мини|десно|300п|Зуби човека 300п|мини|Млечни зуби човека Зуби (, ) су калцификовани органи, који се налазе на почетку дигестивног тракта, у усној дупљи. Усађени су у алвеоларне наставке горње и доње вилице и смештени у чашице (алвеоле) . Човек обично има 32 стална и 20 млечних зуба.
Анатомски делови
мини|десно|200п|Структура зуба На сваком зубу се разликују три основна дела: круна, врат и корен.
Круна зуба () се означава са два термина: анатомска и клиничка круна. Анатомска круна је део зуба прекривен са глеђи. Она се код интактног зубног низа не види цела, јер јој је вратни део прекривен деснима. Клиничка круна је видљиви део зуба и може, али не мора, да одговара анатомској круни. Она се обично мења током живота услед ресорпције околног коштаног ткива, повлачења гингиве и сл. На круни се разликује пет површина: Она која је окренута код предњих зуба ка уснама, а код задњих ка образу - усничка или образна (facies labialis s. buccalis) Мастикаторна (facies masticatoria), односно она која је окренута према истоименој страни круне истог зуба супротне вилице Она која је окренута према усној дупљи у ужем смислу - језичка страна (facies lingualis) и 5. Оне које су додирне стране са суседним зубом - контактне (facies contactus). У зависности од удаљености од средишње линије, разликујемо мезијалну (она која је ближе) и дисталну (она која је даље) контактну страну.
У круни се налази и шупљина, названа зубна дупља (cavitas dentis) која прати облик круне.
Врат зуба () је сужење на граници глеђи и цемента, у облику плитког жлеба (цервикална линија или глеђно-цементни спој) и у физиолошким условима је прекривен оралном слузокожом. Између зуба и слузокоже налази се узак простор дубине до 1,5 -{mm}- који се назива физиолошки џеп.
Корен зуба () такође је означен са два термина. Анатомски корен је део зуба прекривен цементом и усађен је у зубну јамицу (алвеолу). Клинички корен је онај део зуба који се не види при инспекцији у устима и може, али не мора, да одговара анатомском корену. У самом корену уочавамо такође шупљину која је заправо сужени продужетак шупљине зуба и назива се канал корена зуба (canalis radicis dentis). Канал се отвара на врху корена (apex dentis) помоћу отвора зубног врха (foramen apicis dentis). Број и величина коренова варира од зуба до зуба. Једнокорени зуби су секутићи, очњаци и преткутњаци (са изузетком горњег првог премолара). Двокорени зуби су горњи први преткутњак и сви доњи кутњаци, Трокорени зуби су горњи кутњаци (први и други).
Структура (грађа) зуба
Сваки људски зуб је изграђен од три калцификована ткива: глеђи, дентина и цемента и специјализованог везивног ткива — зубне пулпе.
Глеђ мини|десно|150п|Хистолошки препарат: A: зуб B: десни (гингива) C: алвеоларна кост D: периодонцијум мини|десно|150п|А) глеђ B) дентин
Зубна глеђ () је чврсто минерално ткиво, које прекрива дентин у пределу анатомске круне зуба. Садржи 4-6% органских и 94-96% неорганских материја, а најбоље је развијена на гризној површини. То је најтврђи део зуба (и најтврђе ткиво у организму уопште), али је веома крта. Састоји се од шестоугаоних глеђних призми промера 3-6μm, тј. великих и веома збијених кристала калцијумхидроксиапатита за који су везани јони карбоната, Mg, Na, K итд. Ови кристали су уграђени у фину мрежу веома чврстих и готово потпуно нерастворљивих протеинских влакана, а спољашња површина глеђи је прекривена глеђном кошуљицом (). Захваљујући свом саставу, глеђ је веома отпорна на дејство ензима, киселина и осталих корозивних материја и представља прву и главну линију одбране зуба од каријеса.
Глеђ је транслуцентна (делимично провидна), тако да боја зуба (која варира од жућкасте до светлосиве и беличастоплаве) зависи од боје дентина и провидности глеђи. Што је глеђ мање провидна то су зуби бељи, а на транслуценцију утичу дебљина, густина, степен калцификације и хомогеност глеђи.
Дентин
Дентин () или зубна кост је чврсто ткиво које изграђује највећи део зуба. Не види се при инспекцији зуба in situ у устима, јер је покривен са глеђи (у пределу круне) и цементом (у пределу корена). Има приближан облик зуба, а у централном делу формира зубну шупљину.
По саставу је сличан костима и садржи 28% органских и 72% неорганских материја. Састоји се углавном од кристала хидроксиапатита, који су уграђени у чврсту мрежу колагених влакана, а соли калцијума га чине веома отпорним на притисак. Кроз дентин пролазе многобројни Хаверсови каналићи промера 2-5μm, кроз које се протежу Томасова влакна (огранци крвних судова и нерава) и фибра влакна (периферни продужеци ћелија одонтобласта које граде дентин). Дентин се ствара континуирано током целог живота (секундарни и терцијарни дентин), а боја му варира од жућкасте до белосиве.
Цемент
Цемент () је минерализовано везивно ткиво, које прекрива дентин у пределу анатомског корена зуба. По грађи је сличан костима и садржи 32% органских и 68% неорганских материја. Најдебљи је у пределу врха (1-2 -{mm}-) и рачвања коренова. Прожет је системом каналића и лакуна, кроз који пролазе танке фибриле (које одговарају Шарпејевим влакнима костију), а које фиксирају зуб за околну алвеолу. Цемент се, слично дентину, ствара током целог живота а има и велики репараторни потенцијал.
Пулпа
Зубна пулпа () испуњава унутрашњост зуба, а састоји се од растреситог везивног ткива. Основни структурни елементи пулпе су везивно-ткивне ћелије, влакна и основна супстанца. У основној супстанци (која потиче из крвне плазме) налазе се колагена и еластична влакна, крвни и лимфни судови, нервна влакна и релативно мали број ћелија (одонтобласта, фибробласта, фиброцита, мезенхималних ћелија, хистиоцита, лимфоцита, мастоцита и сл).
Код старијих особа се пулпа постепено смањује због слабије прокрвљености, али се смањује и зубна шупљина због стварања нових слојева дентина. Пулпа има више улога (функција): формативну у продукцији колагених влакана и ставарању дентина, нутритивну јер регулише метаболизам основних елемената свих делова зуба, неуросензорну јер садржи осећајна нервна влакна, и одбрамбену улогу која се огледа у стварању секундарног и терцијарног дентина.Олга Караџов, Душан Кезеле, Драган Кубуровић, Душан Марковић: „Препарација Кавитета“ (" Академска мисао“ Београд ).
Грана стоматологије која се бави терапијом оболеле пулпе назива се ендодонција.
Зубна шупљина
Пулпна комора () је аналогна спољашњој контури зуба и у њен састав улазе следећи делови: комора пулпе (која се налази у пределу анатомске круне зуба), рогови пулпе (оклузални продужеци коморе), пулпни канал (локализован у пределу корена), апикални отвор (шупљина у пределу врха корена кроз који пролазе нервни и нутритивни елементи), латерални или акцесорни канали, помоћни или суплементарни канали и анастамозе (које повезују пулпне канале).
Теорије о постанку зуба
Постоји неколико теорија које објашњавају настанак зуба, а све се заснивају на анализама фосилних остатака. Ниједна од њих није у потпуности потврђена.
Тритуберкуларна теорија или теорија диференцијације каже да је хумани зубик настао од једноквржичних зуба рептила. Ову теорију је објавио Озборн 1888. године. Он сматра да су се на постојећој квржици прво појавиле две оштре елевације, од којих су даљом еволуцијом настале још две квржице. У периоду Јуре појавиле су се и додатне квржице и тако су формиране оклузалне површине данашњих кутњака.
Конкресцентна теорија сматра да су данашњи зуби сисара настали спајањем појединачних зуба рептила, и да број квржица одговара броју спојених примарних зуба.
Концентрацијска или димер теорија, коју је предложио Болк 1916. године, каже да су сложени зуби сисара настали непотпуним цепањем једноставне денталне основе рептила.
Формирање зуба
Формирање дентиције (одонтогенеза) обухвата три фазе: фазу раста и развоја зуба, фазу ерупције и фазу оклузалне адаптације.
Фаза раста и развоја
мини|десно|150п|Стадијум капе мини|десно|150п|Стадијум звона Раст и развој зуба пролази кроз четири стадијума: стадијум заметка, стадијум капе, стадијум звона и стадијум формирања корена.
Стадијум заметка почиње у шестој недељи интраутериног живота плода. Ектодермални епител задебљава и формира епителну гредицу, која се развија и спушта у дубину мезодерма. Она се дели на спољашњи и унутрашњи сегмент (примарна дентална ламина) на којем се у осмој недељи почињу формирати замеци првих млечних зуба (који су уједно и глеђни орган).
У стадијуму капе започиње калцификација глеђног органа, пролиферација епителних ћелија заметка у околни мезодерм и инвагинација базалног дела глеђног органа.
У стадијуму звона се наставља пролиферација епитела и продубљивање инвагинације у базалном подручју глеђног органа. У удубљење ураста мезодерм и формира денталну папилу, од које ће настати зубна пулпа. Од мезенхимних ћелија развија се фоликуларна врећица, која са денталном папилом и глеђним органом чини зубну клицу.
Зубна пулпа са периферно распоређеним одонтобластима започиње стварање дентина (дентиногенеза), а глеђни орган помоћу амелобласта стварање глеђи (амелогенеза). Фоликуларна врећица формира фиброваскуларну капсулу око зуба у развоју, која је одговорна за нутрицију, а има и друге важне улоге. На крају стадијума звона почиње стварање кости у мезодерму, фоликул се трансформише у периодонтално ткиво, а од глеђног органа настаје секундарна дентална ламина (за супституентне зубе). Такође глеђ и дентин формирају зону која ће постати глеђно-дентински спој.
Стадијум формирања корена се карактерише стварањем структуре коренова од Хертвигове епителне овојнице, која настаје у стадијуму звона од унутрашњег слоја глеђног органа.
Дакле, глеђ зуба је ектодермалног, а остале структуре (пулпа, дентин и цемент) мезодермалног порекла.
Фаза ерупције
Ерупција зуба представља процес ницања зуба и може да се подели на фазу активне и фазу пасивне ерупције (оклузалне адаптације). Сматра се да је процес ницања завршен када зуб успостави контакт са антагонистом из супротне вилице.
Фаза активне ерупције обухвата три етапе: интраосеалну, трансгингивалну и супрагингивалну етапу.
Фаза оклузалне адаптације
Оклузална адаптација представља пасивну ерупцију зуба, у чијој се основи налази процес абразије. Даље ницање зуба је онемогућено оклузалним контактима антагониста, осим у случају губитка зуба када се јавља екструзија његовог опонента из супротне вилице. У току ове фазе се завршава раст и развој коренова, успостављају стабилни оклузални односи и др.
Фактори који утичу на развој зуба
На развој и брзину ницања зуба могу деловати хормони штитне жлезде и хормон раста. Осим тога, на депоновање соли у зубима у раном стадијуму њиховог развоја делују количина калцијума и фосфата у храни, витамин Д, паратиреоидни хормон и сл. Када су сви ови фактори нормални структуре зуба се правилно развијају, а у супротном развој и структура зубних органа могу бити озбиљно поремећени.
Морфогенеза
Физиолошки процеси у току морфогенезе су подељени у неколико фаза: фаза иницијације (у којој настају замеци зуба), фаза пролиферације (која утиче на њихову величину и пропорције), фаза хистодиференцијације (када настају глеђ и ћелије које стварају дентин — одонтобласти), фаза морфодиференцијације (када се одређује облик и величина зуба) и фаза апозиције (која обухвата депоновање глеђи и дентина).
Узгајање у лабораторији
Група научника са Универзитета за науку у Токију је почетком 2007. године успешно извела експеримент „узгајања“ и пресађивања зубних органа у вилицу миша. Они су инјектирали мезенхималне и епителијалне ћелије у структуру колагена и 14 дана пратили како расту и диференцирају се сви структурни елементи зуба. Потом си их пресадили у кавитет претходно извађеног зуба и ови су нормално израсли и развили се.
Метода коју су користили јапански научници је први пут показала, да је могуће од неколико ћелија развити цео орган. Текст са сајта www.researchsea.com
Хронологија ницања