg dela Indonezije. Delimični prelaz vidljiv u Azije, Afrike i zapadnog dela Amerike. 12:29 14:45 17:01 Potpun prelaz biće vidljiv iz Južne Amerike, zapadne Afrike i istočne obale SAD-a. Delimični prelaz vidljiv u Europi, na zapadu SAD-a i na Bliskom istoku. 11:39 14:17 16:55 Potpun prelaz biće vidljiv iz većeg dela Severne i Južne Amerike, Zapadne Afrike i Evrope. Delimični prelaz vidljiv u Istočnoj Africi, na Bliskom istoku i Aziji. 03:48 07:25 11:02 Potpun prelaz biće vidljiv iz većeg dela Evrope, Azije, Bliskog istoka i Istočne Afrike. Delimični prelaz vidljiv u Istočnim Amerikama, Indoneziji i Australiji.

Reference

Категорија:Astronomija Категорија:Сунчев систем