Domaće govedo ili domaće goveče () je pripitomljen potomak divljeg goveda – tura (-{Bos primigenius}-). To je vrsta velikih sisara preživara, visine od 120 do 150 -{cm}- i težine 600 do 800 -{kg}-. Razlikuju se dve glavne podvrste domaćeg goveda: domaća krava u Evropi (-{Bos taurus taurus}-, sin. -{Bos primigenius taurus}-) i zebu (-{Bos taurus indicus}-, sin. -{Bos primigenus f. taurus}-), kome pojedini naučnici dodaju -{Bos taurus primigenius}-, smatrajući ga potomkom tura, izumrlog u 17. veku.
Bos taurus je na Bliskom istoku pripitomljen pre 10.000 godina, Op. cit. in a njegov uzgoj je postepeno razvijen po čitavom svetu. Domaće govedo se uzgaja radi proizvodnje mleka i mesa, a u nekim oblastima i u namene vuče. Goveda se takođe koriste u proizvodnji kože, njihovi rogovi za pravljenje noževa, a balega za grejanje i đubrenje zemljišta.
Goveda su oduvek fascinirala ljude, koji ih smatraju simbolom snage i plodnosti. To je i razlog zašto su ove životinje prisutne u različitim religijama. One su sastavni deo zapadne kulture, služe kao inspiracija slikara i vajara, a često su i glavni motiv u crtanima, filmovima i reklamama.
Od svih domaćih životinja goveče pruža najviše i najraznovrsnije koristi, zbog čega govedarstvo predstavlja jednu od najvažnijih grana stočarstva. Govedarstvo treba da zadovolji potrebe stanovništva u mleku, mlečnim proizvodima i mesu, zatim da podmiri zahteve prehrambene industrije i industrije koža i da obezbedi izvesne viškove za izvoz.
Godine 2009, govedo je postalo jedna od prvih domaćih životinja sa potpuno mapiranim genomom.
Karakteristični nazivi
, krava muzara, mlečna krava – odrasla ženka koja se muze radi proizvodnje mleka; steona krava – ženka u gestaciji, bremenita ženka; bik – odrasli, polno zreli mužjak; vo – sterilisani mužjak; (množ. telad) – mladunče; june, junac, junica – subadultne jedinke.
Opis Anatomija
Domaće govedo je velika snažna životinja, koja u proseku teži 750 kg, sa velikim varijacijama (između 150 i 1.350 kg „-{Bos taurus}-“ [arhiva], Tanja Devej (-{Tanya Dewey}-) i Džesika Ng (Jessica Ng), Muzej zoologije Univerziteta u Mičigenu. Pristupljeno 17. jula 2014.), a visina ramena je oko 120–150 cm, i zavisi od rase i same jedinke.
Zubi su prilagođeni usitnjavanju hrane koju unose i interesantno je da domaća goveda imaju zube samo u donjoj vilici, dok je gornja vilica tzv. dentalna ploča bez zuba. Odrasla ženka domaćeg goveda ima 32 zuba: osam donjih sekutića, četiri pretkutnjaka i po tri kutnjaka sa svake strane donje vilice. Sekutići su oštri i okrenuti napred, te stoga, one mogu pasti travu. Vilica je prilagođena kružnim pokretima koji omogućavaju ovoj životinji da ispaše hranu. Njihovi sekutići im omogućavaju da samelju biljke, tako da su oni dovoljno usitnjeni da bi se nakon toga svarili regularno. Jezik im je prekriven rožnim tvorevinama koji ga čine grubim na dodir. Njuška im je široka i debela. Gornji deo je prilično velik, ravan i prekriven je kovrdžavom dlakom, poput punđe. Linija između očiju i njuške deluje poput oluka sa početkom na čelu. Domaće govedo ima dva šuplja roga sa obe strane glave, čija veličina varira od životinje do životinje. Rogovi su obično usmereni na gore ili u stranu. Uši su male, oblikovane u skladu sa rogovima i kod zebua opušteno vise. Ušne školjke su sa spoljašnje strane pokrivene finim kraćim dlakama, a sa unutrašnje nešto dužim dlakama. Oči domaćeg goveda su blago ispupčene.
мини|центар|Šematski opis glave krave: 1. Uho 2. Rog 3. Oko 4. Nozdrva 5. Njuška 6. Brada 7. Grlo
Telo domaćeg goveda je prekriveno kratkim dlakama čija boja može biti od bele do crne, preko raznih nijansi crvene i braon. Šare po telu su takođe raznolike. Pojedine krave su potpuno jednobojne, bez šara, ali ima i pufnastih, tigrastih i raznih nedefinisanih šara. Poput drugih papkara, kreću se unguligradnim kretanjem, na dva prsta.
Prosečna temperatura krave je 39 °C, ali varira između 38,5 °C i 39,2 °C.
Varenje мини|десно|Sistem organa za varenje domaćeg goveda: m. jednjak, v. rumen ili burag, n. Goveda provode oko osam sati dnevno uzimajući hranu. Uzimaju je svojim grubim jezikom prekrivenim rožnastim tvorevinama, a njihovi sekutići im omogućavaju da pasu travu kontra od dentalne ploče. Blagim pokretom glavom unazad olakšavaju sebi sečenje trave. Na taj način goveda mogu izabrati koju će hranu jesti, a to je očigledno na mestima gde pasu, jer će za sobom ostaviti mnogo odbačene trave.
Digestivni trakt kod domaćih goveda je karakterističan za preživare.-{Friend, John B., Cattle of the World, Blandford Press, Dorset,}- 1978 Odlikuje ge prisustvo tri predželuca, buraga, mrežavca i listavca, kao i pravog želuca, sirišta. Burag je veoma značajan za preživare, jer se u njemu nalaze bakterije koje omogućavaju razlaganje celuloze, osnovne komponente trave. Prvi odeljak kroz koji prolazi hrana je burag ili rumen. Prosečan kapacitet goveđeg želuca je od 135 do 180 L, a od ukupne zapremine buragu pripada 80%. Zidovi buraga su obloženi jakim mišićnim invaginacijama. U jednom kubnom santimetru buraga se nalazi između 15 i 20 milijardi mikroorganizama. Ovi mikroorganizmi razgrađuju ugljene hidrate koji se nalaze u životinjskoj hrani, formirajući pri tom kratkolančane masne kiseline, koje se apsorbuju kroz zid buraga. To je glavni izvor energije koja se koristi u metabolizmu goveda. Mlečne masti su uglavnom formirane iz sirćetne, propionske i buterne kiseline, što predstavlja redom 60%, 20% i 15% kratkolančanih masnih kiselina, ali proporcije variraju u zavisnosti od obroka.
Listavac apsorbuje vodu i masne kiseline nastale tokom fermentacije u buragu.
Čula Goveda koriste svih pet široko prepoznatih senzornih modaliteta. Ona nalaze primenu u kompleksnim obrascima ponašanja, kao što je na primer ispaša. Krave jedu mešovitu hranu, mada kad mogu da biraju, pokazuju preferenciju za približno 70% deteline i 30% trave. Ta preferencija ima dnevni obrazac, sa jačom preferencijom za detelinom ujutru, i sa rastućom proporcijom trave idući ka večeri.
Vid мини|Goveda imaju vid koji im omogućava da dobro vide predmete blizu njih, poput trave koju pasu.
Vizuelno polje kod goveda je široko, izdužen oblik očiju im omogućava da imaju panoramski pogled od 330° bez pomeranja glave. Ovo polje uključuje binokularno područje, pri čemu im je slika oštra i imaju dobar osećaj procene udaljenosti, kao i monokularno područje, gde je slika manje jasna. Njihov objektiv na očima je loptast koji im omogućava da jasno vide objekte koji su blizu, kao kada pasu travu. Međutim, slabije vide na daljinu i teže razlikuju detalje. Takođe, teže se prilagođavaju promenama svetlosti. Do danas nije poznato koje boje goveda opažaju, ali se generalno smatra da reaguju na boje talasnih dužina blizu crvene (620–750 nm), a teško ili u potpunosti ne razlikuju zelenu, plavu i sivu boju.
Ukus
Domaće govedo može razlikovati četiri osnovna ukusa: slatko, slano, gorko i kiselo. Receptori za svaki od ovih ukusa se nalaze na različitim delovima jezika. Krave najviše vole slatko, potom gorko, zatim slano i, konačno, kiselo.
Sluh
Goveda imaji dobro razvijeno slušno opažanje koje im omogućava da čuju zvuke na veoma visokim frekvencijama (ultrazvuk do 35.000 herca). Međutim, izvor zvuka lociraju manje precizno od čoveka. Pomoću mišića iza ušiju, oni mogu da ih okreću prema izvoru zvuka. Neki akutni i neobični zvukovi mogu dovesti do stresa kod ove životinje.
Miris
Čulo mirisa je kod goveda izrazito dobro razvijeno. Pored feromona, ono predstavlja osnovno sredstvo komunikacije kod goveda i zahvaljujući njemu, ove životinje mogu da se sporazumevaju međusobno.
Dodir
U kontaktu sa govedima, ona osete taktilnost, količinu nežnosti i količinu toplote. Regije na telu koje su najosetljivije na dodir jesu tamo gde je koža tanja, odnosno obrazi, vrat, glava, početak repa, unutrašnje strane butina, vime i stidnica. Receptori za bol kod ove vrste životinja su u većem broju smešteni unutar nozdrva i na mestu glave gde počinju rogovi. Toplotna osetljivost daje informacije životinji o temperaturi ambijenta u kom se nalazi, vlažnosti vazduha i brzini vetra.
Ekologija i ponašanje мини|Buše na ispaši, planinsko balkansko domaće goveče. Domaće govedo kao vrsta je društvena životinja. U okviru jedne grupe postoji hijerarhija koja se uspostavlja u borbama tokom formiranja stada. Tada se ustali hijerarhija koja se do daljnjeg ne menja i u kojoj se izdvoji par jedinki koji postanu dominantne, a ostale su im podređene. Krave umeju da razviju odnose afiniteta jedni prema drugima, koji se često rezultiraju međusobnim lizanjem, kao i obitavanjem u neposrednoj blizini druge krave. U grupi se, takođe, primećuje pojava liderstva koja nije povezana sa hijerarhijskim odnosima. Krava koja je lider, odnosno vođa stada, obično upravlja kretanjem i za njom se svi kreću. Uglavnom su to krave koje imaju bolju percepciju, orijentaciju u prostoru i bolje pamte okruženje.
Dok se u većini slučajeva potencira poslušnost i neagresivno ponašanje kod goveda, kod nekih vrsta se stavlja akcenat upravo na to. To se radi radi određene namene, poput koride ili borbe krava u Švajcarskoj, mada su takve situacije retke na našem podneblju.
Goveda međusobno komuniciraju preko mirisa i feromona. Oni su u stanju da prepoznaju mirise jedni drugih u grupi na relativno velikoj udaljenosti. Njihovo čulo mirisa takođe može osetiti emocije drugih jedinki, uključujući situacije koje su propraćene strahom ili stresom. Pored toga, kao sredstvo komunikacije goveda koriste i držanje glave. Zavisno od položaja, oni daju do znanja drugima da li je u blizini potrebno biti na oprezu, spremiti se za beg, ili preti opasnost. U proseku, oni jednu trećinu vremena pasu, a dve trećine preživaju hranu sedeći i komunicirajući.
Način oglašavanja krave je mukanje. Ona će se različito oglasiti u različitim situacijama, poput bola, gladi, žeđi, dozivanja teleta i tome slično.
Dugovečnost
Krave mogu lako da napune 20 i više godina, ali njihova dužina života je često kraća i uslovljena je, logično, osnovnim čovekovim razlozima za uzgoj istih. Najstarija krava za koju se zna je bila iz Irske, rase Dremon i uginula je 1993. godine tri meseca pre nego što je napunila 49 godina, ostavivši za sobom preko 39 teladi.
Vrsta i čovek мини|десно|Evropski tur (-{Bos primigenius Bojanus}-). U Mazovječkim šumama u Poljskoj 1627. godine je ubijen poslednji primerak tura. Preciznije, većina autora identifikuje tri podvrste: evropski tur (-{Bos primigenius Bojanus}-) azijski ili indijski tur (-{Bos primigenius nomadicus}-) severnoafrički tur (-{Bos primigenius africanus = Bos primigenius opisthonomous}-)
Rodonačelnici goveda (Poreklo govečeta) Rodonačelnici domaćih goveda danas više ne žive, ali se njihovi koštani ostaci nalaze u raznim geološkim slojevima zemlje. Postoji nekoliko teorija o postanku domaćeg govečeta: monofiletička, difiletička, polifiletička. U starijoj stručnoj literaturi su se navodile monofiletička teorija - sva goveda vodila bi poreklo od jednog divljeg rodonačelnika evropskog ura-tura (-{bos primigenius bojanus}-); difiletička teorija - od dva (-{bos primigenius bojanos}- i -{bos brachyceros adametz}-). Po polifiletičkoj teoriji od mnogih rodonačelnika. Navedena klasifikacija se sa današnjeg biološkog aspekta smatra zastarelom i netačnom.
Pravci odgajivanja goveda Goveče se može koristiti u dva pravca: Za proizvodnju mleka i proizvodnju mesa. Najčešće se kombinuju oba pravca. Prilikom određivanja odgajivačkog smera moraju se poznavati uslovi u kojima će goveče živeti. Pored klimatskih, zemljišnih, terenskih, ekonomskih i drugih uslova naročitu pažnju treba obratiti na mogućnost povećanja ratarske proizvodnje koja treba da obezbedi ishranu goveda.
Rase kombinovanih svojstava