мини|Угинућа већег броја животиња од неке болести (1896)

Епизоотија је појава обољења или угинућа већег броја животиња од неке болести, која је неуобичајена по броју случајева, времену и месту јављања или захваћеној врсти животиња, као и повећана учесталост обољења или угинућа чији је узрок привремено неутврђен. Она има велики друштвени и економски значај јер озбиљно може угрозити пољопривреду, сточарство и екосистеме на одређеном подручју, ако се јави у облику епидемије.Полферов Я. Я. Эпизоотия, Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.

Основни појмови Епизоотија, панзоотија, ензоотија су термини везани за зоонозе (или антропозоонозе) и еквилалентни су терминима епидемија, ендемије и пандемија који су везани за хуману медицину. Егзотичне заразне болести су болести животиња дефинисане у складу са препорукама ОИЕ које нису присутне на територији Републике Србије. Експлозивне заразне болести су заразне болести животиња које се нагло јављају и брзо шире међу популацијом животиња исте или различите врсте, преносе на различите начине и изазивају велике економске штете. Ензоотске заразне болести су болести животиња дефинисане у складу са препорукама ОИЕ које су присутне на територији једне земље. Епизоотиолошка јединица је подручје које обухвата територију општине или њен део. Епизоотиолошко подручје је подручје које обухвата већи број епизоотиолошких јединица. Заражено подручје је подручје на којем је регистрована заразна болест.

Епидемиологија С обзиром на појаву, начин кретања и ток заразне болести са епидемиолошког становишта разликују се више врста заразних болести: Епизоотија Код еизоотија заразне болести се јављају на већем броју животиња и карактеришу се брзим ширењем болести. Ензотија Болест се јавља на једном месту, у једном крају и даље се не шири. Панзоотија Панзоотија је зараза која захвата шире подручје, нпр. покрајину,провинцију, земљу, континент. Зоонозе Зооноза је болест која се примарно јаља код животиња, и коју човек може добити од болесних или наизглед здравих животиња.

Периодичне појаве епизоотија у земљама Блиског истока и Африке озбиљна су здравствена претња европским државама, на- рочито земљама Медитерана и Балканског полуострова. Разлози за често појављивање ове болести у Африци и на територији Блиског истока су вишеструки и последица су недовољне развијености држава у овим географским регионима, а пре свега због немогућности деловања ветеринарских слжби, недовољно развијених дијагностиких капацитета за брзу и прецизну лабораторијску дијагностику , слабе просвећености сеоског становништва и традиционалног начина узгоја преживара.Vet. glasnik 66 (1-2) 111 - 121 (2012) S. Stanojević i sar.: Slinavka i šap u Turskoj i zemljama Bliskog istoka – epizootiološka situacija.

Интензивни саобраћај хране животињског порекла, услуга и кретања људи, културних и туристиких веза на глобалном нивоу узрок је сталне и реална опасност од брзог и неконтролисаног ширења епизоотија. Стога је приоритет епизоотиолоких служби већине земаља да стално прате епизоотиолошку ситуацију на ендемским подручјима.OIE Regional Representation For the Middle East: FMD Situation in the Middle East in 2008-2009 – 10, April 2009.

Фактори који утичу на појаву епизоотија Као могући предуслови за појаву и епидемијско ширење заразних болести код животиња наводе се следећи фактори: промет пријемчивих живих животиња из ендемијских области, неконтролисани прекогранични промет из земаља у којим владају епизоотије, програми вакцинације, који често нису у корелацији са сојевима вируса у зараженим подручјима, недостатак резерви вакцина за егзотине сојеве вируса недовољно развијени или потпуно одсуство система за брзо откривање и брзо реаговање у случају појављивања инфекције, недостатак лабораторијских капацитета за мапирање и секвенционирање вируса,Ferris NP, Nordengrahn A, Hutchings GH, Reid SM, King DP, Ebert K, Paton DJ, Kristers- son T, Brocchi E, Grazioli S, Merza M. . недовољно организована ветеринарска служба, недостатак одговарајућих националних планова за контролу и сузбијање епизоотија и ​​планова за управљање кризним ситуацијама у случају појављивања егзотичних сојева вируса, непостојање одговарајућих контролних мера и програма идентификације и обележавања животиња.

Процена угрожености неког подручја од епизоотија Процена угрожености неког подручја од епизоотија заснива се на следећим параметрима: Карактер опасности - угрожено подручје треба анализирати са аспекта броја и врста угрожених животиња и карактеристика болести. Густина животињског фонда - обухвата анализу густине животињског фонда са аспекта броја и врста животиња критичних на епизоотије. Површина и карактеристике угроженог подручја - угрожено подручје се анализирати са аспекта: извора заразне болести, развоја, преношења и ширења болести, могућности предузимања превентивних и куративних мера; Изграђеност система заштите од епизоотија - обухвата анализу са аспекта постојања планова заштите од епизоотија, природних и вештачких баријера за ширење болести и капацитета за збрињавање.

Након завршене процене угрожености неког подручја или државе од епизоотије, прави се свеобухватни план заштите који у начелу обухвата следеће мере и поступке: Дезинфекција — примена начина, поступака и метода ради уништавања узрочника болести животиња, укључујући и болести које се са животиња могу пренети на људе. Дезинсекција — примена начина, поступака и метода ради уништавања штетних инсеката и крпеља. Дератизација — примена начина, поступака и метода за уништавање штетних глодара; Деконтаминација — примена начина, поступака и метода за одстрањивање и уништавање штетних материја.

Референце

Литература

Полферов Я. Я. Эпизоотия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. Ганнушкин М. С. Общая эпизоотология. 4-е изд. М., 1961. Лукашев И. И. Частная эпизоотология. М., 1961. Бакулов И. А., Таршис М. Г. География болезней животных зарубежных стран. М., 1971. Эпизоотология / Под ред. Р. Ф. Сосова. 2-е изд. М., 1974. Бакулов И. А. и др. Словарь эпизоотологических терминов / И. А. Бакулов, В. А. Ведерников, Ф. М. Орлов, Г. Г. Юрков. — М.: Россельхозиздат, 1975. — 104 с. Таршис М. Г. Популярно об эпизоотологии. — М.: Колос, 1982. — 192 с. Сунцов В. В., Сунцова Н. И. . / Отв. ред. С. А. Шилова; Российская акад. наук, Институт проблем экологии и эволюции им. А. Н. Северцова РАН. — М.: Т-во науч. изд. КМК, 2006. — 248 с. — 500 экз. — . Тинкер И. С. Эпизоотология чумы на сусликах. — Ростов-на-Дону, 1940.

Спољашње везе Епизоотиологија заразних болести

Категорија:Ветеринарска медицина