Историја Египта сматра се најдужом континуираном историјом једне уједињене државе у свету. Египћани се обично представљају као прва људска цивилизација, иако су неки месопотамијски градови у Сумеру настали пре египатских градова. Старо египатско царство, настало око 3100. п. н. е., прва је држава света. Држава је настала услед потребе за ауторитетом који би управљао системом за наводњавање. Царство је готово пет стотина година обједињавало територију од Медитерана до првих катаракти Нила. Уследио је период опадања познат под називом "први међупериод" обележен борбама два града, претендента за поновно уједињење: Тебе и Хераклеополиса. Као победник из овог сукоба излази Теба која формира Средње египатско царство. Царство је постојало до око 1700. године п. н. е. када је уништено под налетом Хикса. Врхунац је египатска држава достигла у време Новог царства.А. Курт, Историја старог истока, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2012. pp. 183. Држава се простирала од Нубије на југу до Сирије на северу. Царство је водило ратове са Хетитима и Митанима. Ново царство је у свом врхунцу представљало светску силу тадашњег света. Моћ Новог царства опала је великом брзином. Средином 11. века п. н. е. престало је да постоји. Период који је уследио, назван Трећи међупериод, карактерише паралелно постојање више владарских династија. Египат је у једном периоду био под влашћу Нубијаца. Године 664. п. н. е. Египат потпада под власт Новоасирског краљевства. Убрзо се Псаметих I побунио и основао Саиску династију која је државом владала до пада под персијску власт. Египат је освојио ахеменидски цар Камбиз II 525. године п. н. е. Ахеменидски период старог Египта обележен је бројним сукобима између Персијанаца и Египћана у којима је Египат у више наврата формирао самосталну државу. Александрови походи довели су до уништења Ахеменидског царства. Египат је постао једна од сатрапија великог Александровог царства. Након Александрове смрти, његови генерали, дијадоси, воде борбе за наслеђе огромног царства. Један од дијадоха, Птолемеј I Сотер, прогласио се 305. године п. н. е. наследником египатских фараона. Под Птолемејском династијом, Египат је економски и привредно напредовао. Птолемејиди, међутим, никада нису прихваћени као домаћи владари. Птолемејско краљевство је, током читавог постојања, водило рат са Селеукидима око Сирије. Падом Египта под Римско царство (30. година п. н. е.) означило је крај ере хеленизма.
У 9. веку Египат се распао на више, de facto независних држава којима су управљали турски гувернери. Године 909. основана је династија Фатимида која је поново ујединила Египат. Фатимидски калифат постала је прва шиитска држава. Опадање моћи Фатимидског калифата долази у време крсташких ратова. Средином друге половине 15. века, Мамелуци улазе у сукоб са Османским царством. Ратови су завршени поразом Мамелука и падом Египта под Турке. Јануара 1517. године, Египат је постао део Османског царства. Формиран је Египатски ејалет. Мамелучки емири углавном су задржали своје позиције постајући турски вазали. Током 17. и 18. века слаби утицај Османлија у Египту.
Године 1881. Британци успостављају протекторат у Египту. Током Првог светског рата Египат је учествовао на страни Антанте. Британци су и формално укинули османску власт над Египтом. Године 1919. у Египту долази до масовних немира у циљу проглашења независности од Британије. Три године касније проглашена је независна Краљевина Египат на челу са Фуадом I. Током Другог светског рата, Египат поново постаје британски протекторат. Велика економска криза, зависност од Енглеске и пораз у рату са Израелом довео је до стварања бројних револуционарних организација непосредно по завршетку Другог светског рата. Чланови организације „Друштво Слободних официра“ извршило је револуцију и збацило краља Фарука са власти. Египат је проглашен републиком на челу са Мухамедом Нагибом. Нагиб је следеће године свргнут, а његово место заузео је Гамал Насер. Насерова владавина (1953—1970) представља период превласти Египта у арапском свету. Насерова слава нагло је порасла након Суецке кризе тј. неуспешног напада Француске, Израела и Британије на Египат. Године 1958. Египат се са Сиријом уједињује у Уједињену Арапску Републику. Држава је постојала три године, али су Египћани задржали њен назив до 1971. године. Последње године Насерове владавине обележене су катастрофалним поразом од Израела у Шестодневном рату. Египат губи превласт у арапском свету. Насер умире 1970. године. Наследио га је председник Анвар Садат који је извео преокрет унутрашње и спољне политике пристајући уз САД. Мировни преговори са Израелом довео је до атентата на Садата 1981. године. Наследио га је потпредседник Хосни Мубарак. Мубарак је наставио Садатове реформе. На председничком месту се налазио од 1981. до 2011. године. Фебруара 2011. године Мубарак је поднео оставку на место председника после вишенедељних демонстрација. За новог председника изабран је Мухамед Мурси. Ситуација у Египту није се променила те су 2013. године широм Египта подигнути масовни протести. Дана 3. јула Мурси је уклоњен са власти, а важећи устав је укинут.
Географија Египта
мини|лево|Делта Нила из орбите
Још је старогрчки историчар Херодот истакао да је Египат "дар Нила".В. И. Авдијев; Историја старог истока, Едиција, Београд 2009. година. pp. 115. Плодно и Ниловим изливима добро наводњено земљиште чини Египат неком врстом огромне оазе стиснуте између великих пустиња источне и северне Африке.Е. Сас, С. Виганд; Смешна историја света, "Светлост", 2011. година, Чачак, 2. издање. pp. 9. У географском погледу, Египат се дели на два дела: Горњи и Доњи Египат. Горњи Египат чини уска долина Нила, а Доњи плодна Делта. Нил је једна од најдужих река са дужином од 5589 километара.Мала школска енциклопедија. Долина реке Нила пружа се до првог катаракта у дужини од око 700 километара. Ширина појаса варира између 20 и 50 километара.В. И. Авдијев; Историја старог истока, Едиција, Београд 2009. година. pp. 116. Доњи Египат Грци су звали Делта због сличности са њиховим словом Делта. У североисточном делу Делте отварао се једини пут за Египат који је водио преко Суецке превлаке и Синајског полуострва до Палестине. Захваљујући топљењу снега по абисинским клисурама, Нил се сваке године излива. У јуну месецу Нил почиње да расте, а кулминацију достиже током септембра. Касније се повлачи и оставља плодан муљ кога су Египћани користили за садњу. Главно природно богатство Египта био је камен кога су Египћани користили за израду најстаријег оружја.В. И. Авдијев; Историја старог истока, Едиција, Београд 2009. година. pp. 117. Метал, нарочито бакар, Египћани су морали да увозе из источне, тзв. Арабеске пустиње. Злато су увозили из Нубије о чему сведоче Диодорови описи.
Најстарије становништво Египта
мини|Преддинастички артефакти
Египћани, као и многи други народи старог истока, настали су мешањем низа различитих племена. Ова племена припадају урођеничким племенима Северне и Источне Африке. Најстарија египатска племена била су у присном односу са либијским племенима. Староегипатски језик показује сродности са берберским језицима Северне Африке. Ископавања вршена у Египту показују да су племена која су образовала египатску државу постојала још у палеолиту. Најстарија племена одржавала су контакте са семитским племенима са Синајског полуострва, Палестине и Арабијског полуострва. То објашњава сличност староегипатског са семитским језицима. Са ишчезавањем вегетације у северној Африци, номадска племена морала су променити начин живота. Окупљали су се у оазама и започињали са земљорадничким начином живота. Главна пољопривредна култура биле су житарице. Египат је касније био главна житница Римског и Византијског царства. Постанак најранијег класног друштва пада у 5. или почетак 4. миленијума п. н. е. Становништво Египта је у то време живело у мањим, независним заједницама којима су управљала племенска већа. У архајско доба развија се пољопривреда и занатска производња. Израђен је примитиван плуг. Од метала су се производили српови, тестере, ножеви и друго. Најстарији метали познати Египћанима јесу олово, бакар, злато, а касније и гвожђе. Процес уједињавања Египта у једну државу објашњава се потребом за организовањем јединственог система вештачког наводњавања.
О дугом постојању Горњег и Доњег Египта као самосталних држава сведоче титуле фараона које су сачуване током читаве потоње египатске историје. Доба уједињавања Египта познато нам је преко малог броја споменика.
Ранодинастички период
мини|Џосерова степенаста пирамида
Процес настанка Египта као државе условљава да се прелазак из предисторијског у историјски период не може тачно одредити. Ранодинастички период (3100-2686. п. н. е.) можда је најбоље посматрати као период учвршћивања и транзиције за који је било потребно много времена.А. Курт, Историја старог истока, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2012. pp. 130. Историја ранодинастичког периода може се реконструисати само помоћу листе краљева чији је редослед релативно поуздан након прва четири краља. Од почетка Прве египатске династије, контрола над Египтом од Делте до Првог катаракта признавала се једном краљу. Мемфис је било важно седиште управе. У употреби је било хијероглифско писмо. Користило се за бележење краљевих успеха и свакодневну администрацију.
Према Манетону, први владар, ујединитељ Египта, био је Менес. Он је престоницу пренео из Абидоса у Мемфис. Ранодинастички период обухвата владавину Прве и Друге египатске династије. Владари и важнији државни чиновници сахрањивани су у мастабе. Оне су касније послужиле као модел за пирамиде.
Старо краљевство
мини|лево|Кеопсова пирамида мини|десно|Пирамиде у Гизи
Већина историчара за почетак египатског Старог краљевства узима почетак владавине првог фараона Треће египатске династије. Као завршетак се сматра владавина Пепија из 6. египатске династије. Старо краљевство обухвата период од 2686. до 2181. године п. н. е.А. Курт, Историја старог истока, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2012. pp. 132.. Податке о овом периоду дају нам Палермски камен, Торински канон и Манетонова листа краљева. Фараон Џосер, сламајући отпоре у Делти и Либији, оснива Трећу египатску династију. Овај фараон покорио је и Нубију чиме ипак није престала опасност од нубијских племена. Због тога је подигао одбрамбени зид код Асуана. Џосер је познат и као фараон који је саградио прву пирамиду.А. Курт, Историја старог истока, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2012. pp. 137. У Сакари, недалеко од Мемфиса, Џосер је подигао неуобичајену гробницу високу 60 метара.
Напредак Старог краљевства настављен је у време владара Четврте династије. Снофру, оснивач династије, одржавао је трговачке везе са земљом Пунта. Градња пирамида постала је правило за владаре Четврте династије. Куфу, Снофруов наследник, подигао је највећу пирамиду старог египта. Куфуова (Кеопсова) пирамида била је висока 147 метара, а заједно са Кефреновом и Микереновом пирамидом чине комплекс Пирамида у Гизи, једином сачуваном Светском чуду старог светаМ. Јовић, Историја старог века I, Пергамент, Приштина 1995. година. pp. 201.. Пета египатска династија обележена је опадањем фараонове моћи. Хорус је замењен богом Ра. Током владавине Шесте египатске династије, номарси су се у потпуности осамосталили. Последњи значајнији владар био је фараон Пепи коме Манетон приписује преко 94 година владавине.М. Јовић, Историја старог века I, Пергамент, Приштина 1995. година. pp. 205. Његовом смрћу завршава се период Старог краљевства.
Први прелазни период
мини|Ментухотеп II