Хронологија радничког покрета и КПЈ 1927.

десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током 1927. године.

Јануар 1. јануар У Београду, од 1. до 2. јануара, одржана Конференција представника дрводељских радника чланова Независних синдиката из Србије, Војводине и Хрватске и Славоније. На Конференцији је одлучено да се савезна централа из Љубљане пресели у Загреб (због иступања дрводељских радника Словеније из Независних синдиката и њиховог преласка у Уједињени раднички савез).

11. јануар У Београду из затворске болнице у Видинској улици (данас улица Џорџа Вашингтона), у којој се као осуђеник налазио на лечењу, побегао Коста Новаковић. Он је 26. новембра 1926. био осуђен на пет година затвора. После бекства из затворске болнице он је емигрирао у Совјетски Савез (више се никада није вратио у земљу, а 1938. је страдао у стаљиновим чисткама).

23. јануар Одржани обласни избори у 33 области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Илегална Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је на ове изборе изашла преко кандидатске листе „Републикански савез радника и сељака“ и освојила 42.866 гласова. Најбољи резултат КПЈ је остварила у Хрватској и Славонији где је освојила 8.696 гласова и два одборничка места у Загребу (изабрани Иван Крндељ и Камило Хорватин). Иако је став Политбироа ЦК КПЈ био да се на изборе изађе под листом савеза радника и сељака, у појединим покрајинама се од тога одустало. У Србији се изашло под листом „Независни радници“, а пошто им полиција није дозволила да одрже ниједан политички збор освојили су свега око 1.800 гласова, од чега 847 у Београду. У Далмацији је дошло до коалиције са Радићевим дисидентима из ХСС-а и створена је коалиција „Хрватски сељачко-раднички блок“, што је довело до смањења терена за политичко деловање међу нехрватским становништвом у Далмацији и Боки которској (ова грешка је била поновљена и на парламентарним изборима у септембру). У Словенији је дошло до савеза са социјалистима и створена је коалиција „Раднички блок“, али је ова одлука критикована на Пленуму ЦК КПЈ у априлу.

Фебруар 1. фебруар Формирана нова Влада Краљевине СХС на чијем је челу налазио Никола Узуновић, један од вођа Народне радикалне странке. До пада претходне Владе, дошло је након обласних избора на којима је Хрватска сељачка странка остварила добар резултат и тражила пето министарство у Влади. (Влада је постојала је до 17. априла када је заменила Влада Велимира Вукићевића. У Београду одржано поновно суђење Владиславу Миленковићу и Златку Шнајдеру, због ширења комунистичке пропаганде. Они су били ухапшени 22. марта 1925. због комунистичке пропаганде, али су на првом суђењу 16. децембра били ослобођени и пуштени на слободу. Пошто је Касациони суд поништио ову пресуду, 20. октобра 1926. су осуђени на по годину дана затвора, али је Апелациони суд и ову пресуду укинуо. На поновљеном суђењу, Владиславу Миленковићу је потврђена казна од годину дана затвора и он је пуштен на слободу, пошто је већ у притвору одлежао 14 месеци, док је Златко Шнајдер осуђен на пет година затвора. Браниоци осуђених били су Угљеша Јовановић, Рајко Јовановић и Страхиња Петровић.

8. фебруар У Загребу ухапшен Илија Шумановац, обућарски радник и члан КПЈ, под оптужбом да је током 1925. и 1926. године као секретар Централне управе Савеза радника кожарско-прерађивачке индустрије и обрта Југославије (СРКПИ и ОЈ) вршио „комунистичку пропаганду“ (на суђењу пред Судбеним столом у Загребу од 9. до 13. августа био је осуђен на годину и девет месеци затвора).

20. фебруар Обласни секретаријат СКОЈ-а за Македонију, после одржаног Пленума упутио писмо Бироу Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) у коме је тражено да се два члана СКОЈ-а из Македоније упуте у Централну школу. У писму су предложена три кандидата од којих је Биро ЦК СКОЈ-а требало да одабере два.

Март 8. март У Сарајеву прослављен међународни дан жена, који је организовао женски агитациони одбор. О значају дана жена говорила је Мира Рајковић.

17. март У Београду у Кнез Михајловој улици испред зграде Окружног суда извршен неуспешан покушај бекства из затвора Златка Шнајдера, члана ЦК СКОЈ-а. Према унапред договoреном плану, Златко је због посете оца из Загреба, био допремљен из притвора у „Главњачи“ у зграду суда. Након сусрета са оцем, Златко је у пратњи једног жандарма кренуо ка притвору. На изласку из суда, Златка је чекао припремљен аутомобил за бег. Након онеспособљавања жандарма, Златко је потрчао ка аутомобилу, који је већ био у покрету, али није успео да ускочи и био је поново ухваћен. Један од организатора овог неуспелог бекства био Мијо Орешки, члан ЦК СКОЈ-а.

крајем марта У Београду у Триглавској улици, на Пашином брду, полиција у стану металског радника Петра Стокића открила илегану штампарију СКОЈ-а у којој је штампан илегални лист Млади бољшевик. Истог дана ухапшени су Петар Стокић, Вилим Хорвај и Цвијетин Михаиловић. У Јагомиру, код Сарајева илегално прослављена годишњица Париске комуне (успостављена 26. марта у Паризу и постојала је до 26. маја 1881). На прослави је присуствовало петнаестак истакнутих комуниста, међу којима су били — др Владо Јокановић, Огњен Прица, Ката Говорушић, Иван Велицки, Петар Пешут и други.

Април 3. април У Загребу одржана скупштина месне Подружнице Савеза радника металне индустрије и обрта Југославије (СРМИ и ОЈ) на којој је размотрен положај металских радника и изабрана нова управа. У нову управу изабран је и металски радник Јосип Броз на положај секретара, а за председника је изабран Месуд Мујкић.

7. април У Сарајеву одржана оснивачка скупштина Савеза радничких културних и спортских друштава Босне и Херцеговине, на којој су присуствовали делегати сарајевских радничких друштава — „Пролетер“, „Хајдук“, „Пријатељ природе“ и „Графичар“, као и делегати из Мостара, Коњица, Бање Луке, Тузле, Јајца, Теслића, Вареша, Дрвара и Вишеграда.

17. април Формирана нова Влада Краљевине СХС на чијем се челу налазио Велимир Вукићевић, један од вођа Народне радикалне странке (Влада је постојала до 27. јула 1928. када је заменила Влада Антона Корошеца). За време мандата ове Владе, 20. јуна 1928, извршен је атентат у Народној скупштини, када је убијено пет посланика Хрватске сељачке странке.

17. април У Београду, 17. и 18. априла на позив Централне управе Савеза радника металне индустрије и обрта Југославије (СРМИОЈ) одржана Земљаска конференција железничких радника. Конференцији је присуствовао 21 делегат и на њој је анализиран положај железничара и план њиховог организационог уједињења у засебан савез. Пошто се већина делегата није сложила са издвајањем железничких радника у посебан савез, они су остали у склопу СРМИОЈ. Такође, на Конференцији је донета представка која је била упућена Министарству саобраћаја и у њој је био изложен положај железничких радника и њихови проблеми.

26. април У Београду одржан Трећи пленум Централног комитета Комунистичке партије Југославије (познат и као Априлски пленум ЦК КПЈ), на коме је анализирана економска, спољна и унутрашња политичка ситуација у Југославији (почетком године настала је криза у италијанско-југословенским односима и КПЈ је тај сукоб окарактерисала као сукоб италијанског и француског империјализма за превласт на Балкану), као и целокупна делатност Партије у последњих шест месеци. Посебна пажња поклоњена је припремама за предстојећи Први конгрес Независних синдиката. У периоду од Трећег конгреса (одржан маја 1926) до Априлског пленума „фракцијска борба“ је била у пуном јеку, али пошто су ставови „десничара“ изазвали реакцију „неутралних“ чланова на Пленуму су власт у партији преузели „левичари“. На крају Пленума донет је Проглас Рат рату. Радницима и сељацима свију нација Југославије у коме су изнети закључци са конференције.

крајем априла Управа града Београда издала је наредбу којом је строго забрањена прослава Празника рада 1. маја. Овом наредбом забрањене су првомајске поворке, ношење радничких амблема, слика Владимира Лењина и других радничких обележја, а најстрожије је забрањено одржавање зборова. Јосип Броз кооптиран у чланство Месног комитета КПЈ за Загреб.

Мај 300px|мини|десно|Агитација, слика Хилдура Хулта 1. мај Првомајске прославе, у организацији Независних синдиката одржане у Сарајеву, Новом Саду, Земуну, Шапцу, Ваљеву, Крагујевцу, Штипу, Нишу, Крушевцу, Ужицу, Пироту и Прокупљу. У Београду, упркос првобитној забрани на позив Централог радничког синдикалног одбора Независних синдиката организована прослава Празника рада. Прослава је одржана у препуној дворани и башти хотела „Славија“, а на скупу су говорили Миодраг Манојловић, председник Црнтралног синдикалног одбора и Лаза Стефановић. У Загребу одржан првомајски збор, коме је присуствовало преко 4.000 радника, а потом је у биоскопу „Олимп“ одржано предавања о Првом мају и положају радничке класе Југославије на коме је говорио Иван Крндељ, члан ПК КПЈ за Хрватску и Славонију. Овом скупу присуствовао је и Јосип Броз, члан МК КПЈ за Загреб. У Београду покренут лист Нови покрет, као месечни часопис за привредна, друштвена и политичка питања. Лист је од самог почетка био на полицијском удару и од укупно 18 бројева, полиција је запленила 17, а лист је дефинитивно забрањен 15. децембра. Један од покретача и сарадник овог листа био је новинар Отокар Кершовани. У Никшићу, под утицајем формиран Раднички спортски клуб „Хајдук“. Постојао је до 1929. године, када је забрањен увођењем „Шестојануарске диктатуре“, а до тада је играо фудбалске утакмице са радничким спортским клубовима — „Мостар“ из Требиња, „Ловћенка“ са Цетиња, „Зора“ из Даниловграда и др.

22. мај У Београду од 22. до 24. маја одржан Конгрес Савеза радника шивачко-одевне индустрије и обрта Југославије, коме је присуствовало 46 делегата. Конгрес се бавио питањима организације, штрајкачке политике и др. Одлучено је да се индустријски радници организују по секцијама у својим предузећима, а да се занатлијски радници организују по професијама. Такође је одобрено формирање Покрајинских секретаријата и изабрани су делегати за Конгрес Независних синдиката.

29. мај У Загребу од 29. до 30. маја одржан Конгрес Савеза радника грађевне индустрије и обрта Југославије, коме је присуствовало 19 делегата. На Конгресу је поднет извештај о раду и изабрана нова Централна управа Савеза.

у току маја У Подгорици одржана Прва покрајинска конференција СКОЈ-а за Црну Гору, на којој је за секретара ПК СКОЈ-а изабран Радован Вукановић. Одлуком Покрјаинског руководства Савеза радника метлане индустрије и обрта Југославије (СРМИОЈ) за Хрватску и Славонију, Јосип Броз постављен на дужност Обласног секретара СРМИОЈ за Загреб (пре овога Јосип Броз је 16. маја изабран за члана Извршног одбора Месног радничког синдикалног већа Загреба).

Јун 4. јун На Конгресном трг у Љубљани 4. и 5. јуна одржан раднички слет који су организовали Социјалистичка партија Југославије и реформистички синдикати. Пошто организатори нису дозволили да комунистички представник добије реч, део сакупљених радника је отишао пред Раднички дом на Турјашком тргу, где су говорили Сима Марковић и Франце Клопчич.

5. јун У Београду 5. и 6. јуна одржан Трећи конгрес Савеза радника кожарско-прерађивачке индустрије и обрта Југославије, коме су присуствовала 42 делегата. На Конгресу је донета одлука о формирању покрајинских секретеријата и изабрано је ново руководство Савеза на челу са Благојем Паровићем, који је изабран за секретара Централне управе.

10. јун У Београду 10. и 11. јуна одржан Трећи Конгрес Савеза радника металне индустрије и обрта Југославије, коме је присуствовало само 18 делегата из пододбора, као и 33 чланова Извршног одбора. Конгрес је донео одлуку о оснивању покрајинских одбора и сазивању покрајинских конференција. На крају Конгреса изабрана је нова Централна управа, чији је члан постао и Јосип Броз.

12. јун