250п|мини|десно|Упоредни преглед циклуса исхране аутотрофних и хетеротрофних организама. Аутотрофи могу користити угљендиоксид и воду да би произвели кисеоник и сложена органска једињења, углавном кроз процес фотосинтезе (зелена стрелица). Сви организми могу да користе ова једињења да поново формирају угљендиоксид и воду кроз целуларно дисање.
Аутотрофи (грч. autos=сам, само- и trophe=храна - који сам себе храни) или аутотрофни организми су они организми који сами стварају (асимилацијом) органске материје (храну) из неорганских материја.
На овај начин се хране биљке еукариоте, неке врсте бактерија и модрозелених алги.
Подела Према извору енергије коју користе за синтезу хране аутотрофни организми деле се на: фототрофе (фотосинтетички организми)
Зелене биљке искориштавају угљендиоксид из атмосфере и воду из земљишта за синтезу угљених хидрата, а уз помоћ азота и других елемената из неорганских једињења соли, које црпу из земљишта, граде сложене молекуле беланчевина. Асимилација угљендиоксида одвија се у ћелијама хлорофила уз помоћ светлосне енергије коју зелене биљке у природи добијају од Сунца. Зато се ови организми називају још и аутотрофни фотосинтетички организми. хемотрофе (хемосинтетички организми) Хемосинтетичке бактерије енергију за синтезу органских материја добијају оксидацијом неорганских једињења азота, гвожђа или сумпора. Како ови организми енергију добијају захваљујући хемијским реакцијама називају се још и аутотрофни хемосинтетички организми.
Види још Хетеротрофи Сапротрофи Ланац исхране Екологија
Референце
Литература
Категорија:Биологија Категорија:Исхрана Категорија:Екологија