250px|мини|Споменик Добротици у Добричу
Добротица (; умро 1386. године) био је бугарски владар Деспотовине Добруџе од 1347. године до своје смрти.
Млетачки извори с краја XIV века помињу Добротицу као „деспота Бугара“ (DESPOTUM BULGARORUM DOBROTICAM), а његову властелу као „делове Загоре подложне Добротици“ (PARTES ZAGORAE SUBDITAS DOBROTICAE).
Порекло Истраживачи претпостављају да су Добротица и његова браћа Балик и Теодор потомци Тертера, јер им је област око Карвуне дата као апанажа. Према румунском историчару Николају Јорги, који Добротицино име тумачи као Добротич (син Доброте), а Балик као Балика, њихово порекло је влашко.Даскалов, Румен. Вражда за Средновековието: българо-румънските историографски междуособици // Даскалов, Румен и др. Преплетените истории на Балканите. Том 3. Споделено минало, оспорвани наследства. София, Издателство на Нов български университет. .
Биографија Добротица је био брат оснивача деспотовине Добруџе, Балика. Наследио га је након смрти 1347. године. Добротица 1357. године узима титулу деспота, а престоницу је пренео у Калиакру. Између 1370. и 1375. године, деспот Добротица у савезу са Млетачком републиком улази у сукоб са Ђеновљанима на Црном мору. Свога зета Михаила Палеолога покушао је поставити за цара Трапезунта. Међутим, намера му није успела. У византијском грађанском рату, деспот Добротица је подржавао цара Јована V у борби против цара Андроника IV. Године 1379. бугарска флота учествовала је у блокади Цариграда. Деспот Добротица умире 1386. године. Наследио га је син деспот Иванко.
Живот Године 1346. заједно са братом Теодором и 1000 војника помогао је византијској царици Ани Савојској у грађанском рату. По др. Бони Петруновној је затим, као награду за овај чин, добио титулу деспота, а такође и неколико територија.архивно копие // Архивиран от оригинала на 2024-01-26. Посетен на 2024-01-26. Године 1348. настанио се у Одринској Тракији и завладао тврђавом Мидија.
У званичној румунској историографији, схватање да је 1357. године, деспот Добротица припојио тврђаве Емону (код рта Емине) и Козјак (сада Обзор). Међутим, према Георгију Атанасову, ова хипотеза се заснива на погрешном датирању синодалног указа Цариградске патријаршије, а заправо су се у то време ове тврђаве, заједно са Варном, налазиле у границама Тарновског царства.Георги Атанасов „Добруджанското деспотство“, 2009 г., стр.96, архив на оригинала от 4 март 2016, посетен на 20 октомври 2019 Тек 1369. године, даровао их је Добротици цар Јован Александар за заслуге у спасавању Јована Страцимира из угарског ропства.
Године 1369. заједно са прекодунавским војводом Владиславом I Влајком (који се у летописима назива Влајко Бугарски) придружује се православној коалицији против Мађара у помоћ цару Јовану Страцимиру.
Касније се настанио у Балчику, Калиакри и Варни, створивши снажну бугарску морнарицу од 12 галија. Године 1375. предузео је поморски поход на Трапезунт у знак подршке цару Јовану V Палеологу, а следеће године на Цариград.Вълканов, Вълкан. Морска история на България. София, „Албатрос“. .
Године 1373. почиње већ отворени рат између деспота Добротице и Ђеновске републике. Из овог периода можемо говорити и о првој флоти у историји Бугарске. Разлози сукоба су највероватније јачање деспотовине Добруџе након што је цар Јован Александар уступио деспоту Добротици све црноморске поседе од Калиакре до Несебра, укључујући Варну и јаку тврђаву Друстер са дунавским лукама поводом помоћи коју је деспот Добротица пружио у рату са грофом Амадеом VI Савојским. Пошто је деспот Добротица почео да развија поморску трговину са сопственом флотом, то је нарушило интересе Ђенове и она је узвратила. Учврстивши свој ауторитет и видевши како Ђеновљани покушавају да наметну своја правила у региону, насељеном углавном Бугарима, деспот Добротица је одлучио да преузме ствар у своје руке.
Према речима Георгија Атанасова, ђеновљанска флота је успела да потисне Бугаре из делте реке Дунав (градови Искача, Нуферу, Тулца и Енисала су изгубљени) уз помоћ татарских бегова.Георги Атанасов „Добруджанското деспотство“, 2009 г., стр.99, архив на оригинала от 4 март 2016, посетен на 20 октомври 2019 Ово је означило почетак скоро 15 година непрекидног сукоба. Серија ђеновљанских нотарских аката и докумената од септембра 1373. године. до 1382. године, илуструју дуге и жестоке поморске борбе деспота Добротице са ђеновским лађама. По нотарској исправи од 18.09.1373. године, деспот Добротица и Бугари су именовани као заклети непријатељи Ђеновљанске Републике, који већ прете самој тврђави Ликостомо - главном упоришту Републике на западној обали Црног мора. Добротицини бродови су више пута успевали да оштете, па чак и заробе ђеновљанске галије, што сведочи о озбиљној снази деспота Добротице.Георги Атанасов „Добруджанското деспотство“, 2009 г., стр.110, архив на оригинала от 4 март 2016, посетен на 20 октомври 2019 Импресивно је да је деспот Добротица једини документовани бугарски владар који је користио флоту да води своје битке и штити своје интересе. Истовремено, суочавајући се са једном од највећих поморских снага тог периода и узимајући у обзир чињеницу да Бугарска нема историјско искуство у изградњи и управљању великим морским бродовима, а поготово војним галијама. Занимљиво је и то да је релативно ограничена територија Добруџанске деспотовине успела да издржи војне и економске ратове са много богатијом и јачом Ђеновљанском републиком.
О опасној флоти Добруџанског деспота Добротице и његовим казненим акцијама против Ђеновљана сазнајемо и из ђеновских рукописа, који сведоче да је деспот Добротица поседовао борбено способну флоту која се успешно борила против њих и заузела ђеновљанске галије.Васил Гюзелев Иван Божилов, История на Добруджа II том, изд. Фабер, Варна 2004, Напали су њихову испоставу у Ликостому у Буџаку на најсевернијем краку иза мочвара делте Дунава и потчинили је Варнанској епархији.Ђенова је са своје стране одлучила да поморским путем блокира све канале снабдевања и трговине Добруџанске деспотовине, а реакција Венеције није се дуго чекала. У фебруару 1384. године, Сенат Венеције шаље ноту упозорења дужду Ђенове да укине блокаду и обезбеди приступ венецијанским бродовима црноморским бугарским лукама. Захтеви нису испуњени и рат је интернационализован. Деспот Добротица не остаје пасиван, већ свим својим напорима настоји да омете Ђеновљанске планове. У пролеће 1383. године, млетачки баило острва Тенедос – Цанаки Мудако, прихвата Добротицину понуду и прискаче му у помоћ галијом.Георги Атанасов „Добруджанското деспотство“, 2009 г., стр.111, архив на оригинала от 4 март 2016, посетен на 20 октомври 2019 Према Торинском уговору од 29. августа 1381. године, поменути Цанаки Мудако је морао да сруши млетачка утврђења и преда острво Ђенови. Међутим, он је то одбио и две године успешно, без помоћи Венеције, одбијао поморске нападе Ђенове. Тек у пролеће 1383. године, престаје отпор, предаје Тенедос Ђеновљанима, али уместо да се врати у Венецију опрема галију са свим потребним средствима и одлази код деспота Добротице. Деспот Добротица га је добро примио, и две године је несумњиво много допринео јачању утврђења и флоте Добруџанске деспотовине. Године 1384. вероватно под притиском дужда и Сената, деспот Добротица је био приморан да га пошаље као заробљеника у Венецију, где је Мудако осуђен због непоштовања наређења.Међутим, из докумената млетачког већа судимо да се блокада наставља. Највероватније после 1384. године. деспот Добротица сада углавном води одбрамбени рат, јер нема извештаја о великим погромима над ђеновским галијама, као у периоду 1373-1376. године. Такође, после победе над Венецијом у рату 1381. године, Ђенова је сада у могућности да концентрише више бродова у делти Дунава и дуж Црног мора. Упркос томе, није било ни капитулације ни примирја, а о томе сведочи и мировни уговор који је син већ покојног деспота Добротице, деспот Иванко, потписао 27. маја 1387. године.
Деспот Добротица је, као и цар Јован Страцимир, издвојио своје области из јурисдикције Трновске патријаршије и потчинио их Цариградској патријаршији.
Споменик По деспоту Добротици је добио име округу Добруџа (на старобугарском: Добротица, на румунском: Доброгеа, изговара се Доброджја), граду Добричу и 2 доберудска села – село Добротица у Силистранском округу и село Добротица у трговачком округу. У граду Добричу постоји споменик деспоту Добротици и насеље названо по њему.
По деспоту Добротици су назване улице „Добротица Деспот” у округу „Лагера” (Мапа) и „Добротич” у окрузима „Красна пољана 2” и „Красна пољана 3” (Мапа) у Софији.
Породица Деспот Добротица је био ожењен ћерком (чије име није познато) византијског мега дукса Алексија Апокавка.Добруджанското деспотство под властта на славния Добротица“ Овај брак је склопљен захваљујући наклоности царице Ане Савојске.Георги Атанасов „Добруджанското деспотство“, 2009 г., стр.94, архив на оригинала от 4 март 2016, посетен на 20 октомври 2019 Имали су најмање троје деце - синове Иванка и ТертераГеорги Атанасов „Добруджанското деспотство“, 2009 г., стр.113, архив на оригинала от 4 март 2016, посетен на 20 октомври 2019 и ћерку која је удата за деспота Михаила Палеолога.Георги Атанасов „Добруджанското деспотство“, 2009 г., стр.108, архив на оригинала от 4 март 2016, посетен на 20 октомври 2019. Revue des études byzantines, P. Schreiner. Die byzantinischen Kleinchroniken, I. Wien, Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; Leontiadis, Ioannis . Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). 9. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.
Ковање новца Министарство унутрашњих послова је 2010. године, зауставило продају кованог новца у страној аукцијској кући CHG – Classical Numismatic Group, регистрованој у Лондону.
Претпоставља се да је новчић Добротицин сребрни пени.www.dnes.bg Новчић је првобитно најављен у „Каталогу бугарског средњовековног новца IX – XV века”, објављеном 1999. године. Осам година касније – 20. марта 2007. године, колекција од 500 средњовековних кованица украдена је из куће једног од аутора каталошког крста и 2.000 средњовековних бугарских кованица, укључујући и онај који је представљен на аукцији.
До сада су два бакарна новца деспота Добротице открила и док. Бони Петрунова у Калиакри.Рядка монета на Добротица от 14 век откриха археолозите на нос Калиакра – ProNews Dobrich // pronewsdobrich.bg. Посетен на 12 май 2022. Новчићи су идентични ономе са аукције. због њихове ограничене количине, Бони Петрунова сугерише да је емисија била јубиларна, а не наплатна. Занимљиво је да је више таквих новчића пронађено у Червену, а не у Калиакри.
Занимљивости У 2019. години, Др Бони Петрунова открила је у Калиакри прстен типа Калојан, али са много више детаља и са орлом уместо леопарда. Поред тога, постоји и уклесано име - Георги. Она верује да је прстен припадао Георгију Палеологу, господару (господару) Калиакре, византијском аристократи и унуку деспота Добротице .https://trafficnews.bg/bulgaria/zlatniiat-prasten-kaliakra-i-monetite-balak-dere-pokazvat-163152/архивно копие // Архивиран от оригинала на 2023-07-19. Посетен на 2023-07-19.
Референце
Литература
Васил Н. Златарски, История на българската държава през средните векове, Част I, II изд., Наука и изкуство, Софија 1970. Бакалов, Г., „История на българите“, Том 1, 2003 Гюзелев, Васил, „Венециански документи за историята на България и българите от XII–XV в.“, Главно управление на архивите при Министерския съвет, София, с, 108, Златарски, Васил, „История на българската държава през средните векове“, Част I, II изд., Наука и изкуство, София 1970. Ioannes Cantacuzenus Historiarum..., II
Категорија:Умрли 1386. Категорија:Бугарски средњовековни владари