Јован Симонов Пламенац (Бољевићи, 1873 — између Ријеке Црнојевића и Вирпазара, 14. јун 1944) био је српски политичар и сердар Црне Горе.
Биографија Пламенац је своју политичку каријеру започео као један од истакнутих вођа Праве народне странке у Кнежевини Црној Гори. Био је чврсти присталица кнеза Николе Петровић Његоша, који се прогласио краљем 1910. године. Послије одласка краља Николе у емиграцију након инвазије Централних сила на Црну Гору у Првом свјетском рату, Пламенац је нападао краља.
Послије рата, Пламенац је постао један од вођа зеленаша и главни протагониста Божићне побуне 1919. уперене против уједињења Црне Горе са Србијом и потоњег образовања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Пламенац није био против Србије, већ је као поборник династије Петровић био против династије Карађорђевића и начина на које је уједињење извршено. Након бекства у Италију на почетку неуспјеле побуне, Пламенац је постао предсједник црногорске владе у егзилу. На том мјесту је заповиједао избјеглим зеленашима који су се обучавали у граду Гаета уз италијанску помоћ прије него што су потајно превезени преко Јадранског мора назад у Црну Гору гдје се наставила герилска активност ниског интензитета чак и послије неуспјешне побуне. Пламенац је такође покушао да придобије страну подршку противљењу своје организације новооснованој југословенској држави, али је о том питању мало успио.
За Глас Црногорца као званични лист црногорске владе у егзилу, критикујући владу у Београду, почетком 1920. године је писао:
У априлу 1923. се извештава да га је италијанска влада протерала у САД."Политика", 13. апр. 1923, стр. 1 Из Америке је дошао у Париз, одакле је замолио за слободан повратак у отаџбину, уз изјаву да прихвата државно јединство, обећава верност династији и моли за амнестију за политичке грешке."Политика", 7. феб. 1925, стр. 3 У фебруару 1925. влада му дозвољава повратак у земљу али каже да му се неће допустити одлазак у Црну Гору - тамошњи "омладински кругови" су упозоравали на могућност "врло немилих последица"."Политика", 16. феб. 1925, стр. 3 До средине 1920-тих Пламенац је начинио потпуни преокрет, одлучивши да постигне споразум са властима Краљевине СХС, које су му дозволиле да се врати кући. Пламенац је постао члан централистичке Народне радикалне странке Николе Пашића. Краљевим указима с јесени 1925, објављеним следећег јануара, Пламенац је постављен за опуномоћеног министра и изванредног посланика прве класе у Прагу, одн. стављен је на расположење краљевској влади.„Дневне вести - Г. Ј. Пламенац - пуномоћни министар”, Политика, 9. јан. 1926, стр. 8 Грађани Никшића на збору у јануару 1926. доносе резолуцију којом осуђују Пламенца и владу која га је „извукла из мрака”,„Никшић против Јована С. Пламенца”, Политика, 3. феб. 1926, стр. 4 збор се у фебруару држи и на Цетињу„'Нека дође да му судимо!'”, Политика, 10. феб. 1926, стр. 4 и другим местима Црне Горе, а зборују и Црногорци београдски студенти.„Црногорци против Ј. Пламенца”, Политика, 15. феб. 1926, стр. 1-2
Пламенац је свој живот окончао као колаборациониста у Другом свјетском рату. Стрељали су га партизани 1944. године у Црмници, а гроб му се ни до данас не зна. Брат му је био Сава Пламенац из Бољевића.
Види још Влада Јована Пламенца од 1919. године Влада Јована Пламенца од 2. марта 1921. године Влада Јована Пламенца од 7. марта 1921. године Црногорске Владе у егзилу 1916—1922. године Зеленаши Божићна побуна
Референце
Спољашње везе О министрима иностраних дела Црне Горе Јован Пламенац (РТЦГ) на сајту Јутјуб
Категорија:Рођени 1873. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Барани Категорија:Црногорски политичари Категорија:Премијери Црне Горе Категорија:Црногорски министри Категорија:Колаборационисти у Другом светском рату Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Жртве револуционарног терора у Југославији