Ванредни сазив Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца за 1925. годину је одржан од 7. марта до 19. октобра.

Ванредни сазив за 1925. Влада Националног блока Пашић—Прибићевић, одмах по доласку на власт, предузела је енергичне мере према воћству Хрватске републиканске сељачке странке на тај начин што је извршила многобројна хапшења њених првака. Ухапшен је био и сам вођа те странке Стјепан Радић, по повратку из Москве, где је радио на томе да Хрватска републиканска сељачка странка уђе y чланство Сељачке интернационале. Изборна борба била је, као никада пре, оштра и упорна; налазило се да је Стјепан Радић, ступајући y Сељачку интернационалу, Хрватску републиканску сељачку странку превео на комунистички терен; мере које су предузимане оправдаване су потребом да се та акција Стјепана Радића онемогући.

Избори су извршени 8. фебруара 1925. Бирано је 315 народних посланика, a поднесено је 410 кандидатских листа. Странке Националног блока добиле су 163 посланичка мандата, док су опозиционе странке добиле 152 мандата. Народна радикална странка добила је 702.573 гласа и 142 мандата, Самостална демократска странка 117.953 гласа и 21 мандат, заједничке листе Националног блока добиле су сем тога 210.843 гласа, Хрватска Републиканска сељачка странка добила је 545.466 гласова и 67 мандата, Демократска странка 279.686 гласова и 37 мандата, Словенска људска странка са Хрватском пучком странком 123.813 гласова и 20 мандата, Југословенска муслиманска организација 132.246 гласова и 15 мандата, Земљорадничка странка 130.582 гласа и 4 мандата, Немачка странка 45.172 гласа и 5 мандата, Црногорски федералистички блок 8.873 гласа и 3 мандата, и Самостална кметијска странка 1 посланички мандат. Остале странке, међу којима Независна радничка партија са 16.335 гласова, Социјалистичка партија са 23.457 гласова, Мађарска странка са 11.059 гласова, Републиканска странка са 20.338 гласова, Турска странка са 14.998 гласова, Српска странка са 6.186 гласова, нису добиле ни један посланички мандат.

7. марта 1925. одржан је први претходни састанак новоизабране Народне скупштине. Извршена је предаја посланичких пуномоћја које је примао најстарији посланик по годинама и привремени председник Арса Лазић. По томе је саопштен акт Државног одбора о избору народних посланика. Када је и тај посао био завршен, Скупштини је саопштено писмо похапшених чланова воћства Хрватске републиканске сељачке странке који су били изабрани за народне посланике, др. Влатка Мачека, Јосипа Предавца, др. Јураја Крњевића, др. Стјепана Кошутића и Августа Кошутића, којим изјављују да им је против њихове воље немогуће доћи да присуствују првом састанку Народне скупштине, јер су протузаконито лишени слободе и налазе се заточени y редарственој касарни y Загребу. Иако је судским путем, каже се y томе акту, било утврђено да је лишење слободе које је извршено било незаконито, полиција је учинила акт насиља, проводећи своју вољу. Посланици траже да најстарији по годинама народни посланик који буде председавао првом претходном састанку Народне скупштине својом председничком влашћу учини што треба „…да се ово безакоње сврши, и да будемо пуштени на слободу, како би могли доћи y Народну скупштину, па нека до тада обустави сваки почетак рада новоизабране Народне скупштине.”

Привремени председник Арса Лазић, после саопштења тога акта, одмах је закључио седницу тражећи од владе да на основу Устава и пословника пусти посланике и омогући им да присуствују седницама Народне скупштине. Да би влада могла то да изврши председник је изјавио да седницу закључује, a идућу ће заказати писменим путем, када спречени посланици дођу y Скупштину. Опозициони посланици напустили су скупштивску дворану, али су странке Националног блока наставиле рад, изабравши другог по годинама најстаријег посланика Стеву Обрадовића за привременог председника. На крају седнице за привременог председника био је изабран др. Нико Суботић, и он је водио скупштинске седнице за све време дуготрајне дискусије о извештају Верификационог одбора.

Изабран је затим Верификациони одбор који је поднео два извештаја: извештај већине предлагао је да се мандати чланова Хрватске републиканске сељачке странке пониште пошто они, на основу материјала којим је одбор располагао и на основу Закона о заштити јавне безбедности и поретка y држави, не могу бити народни посланици, и извештај мањине којим је предлагано да се сви мандати верификују. Оба извештаја базирана су на многобројним доказима тако, да је само извештај одборске мањине износио 64 странице великога кварт-формата Стенографских бележака.

26. марта извршен је избор сталног скупштинског часништва па је за председника Народне скупштине био изабран Марко Трифковић, за I потпредседника Никола Узуновић, за II потпредседника др. Иван Палечек, a за секретаре били су изабрани Стјепо Кобаоица, Томо Поповић, Стојадин Павловић и Ђорђе Бранковић.

Дискусију о извештају Верификационог одбора, која је дуго трајала отворио је Љубомир Давидовић, шеф Демократске странке. Давидовић је том приликом прочитао и изјаву новоформираног „блока народног споразума и сељачке демократије", који су блок као заједничко парламентарно тело образовале Југословенска демократска, Словенска људска, Југословенска муслиманска и Хрватска републиканска сељачка странка. Последњи избори, казао је Давидовић, извршени су y знаку „за споразум" и „против споразума". Новоосновани блок који за базу узима декларацију владе Љубомира Давидовића из 1924, биће стална политичка заједница и иступати као целина y свима питањима y којима се ради о скупној политици те заједнице. Основа политичког рада састоји се из програмских начела, која су већ била делимично објављена y саопштењу председништва Хрватске сељачке републиканске странке од 24. септембра 1924. То су ова начела:

1 Странке блока, стојећи на начелу равноправности Срба, Хрвата и Словенаца, сложне су y томе да је држава Срба, Хрвата и Словенаца једна целина чије су границе неповредне, a чије се дефинитивно унутрашње уређење има извести слободним народним споразумом Срба, Хрвата и Словенаца према даље изложеним начелима; 2 Дефинитивно извођење народног споразума нормалним законодавним путем и на основи демократске владавине без икаквих унутрашњих потреса и без слабљења нашег међународног положаја, најпотпуније је могуће само са парламентарном монархијом енглеског типа, a заснованом и израженом y народној суверености; 3 Наша држава има да буде сељачка демократија, уређена по систему self government-a, од општине па све до парламента; 4 Надлежност заједничког парламента и других представничких тела, као и положај и односно њима одговорних органа, одредиће се Уставом;. 5 Блок y целини и поједине странке y њему сложне су с тим, да је њихова политика потпуно самостална и опредељена једино вољом народа и народним интересима, па стога остаје и y будуће слободна и независна од сваке обавезе према иностранству, — и то тако да народни интереси буду y складу са идеалом човечности и општом међународном тежњом за трајним миром; 6 Блок искључује диктатуру сваке врсте, стоји y политици на начелу народног споразума и сељачке демократије, a y привредним питањима на начелу сталешког споразума и сарадње; 7 Блок ће изводити све потребне друштвене реформе, и то стојећи на начелу одржавања приватне својине, која треба да се уређује y духу социјалне правде и y смислу социјалне дужности. Привредни живот нашег народа, нарочито сељачког, има се развијати на задружним начелима.”

Први део верификационе дебате завршен је тиме што је Народиа скупштина примила извештај већине која је предложила да се један део посланичких мандата Хрватске републиканске сељачке странке оснажи, и то само за оне посланике који нису били чланови Главног одбора ХРСС y времену када је она приступила Сељачкој интернационали y Москви, док је предлог мањине која је припадала блоку народног споразума ишао за тим да се сви мандати пониште пошто су избори извршени „у знаку насиља и илегално", па да се изврше нови избори на којима. би народна воља могла да дође до изражаја.

За све време дискусије о оспореним мандатима рад Народне скупштине текао је y тешкој атмосфери. На седници од 25. марта узео је реч Драгутин-Карло Ковачевић, члан воћства ХРСС, и он је био први говорник те странке који се појавио на говорничкој трибини y Народној скупштини.

„…Ево након годину дана, откако смо овде, ви се спремате да нас избаците"... казао је Ковачевић. „…Ми нећемо сами одавде ићи, из овога парламента, јер бисте казали да нећемо сарађивати с вама на изградњи ове наше државе, него чекамо да нас ви избаците… Онда ћете носити сву одговорност за то, и одговорност за последице које из тога настану.”

Други говорник Хрватске сељачке републиканске странке Стјепан Уројић говорио је: „…Кад ми долазимо са оваком науком, и када увек истичемо мир и пацифизам, онда ми нисмо револуционарци, него еволуционарци, и онда, када ми дођемо до тога да сељак буде свој господар, и y своме дому и y својој општини и жупанији и домовини, онда је то република, без обзира на форму владавине…”

На скупштинској седници одржаној 27. марта 1925, реч је узео Павле Радић, председник Хрватског сељачкаг посланичког клуба и y једном великом и дугом говору објаснио став Хрватске сељачке републиканске странке по свим питањима која су покретана било y току дискусије о оспореним мандатима, било да су интересовала најширу јавност. Тај говор унео је много више светлости у сва спорна питања, па се сматра да је после њега и после става који је заузела Хрватска сељачка странка. одричући се републиканског начела, отпочела стварна и стална парламентарна сарадња те странке y Народној скупштини.

Говорећи y име посланичког клуба коме је припадао, y име Хрватске сељачке странке и њеног председника Стјепана Радића. који се y то време још налазио под судском истрагом ради пута y Москву, па напослетку и y име своје, Павле Радић је казао да народ, који шаље посланике y Скупштину тражи од њих рад. Све ово што се ради овде не би имало никакве сврхе ако посланици не би имали стрпљења да саcушају један другога. Није доста да „бугаримо” толико на томе колико је велика несрећа што смо вековима били раздвојени и што смо раздвојени. Ми смо дужни поправити зло, помагати, дотеривати и усавршавати. „Услед ненепознавања може се догодити да човеку са најбољим намерама добаце да је Аустријанац. Човека то боли, и мени није лако ако ми кажу да сам Аустријанац.” „Ја сам ћутао и био сам Југословен, када је то било врло опасно. Данас је сваки Чифутин већи Југословен y овој земљи него што сам ја.”

Павле Радић је затим изложио начела, рад и еволуцију Хрватске сељачке странке, док је она ухватила корена y масама.

„И наше се читаво политичко назирање развијало y томе правцу да се бранимо од онога државног органа који хоће да нас удави, и да нам отме оно што смо сматрали да нам је неопходно за наш народни опстанак. Ми смо кроз тисуће година, ми Хрвати, сачували нашу државност y оноликој мери y колико је то било нужно да наш хрватски народ остане сигурно и трајно на нашој територији, и ви видите да смо ми свој териториј сачували и да је то један велики моменат за оне који нам сваки час кажу: ми смо вас ослободили... Ја нећу да омаловажавам жртве српскога народа, нарочито српскога сељака, и ми велику част одајемо онима који су гинули за домовину.... Али сматрам да је неукусно да нам сваки, a често и онај који није вредан, то пребацује и ставља прекоре, као да смо ми били не знам какво африканско племе, које није имало људског живљења...