Александар Александрович Аљехин (; Москва, 31. октобар 1892 — Есторил, 24. март 1946) био је руски шахиста, четврти светски шаховски првак. Сматра се једним од најбољих шахиста свих времена.
Већ са двадесет и две године био је међу најбољим шахистима света. Током 1920-их освојио је већину турнира на којима је учествовао. Године 1927. постао је четврти Светски шаховски првак након победе над Капабланком, до тада сматраним непобедивим, у најдужем финалном мечу све до 1985.
Током раних 1930-их, Аљехин је доминирао на турнирима на којима је наступао те осваја два врхунска такмичења са великом разликом. Такође се такмичио као прва табла Француске на четири Шаховске олимпијаде, освајајући индивидуалне награде на свакој. Од средине 1930-их његови турнирски резултати почињу варирати, што се највише приписује алкохолизму. Аљехин је понудио реванш Капабланки под истим условима који су раније њему постављени, али су преговори трајали годинама, без великог помака. У међувремену је са лакоћом одбранио титулу у мечевима против Богољубова 1929. и 1934. Године 1935. изгубио је титулу против Евеа, али је вратио у реваншу 1937. Његови турнирски резултати су и даље били променљиви, у време када се уздижу младе звезде попут Кереса и Фајна, Ботвиник опасно угрожава његову титулу. Преговори за меч са Кересом или Ботвиником бивају прекинути због избијања Другог светског рата у Европи 1939.
Аљехин остаје у окупираној Европи и за време рата учествује на турнирима које су организовали нацисти. У то време се појављују и антисемитски чланци под његовим именом, иако је касније тврдио да су њих заправо написали нацисти. Аљехин је имао добре односе са неколико јеврејских шахиста, а његова четврта жена је била Јеврејка. Након рата је био непожељан међу другим играчима и организатора турнира због поменутих текстова. Преговори са Михаилом Ботвиником за меч за титулу светског првака су били у току, када је Аљехин изненада умро 1946. у Португалу, под неразјашњеним околностима.
Аљехин је био познат по жестоком и маштовитом нападачком стилу, комбинованим са великим позиционим умећем и спретношћу у завршници. Он је такође произвео иновације у широком распону шаховских отварања. Статистичка мерења различито оцењују његову снагу у поређењу са другим играчима, дајући му између четвртог и осамнаестог места у листама најбољих шахиста свих времена. Иако је проглашен „непријатељем Совјетског Савеза”, због антибољшевичких ставова изражених 1927, током 1950-их је посмртно рехабилитован и признат као један од оснивача „совјетске школе”, која је доминирала шахом након Другог светског рата. Високо цењен као шаховски писац и теоретичар, по њему носи име Аљехинова одбрана као и неколико варијација отварања, а такође и неколико студија завршнице. Постоје јаки докази да је Аљехин објавио „побољшане” резултате неких својих партија, мада у једном случају можда није био кривац за то.
Биографија мини|десно|160п|Александар Аљехин. Рођен је 31. октобра 1892. године у Москви, у имућној племићкој породици. Његов отац, Александар Иванович Аљехин, био је земљопоседник и посланик конзервативне законодавне „Четврте думе”, а његова мајка Анисја Ивановна Аљехина (рођена Прохорова) је била кћи богатог индустријалца. Прве шаховске лекције добио је од мајке, старијег брата Алексеја и старије сестре Варваре (Барбаре).
Рана шаховска каријера (1902—1914) мини|десно|160п|Аљехин 1909 Прва позната Аљехинова партија је била са дописног турнира који је одржан 3. децембра 1902, када је имао десет година. Учествовао је на неколико дописних турнира које је спонзорисао часопис „Шаховски весник”, између 1902. и 1911. Године 1907. одиграо је своје прво званично такмичење, пролећни турнир Шаховског клуба Москва. Касније те године, поделио је 11-13. место на клупском јесењем турниру, а његов старији брат Алексеј 4-6. место. Следеће године освојио је пролећни турнир, са петнаест година. Године 1909. освојио је Сверуско аматерско првенство одржано у Санкт Петербургу. У наредних неколико година учествовао је на све јачим турнирима, од којих су неки били одржани изван Русије. Испрва је бележио променљиве резултате, али се већ са шеснаест година учврстио као један од најбољих играча Русије. Играо је прву таблу у два пријатељска меча репрезентација: Ст. Петербург — Москва 1911, и Москва — Ст. Петербург 1912. (оба пута ремизирао са Еугеном Боровским). Крајем 1911. преселио се у Санкт Петербург, где је уписао Царски правни факултет за више друштвене слојеве. До 1912. био је најјачи играч у Петербуршком клубу. Марта 1912. освојио је Зимски турнир Клуба. Априла исте године освојио је турнир 1. категорије у Санкт Петербуршком клубу. Јануара 1914, Аљехин је победио на свом првом великом руском турниру, делећи прво место са Ароном Нимцовичем на Сверуском мајсторском турниру у Ст. Петербургу. После тога су играли мини меч за прву награду (оба су добили по партију) Аљехин је такође одиграо неколико мечева у том раздобљу, а његови резултати су показивали исти образац: променљиво на почетку, али касније константно добра игра.
Велемајстор највишег ранга (1914—1927) Током априла и маја 1914, још један велики турнир је одржан у престоници Руске Империје, Санкт Петербургу, на ком је Аљехин заузео треће место иза Емануела Ласкера и Хосе Раула Капабланке. По неким изворима, цар Николај II Романов је доделио титулу „велемајстора” сваком од пет првопласираних (Ласкер, Капабланка, Аљехин, Тараш и Маршал). Шаховски историчар Едвард Винтер се бавио овим питањем, истакавши да су први подаци који подржавају ову причу чланак Роберта Луиса Тејлора у броју Њујоркера од 15. јуна 1940, и Маршалова аутобиографија „Мојих 50 година шаха” (1942). Аљехина је изненађујући резултат начинио озбиљним кандидатом за Светско првенство у шаху. Без обзира да ли је или није добио ово формално признање „Аљехин је постао велемајстор у својим сопственим очима и у очима публике” . У јулу 1914, Аљехин је поделио прво место у Паризу са Маршалом.
Први светски рат и постреволуционарна Русија У току јула и августа 1914, почетком Првог светског рата, Аљехин је водио на турниру у Манхајму у Немачкој, одржаном поводом 19. конгреса „Немачког шаховског савеза” () са девет победа, ремијем и поразом. Добија награду од 1100 марака (што израчунато у данашњој противвредности износи око 11.000 евра). Након објаве рата Русији, једанаест руских играча (Аљехин, Богољубов, Богарчук, Фламберг, Копелман, Малиутин, Рабинович, Романовски, Сабуров, Сележњев, Вајнштајн) бива интернирано у Рајхштат, Немачка. Датума 14, 17. и 29. септембра 1914, четворица од њих (Аљехин, Богарчук, Сабуров и Копелман) бивају ослобођени и допушта им се повратак кући. Аљехин се враћа у Русију крајем октобра 1914. (преко Швајцарске, Италије, Лондона, Стокхолма и Финске). Пети руски играч, Романовски, ослобођен је 1915, а шестом, Фламбергу, је дозвољено да се врати у Варшаву 1916. . Након повратка у Русију, Аљехин је помагао у прикупљању новца за помоћ руским шахистима који су остали интернирани у Немачкој играјући егзибиционе симултанке. Децембра 1915, освојио је турнир у Москви. У априлу 1916. добио је мини-меч против Александра Ајвенсона са две победе и поразом у Кијеву, а током лета исте године служио је у Савезу градова (Црвеном крсту) на Аустријском фронту. У септембру је одиграо симултанку на слепо против петорице људи у руској војној болници у Тарнопољу. Године 1918. осваја „Трокружни турнир” у Москви. У јуну наредне године, накратко бива затворен у „Одесиној ћелији смрти” при одсеку Чеке (тајне полиције совјетске Русије) у Одеси, под сумњом да је шпијун. Оптужен је за везе са белом интелигенцијом као њихов контраобавештајац, након руског ослобођења Украјине од немачке окупације. На Западу се појављују гласине да су Аљехина ликвидирали бољшевици.
Период 1920—1927. мини|десно|230п|Романовски и Аљехин 1920. Када су се услови у Русији побољшали, Аљехин је показао да је међу најјачим руским играчима. Јануара 1920, он је освојио „московски шампионат” (11—11), али није проглашен прваком Москве, јер није био становник града. Такође, октобра 1920. победио је на „Сверуској шаховској олимпијади” у Москви (девет победа, шест ремија, без пораза), а овај турнир бива ретроактивно проглашен за прво првенство Совјетског Савеза. Његов брат Алексеј је заузео треће место на турниру аматера.
Марта 1920, Аљехин се оженио са Александром Батајевом. Развели су се идуће године . Кратко време (1920—21), радио је као преводилац за комунистичку Интернационалу — „Коминтерну”, и бива именован за секретара у уреду за образовање. У том својству, упознао је швајцарску новинарку и изасланицу Коминтерне, Анализу Риг, која је била старија од њега тринаест година, венчавали су се 15. марта 1921. Убрзо након тога, добио је дозволу да са супругом напусти Русију ради посете Западу, али се из те посете никада није вратио. Јуна 1921, Аљехин напушта супругу у Паризу и сели се за Берлин.
У овом периоду од 1921. до 1923, Аљехин је одиграо седам мини мечева. Прво, 1921. године у Москви, побеђује Николаја Григоријева (+2-0=5). Затим након одласка из Русије, ремизира са Ричардом Тичманом (+2-2=2) и побеђује Фридриха Семиша (+2-0=0) у Берлину. А, 1922. године побеђује Јосипа Бернштајна (+1-0=1) и Арнолда Ербаха (+1-0=1), у мечевима одиграним у Паризу, и Мануела Голмаја (+1-0=1) у мечу одиграном у Мадриду. Коначно 1923, добија Андреа Муфанга (+2-0=0) у Паризу.
Од 1921—27, Аљехин је освојио или поделио прво место на око две трећине од многих турнира на којима је играо. Најмање награде за постигнуте резултате су биле кравата за треће место на турниру у Бечу 1922, иза Акибе Рубинштајна и Ричарда Ретија и треће место у Њујорку 1924, иза бившег шампиона света Емануела Ласкера и актуелног шампиона Хосе Раула Капабланке (али испред Френк Џејмс Маршала, Ричарда Ретија, Гезе Мароција, Ефима Богољубова, Хавијера Тартаковера, Фредерика Јејтса, Едварда Ласкера и Давида Јановског). Технички, Аљехинова игра је углавном била боља од игре конкурената, чак и Капабланке, али је проблем био недостатак самопоуздања у партијама против највећих ривала.
Аљехину је у целом овом периоду главни циљ био организовати меч са Капабланком. Сматрао је да највећа препрека није Капабланкина игра, већ један услов из „Лондонских правила 1922”, (на коме је сам Капабланка инсистирао) према ком изазивач мора обезбедити 10.000 америчких долара, од којих више од пола припада браниоцу титуле, чак и у случају пораза (10.000 долара је 1927. вредело као 391.000 $, 2006. годинеКористећи зараду као репер. Ако се користе малопродајне цене, вредност је око 257.000 долара ). Аљехин у новембру 1921, а Рубинштајн и Арон Нимцович 1923. изазивају Капабланку, али безуспешно покушавају да сакупе поменуту суму. Прикупљање новца је Аљехину био примарни циљ, тако да чак и одлази на турнеју, играјући егзибиционе симултанке за скромне накнаде из дана у дан. У Њујорку, 27. априла 1924, оборио је светски рекорд играјући симултанку наслепо на двадесет и шест табли (претходни рекорд је био двадесет и пет, који је поставио Гул Брејер), добивши шеснаест, ремизиравши и изгубивши по пет партија, након дванаест сати игре. Оборио је сопствени рекорд 1. фебруара 1925, играјући у Паризу везаних очију симултанку истовремено на двадесет и осам табли, остваривши притом двадесет и две победе, три ремија и три пораза.
Током 1925. постао је француски држављанин и уписао је правни факултет на Сорбони. Иако се извори не слажу око тога да ли је завршио те студије, током 1930-их је био познат као „др Аљехин”. Тема његове тезе је била „Кинески затворски систем”. Он је међутим, још 1914. дипломирао право у Санкт Петербургу, али се њиме није никада бавио .
Октобра 1926, победио је на турниру у Буенос Ајресу. Од децембра 1926. до јануара 1927, играо је меч против Макса Евеа и побеђује (5,5-4,5). Исте године се оженио по трећи пут, сада са Надеждом Василијев (девојачко Фабрицки), старијом женом, удовицом руског генерала В. Василијева.
Светски шаховски првак, прва владавина (1927—1935)