Хабзбурзи или Хабзбурговци (; једнина: Хабзбург или Хабзбурговац; придев: хабзбуршки) представљају једну од најзначајнијих династија у историји Европе. Владали су бројним државама, међу којима су: Свето римско царство (повремено у 13. и 14. веку, а трајно од 1438. до 1740. године), Војводство Аустрија (1282-1453), Надвојводство Аустрија (1453-1780), Хабзбуршка Низоземска (1482-1780), Краљевина Шпанија (1506-1700), Краљевина Угарска (1437-1457, 1526-1780), Краљевина Чешка (1526-1780) и многе друге земље и области. Након смрти последњег мушког члана династије, цара Карла VI (1711-1740), његова наследница Марија Терезија (1740-1780) је династичко наслеђе пренела на своје потомке из брака са лотариншким војводом Францом, чиме је створена нова Хабзбуршко-лотариншка династија, која је такође владала разним државама, међу којима су: Свето римско царство (1745-1806), Аустријска Низоземска (1780-1797), Аустријско царство (1804-1867), Аустроугарска монархија (1867-1918) и неке друге земље.
мини|Марија Терезија (ум. 1780), последња припадница династије Хабзбурга
Династичко име потиче од дворца Habichtsburg (Јастребов дворац) у месту Хабзбург (данас у Швајцарској), где се налазило првобитно седиште породице у 12. и 13. веку. Скуп држава и земаља којима су током историје владали Хабзбурзи назива се Хабзбуршка монархија, а тај појам се у историографији употребљава у разним, како ужим тако и ширим контекстима.
Питање о династичким правима потомака Марије Терезије и Франца Лотариншког на хабзбуршко наслеђе било је спорно већ у време склапања њиховог брака (1736), пошто је почивало на тврдњи да преци лотариншког војводе по директној мушкој линији воде порекло од истог корена као и Хабзбурзи, тако да је брак између Марије Терезије и Франца званично представљен као поновно обједињавање две гране исте династије. Иако су дворски историчари и генеалози покушавали да докажу утемељеност поменутих династичких конструкција, савремена истраживања су показала да се те спорне претензије не могу поткрепити поузданим историјским изворима.
Историја мини|Застава Хабзбуршке монархије мини|Први грб Хабзбурговаца
Кренувши из југоисточне Њемачке, породица је проширила свој утицај и посједе на источне крајеве Светог римског царства, који отприлике одговарају данашњој Аустрији (1278—1382). Након само двије-три генерације, Хабзбурзи су успјели досегнути царско престоље, које ће уз краће прекиде држати вјековима (1273—1291, 1298—1308, 1438—1740. и 1745—1806).
Након абдикације цара Карла V, који је уједно био и краљ Карло I Шпански (1516—1556), династија се подијелила на аустријске и шпанске Хабзбурговце.
Шпански Хабзбурговци су изумрли 1700, што је изазвало рат за шпанско наслеђе, док су аустријски Хабзбурговци изумрли 1740, што је изазвало рат за аустријско наслеђе. Као један од разлога њиховог нестанка, наводи се велики број бракова унутар породице (инцеста), због којег је много од њих имало дефект вилице, по њима и названо Хабсбуршка вилица. Као примјер је Дон Карлос (Карлос од Астурије) који је уместо 16 прапрародитеља имао само 6. Пословица Хабсбурга била је „Нека други ратују, а ти срећна Аустријо жени се!” () Франц Фердинанд је о проблему хабсбуршких венчања рекао да су „...муж и жена често 20 пута у сродству, а последица је да је пола деце глупавих или епилептичних”. У томе су допринеле и тада кобне заразе; мале богиње, које су убијале младе потомке се истичу као прави разлог. Ипак, наследница последњег аустријског Хабзбурга, Марија Терезија, удала се за лотариншког војводу Франца Стефана, па су њихови наследници наставили хабзбуршку традицију као нова, Хабзбуршко-лотариншка династија.
Хабзбуршко-лотариншка династија Пошто је Војводство Лотарингија () познато и као Војводство Лорена (), нова Хабзбуршко-лотариншка династија () се у литератури такође помиње и као Хабзбуршко-лоренска династија (). Цареви из нове династије: Франц I (1745-1765), Јозеф II (1765-1790) и Леополд II (1790-1792) нису успели да реформишу Свето римско царство, које је нестало 1806, кад је француски цар Наполеон I успоставио фактичку власт у Њемачкој. Слутећи да ће изгубити звање Светог римског цара, Франц II се још раније (1804) прогласио наследним царем Аустрије и тако постао Франц I.
Цар Франц I Аустријски службено је носио овај велики наслов: „Ми, Франц I, милошћу Божјом цар Аустрије; краљ Јерусалима, Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лотарингије, Салцбурга, Франачке, Штајерске, Корушке и Крањске; велики војвода Кракова; кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода Сандомјежа, Мазовије, Лублина, Горње и Доње Шлезије, Аушвица и Затора, Тешина и Фурланије; кнез Берхтесгадена и Мергентхајма; кнежевски гроф Хабзбурга, Горице, Градишћа и Тирола; маркгроф Горњих и Доњих Лужице и Истре".
Аустријско царство је након Аустро-угарске нагодбе постало Аустроугарска 1867. године. Хабзбурзи су одступили с власти 1918, након пораза у Првом свјетском рату.
Данашњи главни представник породице Хабзбург је Карл фон Хабзбург, син Отоа, и унук последњег цара Карла.
Аустријске војводе Фридрих I (1296—1330) Леополд I (1290—1326) Алберт II (1298—1358) Рудолф IV (1339—1365) Фридрих III (1347—1362) Алберт III (1348—1395) Алберт IV (1377—1404) Леополд III (1351—1386) Вилхелм (1370—1406) Леополд IV (1371—1411) Ернест Гвоздени (1377—1424)
Цареви Светог римског царства
мини|Грб цара Светог римског царства
Цареви из династије Хабзбурга мини|Грб Аустроугарске (аустријски део) Рудолф I, 1273-1291. Алберт I, 1298-1308. Алберт II, 1438-1439. Фридрих III, 1440-1493. Максимилијан I, 1493-1519. Карл V, 1519-1556. Фердинанд I, 1556-1564. Максимилијан II, 1564-1576. Рудолф II, 1576-1612. Матеус, 1612-1619. Фердинанд II, 1619-1637. Фердинанд III, 1637-1657. Леополд I, 1658-1705. Јозеф I, 1705-1711. Карло VI, 1711-1740.
Напомена: Марија Терезија, хабзбуршка наследница и жена цара Франца I, владала је од 1740. до 1780. године као надвојвоткиња Аустрије, краљица Угарске и владарка осталих наследних хабзбуршки земаља.
Цареви из династије Хабзбурга-Лотариншких Франц I Стефан, 1745-1765. Јозеф II, 1765-1790. Леополд II, 1790-1792. Франц II, 1792-1806.
Аустријски цареви из династије Хабзбурга-Лотариншких Франц I, 1804-1835. Фердинанд I, 1835-1848. Франц Јозеф I, 1848-1916. Карл I, 1916—1918.
Краљеви Угарске из куће Хабзбурга и Хабзбурга-Лотариншких мини|Грб Краљевине Угарске Алберт I, угарски краљ 1437-1439. Ладислав V Посмрче, угарски краљ 1444-1457. Фердинанд I, угарски краљ 1540-1564. Максимилијан I, угарски краљ 1564-1576. Рудолф I, угарски краљ 1576-1608. Матија II, угарски краљ 1608-1619. Фердинанд II, угарски краљ 1619-1637. Фердинанд III, угарски краљ 1637-1657. Леополд I, угарски краљ 1657-1705. Јозеф I, угарски краљ 1705-1711. Карло III, угарски краљ 1711-1740. Марија Терезија I, угарска краљица 1740—1780. Јозеф II, угарски краљ 1780-1790. Леополд II, угарски краљ 1790-1792. Франц II, угарски краљ 1792-1835. Фердинанд IV, угарски краљ 1835-1848. Франц Јозеф I, угарски краљ 1848-1916. Карл IV, угарски краљ 1916-1918.
Краљеви Шпаније из куће Хабзбург
мини|Краљевина Шпанија (пре 1700) Филип I, 1506. (само краљ Кастиље) Карло I, 1516-1556. Филип II, 1556-1598. Филип III, 1598-1621. Филип IV, 1621-1665. Карлос II, 1665-1700.
Краљеви Португалије из куће Хабзбург Филип I, 1580-1598. Филип II, 1598-1621. Филип III, 1621-1640.
Велике војводе Тоскане из куће Хабзбурга-Лотариншких Франц Стефан, 1737-1765. Леополд I, 1765-1790. Фердинанд III, 1790—1800, 1814-1824. Леополд II, 1824-1849, 1849-1859. Фердинанд IV, 1859.
Војводе Модене из куће Хабзбурга-Лотариншких Франц IV, 1814-1831, 1831-1846. Франц V, 1846-1848, 1849-1859.
Војвоткиња Парме из куће Хабзбурга-Лотариншких Марија Лујза, 1814-1847.
Родослов
Родослов хабзбурговаца, почевши од Рудолфа Првог Рудолф I (1218—1291), цар Светог римског царства. Био ожењен Гертрудом Хоненберг, са којом је имао сина Албрехта Првог. Касније оженио Агнес Бургундску. Албрехт I од Немачке (1255—1308), Војвода од 1282, краљ од 1298. године. Био ожењен Елизабетом од Герц-Тирола. Рудолф I од Чешке (1281—1307) Фридрих I (1289—1330), Војвода од 1308, немачки краљ од 1314. Био ожењен Елизабетом Арагонском. Леополд I (1290—1326), Војвода од Аустрије Албрехт II (1298—1358). Био ожењен Јоханом Пфирт. Рудолф IV (1339—1365), Војвода од Аустрије Фридрих III (1347—1362), Војвода од Аустрије Албрехт III (1350—1393), Војвода од 1365. Био ожењен Елизабетом Луксембуршком, касније оженио Беатрис фон Цолерн, са којом је имао сина Албрехта Четвртог. Од Албрехта Трећег почиње Албертинска линија. Леополд III (1351—1386), Војвода од 1370. Био ожењен са Виридис Висконти. Од Леополда Трећег почиње Леополдска линија. Хајнрих (1299—1327) Ото (1301—1339), војвода од Аустрије Фридрих II (1327—1344), војвода од Аустрије Леополд II (1328—1344), војвода од Аустрије Хартман (1263—1281) Рудолф II (1270—1290), војвода од Аустрије Јохан Парицида (1290—1313)
Албертинска линија Албрехт III (1349/50-1393) Албрехт IV (1377—1404), војвода од Аустрије од 1395. Био ожењен Јоханом Софијом Баварском. Маргарета, удата за Хајнриха Баварског. Алберт II Немачки (1397—1439), војвода од 1404, краљ Чешке и Угарске од 1437, цар од 1437. Био ожењен Елизабетом Луксембуршком. Ана, удата за Вилхелма Трећег Саксонског. Елизабета, удата за Казимира Четвртог Пољског. Ладислав V Посмрче (1440—1457), угарски краљ од 1440, чешки краљ од 1453.
Леополдска линија Леополд III (1351—1386) Вилхелм (1370—1406), војвода од Аустрије Ернест Гвоздени (1377—1424), војвода од 1402. Био ожењен са Маргарет фон Помер, а касније са Цимбарком од Мазовије, са којом је имао сина Фридриха Петог. Фридрих V (1415—1493), краљ од 1440, цар од 1452. Био ожењен Леонором Португалском. Максимилијан I (1459—1519), краљ од 1486, цар од 1508. Био ожењен Маријом Бургундском, са којом је имао сина Филипа I Лепог. Касније оженио Бјанку Марију Сфорцу. Филип I Лепи (1478—1506), Краљ Кастиље од 1504. Био ожењен Хуаном Лудом Шпанском. Карл V (1500—1558), цар од 1519. до 1556. Био ожењен Изабелом Португалском. Од њега почиње шпанска линија. Изабела од Аустрије (1501—1525), била удата за Кристијана II, краља Данске. Фердинанд I (1503—1564), цар од 1556. Био ожењен Аном од Бохемије и Угарске. Од њега почиње аустријска линија. Марија од Угарске (1505—1564), удата за Лајоша II, краља Чешке и Угарске. Катарина (1507—1578), удата за Жоаа III, краља Португалије. Леонор од Аустрије (1498—1558), била верена за краља Мануела I од Португалије, касније удата за Франсоу Првог, француског краља. Албрехт VI (1418—1463), надвојвода од Аустрије Маргарита од Аустрије (1480—1530), удата за Хуана од Арагона и Кастиље. Леополд IV (1371—1411), војвода од Аустрије Фридрих IV (1383—1439), војвода од 1406. Био ожењен са Елизабет фон ден Пфлац, касније са Аном фон Брауншвајт. Зигмунд (1427—1496), надвојвода од Аустрије
Шпанска линија Карло V (1500—1558) Марија од Аустрије (1528—1603), удата за Максимилијана Другог. Хуана од Аустрије (1535—1573), надвојвоткиња Аустрије. Филип II (1526—1598), шпански краљ од 1556, португалски краљ од 1580. Био ожењен Маријом Португалском, затим Мери Тјудор, затим Изабелом Француском, па затим Аном Аустријском. Карлос (1545—1568), принц од Астурије Филип III од Шпаније (1578—1621) Филип IV од Шпаније (1605—1665), са другом женом Маријаном од Аустрије имао сина Карлоса Другог. Валтазар Шарл (1629—1646), принц од Астурије Карлос II од Шпаније (1661—1700) Карлос (1607—1632), принц од Шпаније Фердинанд (1609—1641)
Аустријска линија Фердинанд I (1503—1564), краљ Угарске 1527-1563 и цар Светог римског царства 1558—1564. Био је ожењен Аном Јагелонском (1503—1547) Максимилијан II (1527—1576), цар од 1564. Био ожењен Маријом Шпанском (1528—1603). Ана (1549—1580), удата за Филипа II, краља Шпаније. Рудолф II (1552—1612), цар од 1576. Ернст (1553—1595), надвојвода Аустрије