Ђорђе Михаиловић, Ђока (Ниш, 3. мај 1892 — Ниш, децембар 1974) био је ктитор нишког здравства - српски војни, цивилни и соколски лекар, учесник Првог светског рата у коме је са припадницима нишке Војне болнице прошао Албанску голготу, а онда у периоду од 1916. до 1918. као медицинар радио је у болницама у Сиди Абдалу и Феривилу, недалеко од Бизерте, Тунис. Прво као медицинар, а касније и као лекар, Ђорђе Михаиловић је својим радом и ентузијазмом дао значајан допринос српској ратној медицини. Као члан Српског друштва Црвеног крста и Српског лекарског друштва, између два светска рата, Михаиловић је непрестано радио на развоју српског здравства, првенствено у граду Нишу, а потом и у Моравској бановини..

Живот и дело Ђорђе Михаиловић родио се 3. маја 1892. годин у Нишу у породици, православне вере и српске народности, од оца Николе, познатог нишког трговца и мајке Марије, из познате београдске породице, трговца Жике Стојковић, кључара града Београда.

Основну школу и Прву нишку гимназију Стеван Сремац похађао је у Нишу. Године 1907. уписао је студије медицине у Бечу, да би уочи Првог балканског рата прекинуо студирање и пријавио се у добровољце. Као медицинар (несвршени лекар) био је распоређен у Моравску сталну војну болницу Ниш.

У Првом светском рату Ђорђе Михаиловић је обављао дужност лекарског помоћник у Војној болници у Нишу, под управом др Владимира Станојевића. У саставу ове болнице учествовао је у повлачењу српске војске преко Косова, Црне Горе и Албаније и искрцао се на Крф.

По доласку на Крф одлуком наченика српског војног санитета, Ђорђе Михаиловић је распоређен да прати српске војнике на опоравак у Бизерту (Тунис). Под руководством француских лекара, Ђорђе Михаиловић радио је до краја рата у Тунису, у болницама за српске војнике. На овом задатку, као медицинар, провео је скоро три године (1916—1918). у болницама Сиди-Абдалах (у којој су се налазили на лечењу болесници у јако тешком стању и они оштећеног слуха) и Феривилу, недалеко од Бизерте.П. Пејчић, Српска војска у Бизерти (1916—1918), Београд 2008.

По завршетку Првог светског рата, 1918. године Ђорђе Михаиловић наставио је, ратом прекинуте студије медицине у Бечу и стекао диплому лекара за целокупно лекарство. Сецијализацију из педијатрије и анестезиологије, такође је завршио у Бечу.

По повратку у Ниш, као свршени специјалиста био је лекар Моравске бановине и „Соколског друштва Ниш“.Savić Z. Sokolstvo i moravska sokolska župa Niš (1920–1941). Niš: Univerzitetska biblioteka Nikola Tesla i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu; 2012.

Школске 1926/27. године др Ђорђе је радио и као школски лекар у гимназији „Краљ Милан први у Нишу“. На дужности среског санитетарног референта и бањског лекара у Нишкој Бањи, био је постављен 1926. Тих године Нишка Бања је имала два државна базена са собама за свлачење, једну приватну зграду са 18 кабина и кадама са топлом водом. Уз то бања је имала и три хотела са 44 соба, а у приватним вилама и сељачким кућама још око 60 постеља, или укупно око 100 соба са 250 кревета. Како би унапредила рад лекара Нишке Бање која је била у успону бањаска управа је 1928. године упутила др Ђорђе у Чехословачку на специјализацију из балнео-физикалне терапије.

За лекара „Соколског друштва Ниш“ Ђорђе Михаиловић је изабран 1927. године, исте године када је отворен и освећен Соколски дом у Нишу, чијем освећењу је присуствовао и краљ Александар Карађорђевић.

Други светски рат Ђорђе Михаиловић је провео ју Нишу, а по његовом завршетку, од 1946. године радио је у Блацу, све до пензионисања 1955. године.

У брак са Маријом Стојковић, Ђорђе Михаиловић је ступио 1923. године и са њом изродио мушку децу, која су као и касније унуци и праунуци, традиционално наслеђивали само два имена Ђорђе и Зоран, о чему говори овај цитат:

Након краткотрајног живота и смрти трогодишњег сина Божидара, др Ђорђе и његова супруга Марија саградили су спомен чесму у селу Раутово, изнад Нишке Бање, са које још увек тече вода „да напоји ретке путнике на раскрсници сеоских путева“.

Признања За свој рад др Ђорђе више пута је награђиван и похваљиван. 1931.— „Захвалницу за пожртвовану бригу у лечењу и материјалној помоћи у издржавању мале деце у Нишу и околини.“ Признање му је доделило хуманитарно женско друштво „Српски мајка“ из Ниша. 1937.— „Орден Карађорђеве звезде“ 1937.— „Орден Југословенске круне, четвртог реда“, која му је додељена од стране Његовог величанства престолонаследника Петра другог КараЂорђевића. У Српској војсци почео је као медицинар и лекарски помоћник, а за своје заслуге у рату и миру напредовао је у војним резервним чиновима: редов, поручник, капетан друге класе, капетан прве класе и на крају мајор.

Референце

Литература

Vojni arhiv Ministarstva odbrane Republike Srbije.Beograd: Dosije personalnih podataka oficiraKraljevine Jugoslavje. Sanitetski brigadni đeneral drMihailo V. Petrović, oficirski karton, kutija 1349,red. br. 525. Savić Z. Sokolstvo i moravska sokolska župa Niš (1920–1941). Niš: Univerzitetska biblioteka Nikola Tesla i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu; 2012. Bogunović D. Sokolske reči dr Laze Popovića. Zagreb: I i II deo; 1925. Ilić M. Gimnastika u Nišu 1897–1997. Niš: Gimna stički klub; 1998: 11. Istorija Niša II. Niš: Gradina, Prosveta; 1984: 537. Savić Z. Sokolstvo u Srbiji 1904 – 1941 [disertacija]. Niš: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja; 2004.

Спољашње везе Niška bruka: Heroji bez slave i pomena!

Категорија:Рођени 1892. Категорија:Умрли 1974. Категорија:Нишлије Категорија:Историја српске медицине Категорија:Лекари из Ниша Категорија:Српски лекари Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне Категорија:Историја медицине у Нишу Категорија:Медицинари у Првом светском рату Категорија:Соколи