Односи Србије и Црне Горе су инострани односи Републике Србије и Црне Горе.
Историја односа
Пад под турску власт у 15. веку
Црна Гора је била дио Српске деспотовине, све док није освајањем југа Србије (доцније под називом Стара Србија) од стране Османлија 1455. године, одвојена од остатка земље. У то вријеме била је под влашћу Бранковића. Из ове диобе потиче настанак двије одвојене државе - савремене Србије и Црне Горе, које су биле одвојене више од три и по вијека, што је довело до стварања извјесних разлика међу њима, али и очувавања постојећих духовних и културних истовјетности. Црнојевићи су добро осјетили турску најезду и окренули се Венецијанској републици за заштиту. Србија је коначно окупирана од стране Османлија падом Смедерева у вријеме Котроманића 1459. године, а правно је у потпуности опстанак њених династа и велможа у Угарској престао 1537. године. Црна Гора је наставила да живи као посљедњи неосвојени дјелић старе српске средњовјековне монархије, чувајући њене култове и насљеђе, све до 1496. године, када пада под контролу Османског царства, које је и формално укида 1499. године и присваја Скадарском санџаку.
Обнова Србије и односи са Црном Гором
Првим српским устанком почиње процес стварања српске државе центриран у шумадијским крајевима под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа, и одмах по избијању и ту почињу планови о границама обновљене српске државе. 1809. године српски устаници побуђују велики дио данашње Црне Горе, знатно већи него што је тада и био слободан, дижући и Васојевиће на буну.
У та времена буђења националне свијести, одвија се и црногорско национално буђење али под српским именом.
Најочигледнији корак ка уједињењу Србије и Црне Горе у једну државу су направљени склапањем Тајног споразума од 27. септембра 1866. У ту сврху влада Србије је послала Милана Пироћанца по споразуму на Цетиње.
Ослободилачки ратови (1876—1878) мини|Владари и војсковође кнежевина Србије и Црне Горе 1876.
Књажевство Србија и Књажевина Црна Гора су заједно на Видовдан 1876. прогласиле Турској рат у којем се дошло до међународног признавања независности и територијалног проширења две државе на Берлинском конгресу 13. јула 1878. Али се није дошло до жељене заједничке границе.
Односи Краљевине Србије и Црне Горе
Књаз Никола I Петровић је посјетио Београд на Видовдан 1896. Краљ Александар Обреновић је наредне 1897. посетио Цетиње на крсну славу Петровића Ђурђевдан.ПОСЈЕТА КЊАЗА НИКОЛЕ ПЕТРОВИЋА БЕОГРАДУ, НА ВИДОВДАН 1896.
У спољној политици, односи између Црне Горе и Србије су тас на ваги политичких струјања и у самој Црној Гори, у тзв. уставном периоду. Тај период у политици Црне Горе су обележили прогони политичких противника, монтирани судски процеси и афере.Вукић Илинчић, Бомбашка и Васојевићка афера, стране 9 и 16
Поводом проглашења Црне Горе за краљевину на Цетиње је допутовала и делегација Србије на челу са престолонасљедником Александром Карађорђевићем, краљевим унуком. У делегацији краљевине Србије налазио се и генерал Степа Степановић, командант 9-ог пешадијског пука који је носио име књаза Николе I Петровића Његоша.НАРОДНА СТРАНКА У КЊАЖЕВИНИ И КРАЉЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ 1906—1918. ПРИЛОГ ПОЧЕЦИМА ПАРЛАМЕНТАРИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ, Јован Б. Маркуш
У Задужбину краља Петра I на Опленцу пренета је 15. марта 1912. Љубица (Зорка) Карађорђевић.
Ослободилачки ратови (1912—1918) мини|Црна Гора и Србија пре и после балканских ратова Балкански ратови
thumb|right|Сусрет двије српске војске, Србије и Црне Горе, у Пећи, 1912. Краљевина Црна Гора и Краљевина Србија су били савезници у Првом балканском рату, коначном рату за ослобађање од турске власти на Балкану. У том рату је успостављена заједничка граница између две државе
Црна Гора је такође била у савезу са Србијом против Бугара у Другом балканском рату. Она је послала помоћ од 12000 људи, од којих је српска Врховна команда, после допуне артиљеријом и осталим потребним деловима, образовала Црногорску дивизију.
После Балканских ратова 1913. Краљевина Србија уступа Пљевља Краљевини Црној Гори.ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ КРАЈЕВА ПРИСАЈЕДИЊЕНИХ СРБИЈИ ПОСЛЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА 1912- 1913, Владимир Д. Вучковић, Београд, 2013
Први свјетски рат мини|Краљ Никола са својим Начелником Штаба, генералом Божом Јанковићем.
Краљевина Црна Гора је објавило рат Аустроугарској 5. августа 1914.
Аустроугарска војска први пут је ушла и окупирала Пљевља на Преображење 19. августа 1914, потом је заузела Пријепоље и продужила ка Сјеници да гони српску војску. Падом Пљевља настала је велика криза на овом дијелу српско-црногорског ратишта. Од пораза Црну Гору је спасила побједа српске војске на Церу и на Јадру, послије које се аустроугарска војска из Рашке области повукла у Босну.
Српски генерали Божа Јанковић и Петар Пешић су били начелници штаба црногорске Врховне команде.
Зиме 1915/1916. српска војска се након тројне инвазије на Србију повлачи преко Црне Горе и Албаније на грчко острво Крф.
Ослобођење Црне Горе 1918.
Црногорски комити који су од 1916. до 1918. водили борбу против аустроугарске окупације су се придружили српским трупама у ослобођењу Црне Горе 1918. и црногорском уједињењу са Србијом, док је мањина 1918. наставила комитску борбу у циљу обнове Црне Горе као државе.
Српске трупе су преко црногорске територије укорачиле и на тло Аустроугарске ушавши и заузевши цијелу Боку Которску.
После ослобођења у Подгорици се састаје изабрана скупштина која проглашава збацивање црногорске династије Петровић у корист династије Карађорђевић и проглашава присаједињење Црне Горе Краљевини Србији.
Унутар Југославије
Црна Гора је са Србијом била у саставу исте државе у раздобљу од 1918. до 2006.
Федерализацијом Југославије под комунизмом Црна Гора и Србија су конституисане као две засебне републике.
1992. Србија и Црна Гора одлучиле су ипак да чувају југословенску државу. Донесен је устав са снажним конфедералним елементима.
Односи Републике Србије и Црне Горе
Црна Гора је приступила НАТО пакту 2017.
Обе државе воде политику приступања ЕУ где обе државе имају статус кандидата за чланство.
Билатерални односи Србија и Црна Гора су успоставили званичне дипломатске односе 22. јуна 2006. године.
Спорови између српске и црногорске културе настали су из политичких и државних разлога. Културолошки ништа не разликује Србије и Црногорце, осим политичке историје.
16. октобра 2016. поводом парламентарних избора у Црној Гори 20 држављана Србије је приведено због сумње да припремају терористички напад у Црној Гори укључујући бившег команданта Жандармерије Србије Братислава Дикића.
Отворена питања
Косово и Метохија Црна Гора је признала једнострано проглашење независности Косова.
Црна Гора је гласала за пријем Косова у УНЕСКО 2015.
Питање двојног држављанства у Црној Гори
Ни после десет година од мајског референдума и разлаза Подгорице и Београда, питање двојног држављанства оптерећује две државе, јер су Црна Гора и Србија на различите начине законски регулисале ту област. Ово питање годинама је предмет полемика, пошто се Влада Црне Горе одлучила за рестриктиван закон којим се чува "ексклузивитет". С друге стране, прописано је да "обични грађани", који су стекли услове и већ дуго живе и раде у Црној Гори пре добијања црногорског држављанства обавезно морају да се одрекну претходног држављанства. Коначно, Подгорица, није пристала да у закон унесе Могућност двојног држављанства које је, нарочито, интересовало све који су хтели да имају српско.Dupli pasoš menja zakon?, 2016.
Положај Српске православне цркве у Црној Гори
Непостојање званичне стратегије Владе Црне Горе о односима са црквама и вјерским заједницама, и као најспорније у свеукупним односима државе са црквама и вјерским заједницама у Црној Гори апострофирано је питање положаја Митрополије и епархија Српске православне цркве, које имају канонско утемељење, легитимитет и признање и континуитет правног субјективитета, и тзв. „Црногорске православне цркве“, коју је, „мимо свих канонских прописа Православне Цркве, 2000. године основала група грађана“Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: Црква и држава у Црној Гори , 8. Март 2016.
Положај српског језика и ћирилице у Црној Гори
У Црној Гори Срби немају пуно право на школовање на свом језику.УНАПРИЈЕТИТИ ПОЛОЖАЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ , СРНА После преговора 2011. постигнут је договор о називу наставног предмета у образовном систему – наставни предмет у школама зове се „Црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност“. Међутим, договор о језику није у потпуности операционализован. Док се рад Комисије за израду програма за наставни предмет црногорски-српски, босански, хрватски језик одуговлачи, што представници српске стране у Комисији оцењују планским задржавањем statusа quo „како се у школама ништа не би мењало и деца наставила да уче искључиво на црногорском језику“, односно како би се заобишао принцип равноправности језика.СРБИ У ЦРНОЈ ГОРИ ПОСЛЕ РАЗДВАЈАЊА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ 2006. ГОДИНЕ, ЗОРАН ЛУТОВАЦ, 2014.
Без обзира на то што Устав Црне Горе чланом 13 ћирилично и латинично писмо ставља у равноправан положај, ћирилица је у Црној Гори готово у потпуности изопштена из државног и административног комуницирања.Рушење ћирилице у Црној Гори, СРПСКЕ НОВИНЕ, 28. фебруар 2017.
Посете високих званичника Посете Председника Републике Србије: 21. јула 2015. реализована је радна посета председника Републике Србије Томислава Николића Црној Гори. 18. јануара 2013. Председник Томислав Николић боравио је у радној посети Црној Гори, Посете Предсједника Црне Горе: 13. јула 2016. Филип Вујановић се у Београду састао са председником Србије Т. Николићем, којом приликом су заједно отворили „Црногорску кућу". 2. и 3. јуна 2015. реализована је радна посета председника Црне Горе Филипа Вујановића. 29. маја 2014. Председник Црне Горе Филип Вујановић посетио је Србију. Посете Предсједника Владе Црне Горе: 3. и 4. фебруара 2017. Душко Марковић је био у дводневној посети Србији. 16. децембра 2014. Мило Ђукановић је учествовао на Самиту Кине и земаља централне и источне Европе у Београду. 31. октобра 2014. Мило Ђукановић је учествовао на Трилатералној комисији у Београду. 9. и 10. децембра 2013. Председник Владе Црне Горе Мило Ђукановић посетио је Србију. 30. маја 2013. Председник Владе и МВПЕИ Црне Горе Игор Лукшић посетио је Републику Србију. Посета Председника Владе Републике Србије: 20. септембра 2013. Председник Владе Ивица Дачић боравио је у посети Црној Гори. 20. октобра 2014. Председник Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић посетила је Црну Гору. 11-12. јула 2013. Председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић боравио је у посети Србији. Посете појединих министра: 3. и 4. децембра 2015. Потпредседник Владе и министар иностраних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић учествовао је на Министарском савету ОЕБС у Београду. 18. фебруара 2015. у функцији председавајућег ОЕБС, први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић посетио је Црну Гору. 26. октобра 2014. Потпредседник Владе и министар иностраних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић учествовао је на Конференцији Западни Балкан - ЕУ у Београду. 17. јуна 2014. Потпредседник Владе и министар иностраних послова и европских интеграција Црне Горе Игор Лукшић посетио је Србију. 19. априла 2013. Министар спољних послова Иван Мркић боравио је у посети Црној Гори.
Економски односи
Србија остварује значајан суфицит у робној размени са Црном Гором. Робна размена је у 2018. години износила 976 мил. $ (извоз 905 - увоз 71) Робна размена је у је 2019. износила 959 мил. $ (извоз 881 - увоз 78) Робна размена је у 2020. години износила 858,4 мил. $ (извоз 784,5 - увоз 73,8)
мини|Аутопут Бар—Бољаре у изградњи део планираног Аутопута Београд—Бар