десно|мини|Ерупција из центра галаксије М87 је вероватно изазвана присуством супермасивне црне рупе чија маса је процењена на 3 милијарде масе Сунца.

У астрофизици, млазна ерупција је цурење материје избризгавањем од стране неког свемирског објекта. Ерупције могу бити емитоване од стране астрономских објеката различите природе: Супермасивне црне рупе у центру активних галаксија; Црне рупе настале урушавањем звезда и то су онда микроквазари; Неутронске звезде у случају двојних звезда; Протопланетарни диск у случају младих звезда; Бели патуљци и симбиотичке звезде и извори садржаја рендгенских зрака.

Механизам Ерупције су често у вези са диском нарастања у магнетним структурама нарастања избризгавањем, али особине и функције оваквих структура су пуне контроверзе. Ерупција захтева неки мотор који изазива ерупцију као и процеси везани за флуиде. Већина аутора се слаже да магнетно поље има значајну улогу.Ентони П. Гудсон, Роберт М. Вингли, Карл-Хајнц Боем, « Акреција која зависи од времена због магнетизма младих звезданих објеката као лансирног механизма за млазне ерупције », Астрофизички журнал, изд. 489, 1997, с. 199Фабијан Кас и Рони Кипенс, « Магнетизована акреција-структуре избацивања: 2.5-димензионалне магнетохидродинамичке симулације сталног идеала лансирања млаза са отпорних акрецијских дискова », Астрофизички журнал, изд. 591, 2002, с. 988Џонатан Фереира, Кетрин Дугадос, Силви Кабрит, « Који механизми за млазно лансирање су коришћени за Т Таури звезде? », Астрономија и астрофизика, изд. 453, 2006, с. 785Кристијан Фендт, « Колимација астрофизичких млазова: Улога дистрибуције магнетног поља акрецијског диска », Астрофизички журнал, изд. 651, 2006, с. 272

Објекти на које се односи десно|мини|Објекти ХХ1 и ХХ2 настали услед судара ерупције младе звезде са међузвезданим простором. У галактичкој физици налазимо на ерупције једног броја младих звездаСилви Кабрит, « Млазеви младих звезданих објеката: тренутни проблеми и изазови за будућност », Астрофизика и свемирска наука, изд. 287, 2003, с. 259 као и око црних рупа звезданог порекла.Елена Гало, Роб Фендер, Кристијан Калер и др., « Тамни млаз доминира над спољном снагом звездане црне рупе Сигнис X-1 », Природа, изд. 436, 2005, с. 819 У екстрагалктичкој области срећу се код активних галактичких језгараХејно Фалке и Питер Л. Бирман, « Галактички извори млазева и АГН конекција. », Астрономија и астрофизика, изд. 308, 1996, с. 321 и микроквазараСтефани Корбел, « Велики млазеви у микроквазарима », Астрофизика и свемирке науке, изд. 300, 2005, с. 275; у та два случаја црна рупа је компактни објекат и узрок ерупције.

Кад су повезани са присуством централне црне рупе они су релативни и могу да досегну и више милиона светлосних година. Због ефекта перспективе могу да се крећу брже од светлости (насупрот томе што теорија релативитета каже да се материја у вакууму не може кретати брже од брзине светлости), наиме овде се ради о оптичкој илузији. Те ерупције се квалификују као супрасветлосне.

Ерупције могу да изазову сударе у међузвезданом простору јер генерално поседују надзвучне брзине.Џ.М. Фостер, Б.Х. Вајлд, П.А. Росен, П.А и др., « Лабораторијске астрофизичке студије густине високе енергије о млазевима и лшоковима лука », Астрофизички журнал, изд. 634, 2005, с. 77 Већина објеката Хербиг-Харо су повезани са ерупцијама младих звезда и објашњавају се као удари.Џон М. Блондин, Аријех Конигл и Брус А. Фраксел, « Хербиг-Харо објекти као главе радијацијских млазова », Астрофизички журнал, изд. 337, 1989, с. 37

Види још Црна рупа

Референце

Литература

Категорија:Астрономија Категорија:Астрофизика Категорија:Физика плазме Категорија:Црне рупе