Pjer Pol Emil Ru (; Konfolan, 17. decembar 1853 — Pariz, 3. novembar 1933) je bio francuski lekar koji se bavio bakteriologijom i imunologijom. On je bio blizak saradnik sa Lujem Pasterom (1822—1895), sa kojim je radio na stvaranju seruma protiv difterij, prvi efikasan način tretmana bolestiJedan od clanaka vezanih za njegova istrazivanja{https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC403187/}. Takođe su osnivači Paster instituta.
Mladost Pjer je dobio evropski bakalaureatevropska diploma iz nauke u 1871. godine, zatim je zapo'čeosvoje studije 1872. godine na Medical School of Clermont-Ferrand. U početku je radio kao asistent dok je studirao hemiju na fakultetu nauka, pod Emile Duclaux-om. Od 1874 do 1878, on je nastavio da studira u Parizu, u kom je bio primljen kao klinički asistent u Hôtel-Dieu de Paris. Između 1874 i 1877 Ru je dobio stipendiju za vojnu školu u Val-de-Grace, ali je obustavljena nakon neuspeha da iznese svoju disertaciju u dogledno vreme. Godine 1878. počeo je da radi kao asistent na fermentaciji zahvaljujući njegovom pokrovitelj Duclaux-om na Univerzitetu u Sorboni.
Rad sa Pasterom Diklo je preporučio Rua Pasteru, koji je bio u potrazi za asistentima i Ru se pridružio Pasteru u laboratoriji kao asistent od 1878. do 1883. godine u Višoj normalnoj školi u Parizu. Počeo je sa svojim istraživanjima na mikrobiološke uzroke bolesti i u tom svojstvu je radio sa Pasterom na ptičijoj koleri (1879-1880) i antraksu (1879-1890) i bio je uključen u poznatom eksperimentu o antraks vakcinaciji životinja na Pouilly-le-Fort.
1883, on je predstavio doktorsku disertaciju u medicini pod nazivom Des nouvelles akvizicije sur la Rage , u kojem je opisao svoja istraživanja na besnilu sa Pasterom od 1881. godine, što je dovelo do razvoja prve vakcinacije protiv ove zastrašujuće bolesti. Ru je tada bio priznat kao stručnjak u nastajanju nauka medicinske mikrobiologije i imunologije. Ru je putovao sa Pasterovim pomoćnicima (Edmond Nocard,Louis Thuillier, koji je umro dok je bio u Aleksandriji nakon zaraze od bolesti, i Straus) 1883. u Egipat da bi proučavao epidemiju kolere odakle je i izbila, ali oni nisu mogli da pronađu patogen za bolest, koja je kasnije otkrivena u Aleksandiji od strane nemačkog lekara Roberta Koha.(1843—1910).
Od 1883. i narednih 40 godina, Emil Ru je bio uključen u stvaranju onoga što će kasnije postati institut PasterJe francuska neprofitna fondacija posvećena proučavanju biologije,mikroorganizama, vakcina,... Nazvana po osnivaču.. On je podelio svoje vreme na biomedicinska istraživanja i administrativne poslove. 1888. je bila važna godina u njegovoj karijeri jer je tada prihvatio položaj direktora službe, pridružio redakcije Annales de l'Institut Pasteur i osnovao prvi redovni kurs o mikrobiološkim tehnikama, koji je postao izuzetno uticajan materijal u obuci mnogih značajnih francuskih i stranih istraživača i lekara u zaraznim bolestima.
Istraživanje difterije Takođe 1883. Ru je objavio, sa Alekandrom Lersinom, prvi od njegovih klasičnih radova na istraživanju uzroka od difterije od strane Klebs-Loeffler bacilaCorynebacterium diphtheriae je gram-pozitivna bakterija iz roda Corynebacterium uzročnik bolesti difterije. Bakterija je poznata i pod imenom Klebs-Löffler bacillus., a zatim izuzetno rasprostranjene i smrtonosne bolesti, posebno među decom. Studirao je svoj otrov i njegova svojstva i 1891. je počeo da razvija efikasni serum za lečenje bolesti. Nakon demonstracija, od strane Emil Adolf von Behring (1854-1917) i Kitasato Shibasaburō (1852- 1931) moglo se videti da se antitela za difteričan toksin mogu proizvesti kod životinja. On je uspešno demonstrirao korišćenje ovog otrova sa Auguste Chaillou u studiji na 300 obolele dece u bolnici Hôpital des Enfants-Malades i od tada je pozdravljen kao naučni heroj u medicinskim kongresima širom Evrope.
Ostala istraživanja i pozne godine U narednim godinama, Ru se neumorno posvetio mnogim istraživanjima u vezi sa mikrobiologijom i imunologijom nad tetanusom, tuberkolozom, sifilisom i pneumonijom. On je izabran za člana Kraljevske švedske akademije nauka 1900. 1904. je nominovan za Pasterov bivši položaj generalnog direktora Instituta Paster.
1916. se preselio u mali stan u bolnici Paster, gde je umro 3. novembra 1933. godine.
Reference
Spoljašnje veze English biography of Pierre Paul Émile Roux. Pasteur Brewing Pierre Paul Émile Roux. Biographie. Institut Pasteur, Paris. Bibliography of P.P.E. Roux. Pasteur Institute.
Категорија:Рођени 1853. Категорија:Умрли 1933. Категорија:Француски лекари Категорија:Добитници Коплијеве медаље