мини|Pedalboard sa stompbox efektima Stompbox gitarski efekti ili pedale su vrsta blok efekata koje koristi i kontroliše muzičar. Obično se nalaze na podu ispred muzičara, a posebnim prekidačem na kućištu se uključuju ili isključuju nogom. Pedale su sačinjene od elektronskih kola malih dimenzija koje se nalazi u kućištu od metala ili plastike sa jednim ili nekoliko potenciometara i prekidača, koji su kontrole pedale. Broj kontrola zavisi od složenosti elektronskih kola i dizajnerskog ili estetskog rešenja proizvođača. Njihova uloga je da menjaju oblik električnog signala koji dolazi iz instrumenta i tako doprinose umetničkom doživljaju muzičara, dajući signalu određenu "boju". Pedale se najčešće koriste kod električnih instrumenata, najčešće kod električnih gitara i električnih bas gitara, ali se mogu koristiti i kod akustičnih instrumenata. U zavisnosti od namene postoji više vrsta stompbox-ova, distorzije (eng. prev. distorsion), vah vah (eng. rev. wah wah), dilej (eng. prev. delay), kompresor (eng. prev. compressor) i druge.

Blok efekti

Blok efekti su električni uređaji koji menjaju kako zvuči neki muzički instrument, u nekim slučajevima i vokal, ili audio zapis suptilno ga "bojeći" ili dramatično transfomišući. Sastavljeni su od jednog ili više elektronskih kola u kojima se vrši obrada električnog audio signala. Kao i svi električni uređaji mogu biti analogni ili digitalni, u zavisnosti od tehnologije koja se koristi u izradi elektronskih kola.

Podela prema nameni

Prema nameni, tačnije koju karakteristiku signala i na koji način je obrađuju, dele se na efekte za vremensku obradu signala, dinamičku obradu signala i obradu frekvencijske karakteristike signala. Kako se u poslednjih par decenija sve više koristi digitalna tehnologija u obradi zvuka blok efekti se mogu podellti i na distorzije, uređaje za vremensku obradu, modulatore, filtere, uređaje za dinamičku obradu, uređaje za obradu pitch/frekfencije i uređaje za obradu feedback/sustejna."The Art of the Stompbox". The Museum of Making. 2010. Retrieved 13 September 2010. Ova nova podela se uvodi radi lakše klasifikacije velikog broja efekata nastalih korišćenjem digitalne tehnologije. Još jedan razlog je i taj što su neki od efekata nastali kombinacijom dva ili više efekta, pa se ne mogu tačno definisati klasičnom podelom (obrada dinamike, frekvencijske karakteristike i vremenska obrada). Primer je distorzija koja vrši i dinamičku i frekvencijsku obradu signala. Više blok efekata koji su povezani, zajedno sa ostalim audio uređajima, čine "audio lanac". Kombinacijom blok efekata muzičar određuje "boju" zvuka svog instrumenta.

Kontrole

Najčešće kontrole na blok efektima su potenciometri, prekidači i LED diode. Prekidači sliže za uključivanje i isključivanje samog efekta, a u složenijim efektima za uključivanje/isključivanje delova ili modula efekta. Potenciometrima, koji mogu biti klizni ili kružni, se regulišu vrednosti koje se menjaju, npr. nivo signala, frekfencijski opseg i druge, i osnovne su kontrole blok efekta. LED diode su pokazivači koji pokazuju šta je uključeno ili isključeno u električnom kolu efekta. Kod složenijih blok efekata koriste se napredniji pokazivači, displeji, kao i veći broj istih. Takođe imaju i veći broj potenciometara i prekidača kojima se kontrolišu parametri složenijih elektronskih kola. Drugim rečima što je veći broj kontrola, to je mogućnost preciznije i kvalitetnije obrade veća.

Podela prema formatu

Blok efekti se mogu ugraditi u različita kućišta, što im daje drugačiji format. To zavisi od načina na koji se koriste, kao i od njihove složenosti i potrebnog kvaliteta obrade. Tako, prema različitom formatu, imamo: Blok efekte u pojačalima, stompbox efekte (pedale), "rek" blok efekte (eng. prev. "rackmount" effect unite) i efekti u samom instrumentu.

Efekti u pojačalima su smešteni u kombo gitarskim/bas pojačalima ili glavama gitarskih/bas pojačala. Smeštaju se na početak "audio lanca" odmah iza ulazne jedinice pojačala. Imaju pojednostavljene kontrole i najstariji su format efekata koji kontroliše muzičar.

мини|"Rek" blok efekat Efekti u instrumentima su još jednostavnije konstrukcije i namene, nalaze se odmah pre izlaza u instrumentu. Izuzev kod digitalnih klavijatura bez koji instrument ne bi imao funkciju.

Stompbox (pedale) efekti su najčešće korišćeni efekti koje kontroliše muzičar. Odličnog su kavaliteta i mogućnosti. Ugrađuju se u zasebna kućišta malih dimenzija, poseduju kontrole za gotovo sve parametre i imaju zasebna napajanja. U lancu se postavljaju između instrumenta i pojačala, pri čemu se njihovom različitom postavkom u lancu utiče na obradu zvuka. Takođe se mogu postaviti u "pedalboard", uređaj koji ima jedno napajanje i stabilizator napona za sve pedale u njemu, gde su smešteni kompaktno i gde je njihova kontrola praktičnija.

"Rek" blok efekti (eng. prev. "rackmount" effect unite) su najsloženiji i najkvalitetniji od svih blok efekata. Zbog složenosti elektronskih kola koja se nalaze u njima, velikih su dimenzija i komplikovaniji za upotrebu. Obično se nalaze u studijima za obradu zvuka, u tonskim režijama gde je potrebna naprednija obrada audio signala. Takođe se koriste i kod većih živih nastupa umesto stompbox-ova iz istog razloga. Ugrađuju se u "rek" (eng. prev. rack) nosač standardnih dimenzija (19 inča) koji smešta više blok efekata na jedno mesto radi lakšeg korišćenja i održavanja. Neki "rek" blok efekti imaju u sebi ugrađeno više različitih efekata, što olakšava upotrebu, ali ne uvek i kvalitet obrade.

Istorijat stompbox gitarskih efekata

Razvoj efekata je uvek bio određen napretkom tehnologije. Na početku su efekti bili rezevrisani samo za velike studije. Tada su audio inženjeri eksperimentisali sa uređajima za snimanje menjajući im parametre. Prvi efekat je bio dilej, ponovo snimajući zvuk sa trake i time stvarajući ponavljanja unutar konačnog snimka. Takav način obrade je prekomplikovan i zahteva dosta vremena, pri čemu je gotovo nemoguće da se efekat istovetno ponovi više od jednog puta.

Kada su se pojavile "vakuumske cevi" ili "lampe" manjih dimezija dolazi do javljanja pojačala manjih dimenzija. To dovodi do revolucije, jer je sada muzičar bio u mogućnosti da poseduje pojačalo i sam eksperimentiše sa zvukom što na živim nastupima što na snimanju. Jedan od prvih efekata koji je tada nastao je distorzija. Do pojave distorzije, što je inače "iskrivljeni" oblik signala koji je nepoželjan, se dolazilo prepojačavanjem, prepobudom "lampi" pojačala. Muzičari su brzo prihvatili ovaj način podešavanja pokjačala.

мини|Stompbox "pedala" overdire Sledeći korak u razvitku tehnologije je bila pojava tranzistora, početkom 60-tih, koji je mnogo manjih dimenzija, značajno boljih performaci i značajno stabilniji od "lampi". Ovo je omogućilo smanjenje dimenzija muzičke opreme. Tako su se blok efekti koji su se koristili u studiju mogli praviti u malim dimezijama pogodnim za neposredno korišćenje od strane samog muzičara. Prva tranzistorska "pedala" koja se masovno proizvodila je 1962 Maestro Fuzz Tone, koja je postala senzacija posle objavljivanja pesme "(I Can't Get No) Satisfaction", benda Rolling Stones."FuzzEffect: The Fuzz Story and Photos". Retrieved 13 September 2010.

Pedale postaju sve popularnije među mizičarima, zahvaljući malim dimenzijama i lakoći upotrebe, pa se javlaju novi efekti. "Oktaver" je jedan od njih. Postoji priča da kada je Jimmy Henrdix prvi put čuo oktaver odmah otišao u studio i sa njim snimio solo deonice za pesme "Fire" i "Purple Haze".. Hal Leonard. стр. 222.

Dolaskom 80-tih i digitalne tehnologije, pedale polako gube na popularnosti tokom snimanja i većih živih nastupa. Pošto su "rek" blok efekti pružali mnogo veće mogućnosti i kvalitetniju obradu, tada još uvek analogne pedale ostaju samo u amaterskoj upotrebi. Međutim, razvijanjem elektronike i pojavom sve manjih digitalnih kola dolazi do još jedne revolucije sličnoj onoj tokom 60-tih. Digitalna kola, koja su postala još moćnija, iz "rek" blok efekata su sada mogla da se naprave po dimenzijama pedala. Tako se od 90-tih pa do danas tokom živih nastupa paralelno mogu koristiti "rek" i pedal efekti podjednako, dok je tokom procesa snimanja ipak "rek" zadržao primat. Pedala sada imaju veliki broj oblika i funkcija, što oslobađa umetnički duh muzičara.

Radi bolje prodaje, kao marketinški podez, kompanije koje prizvode pedale su počele da otkupljuju prava od muzičara za korišćenje njihovih imena na pedalama. Te pedale se prave po uzoru na podešavanja određenog muzičara, tako dajući njegovu specifičnu "boju", primer je Danlopova MXR Dime Distortion.MXR Dime Distortion , at JimDunlop.com

Tipovi

Efekte, u osnovi, možemo podeliti na tri vrste: obradu dinamike, vremenska obrada i obrada frekvencijske karakteristike.

Obrada dinamike utiče na nivo signala. Povećavajući ili smanjujući ukupni nivo signala, ako i njegovih delova. Primer je "fuzzbox" koji pojačava signal do pojave prirodne distorzije, simulirajući prepobudu zvučnika.

Vremenska obrada utiče na fazu signala i njegovo kašnjenje. Time se postiže efekat prostornosti zvuka i njegovo ponavljanje. Primer je "delay" efekat koji omogućava ponavljanje dela signala u ukupnom signalu.

Frekfencijska obrada utiče na frekfencijsku karakteristiku signala. Tako se menja odnos posjedinačnih ili opsega frekfecija u signalu čime se postiže menjanje visine tona ili se neki delovi frekfencijskog opsega uklanjaju. Primer je "equializer" koji "smanjuje" ili "poajačava" određene frenkfencijske opsege signala.

Distorzija

Distorzija je efekat koji dinamički i frekvencijski obrađuje signal, dajući mu "topli", "šljunkoviti" i "mutan" prizvuk, laičkim rečima daje "krčanje" zvuku. On pojačava signal, što izaziva prepobudu, i otklanja vrhove nastalih klipova, time utičići na talasni oblik signala. Kao jedna od posledica, a kasnije se to počelo koristiti i kao dodatna mogućnost pri korišćenju distorzija, je pojavljivanje novih harmonika u signalu. Tako se pored dinamike menja i frekvencijska karakteristika signala, dajući mu drugačiju "boju". Osnovne komande su: Tone, Level i Dist. Može se reći da je distorzija osnovni efekat u rok i metal muzici, bez koje se ne može postići "agresivniji" ton karakterističan za njih. Postoje tri vrste distorzija, u zavisnosti koliko utiču na signal: distorzoja, fuzz i overdrive.

Fuzz

Fuzz ili "fuzzbox" simulira prepobuđeno pojačalo dajući "kračanje" zvuku sa minimalnom promenom frekfencijske karakteristike, tipično za muziku ranih 60-tih i garaž rok.

Overdrive

Overdrive daje "tvrđi" zvuk od fuzzbox-a. Kompresuje signal i ne ravna u potpunosti vrhove pikova koji nastaju pri pojačanju signala. Time se dobija "prijatniji", "topliji", "puniji" zvuk, dok se na višim nivoima signala javlja distorzija. Najviše se koristi kod hard rok muzike.Zölzer, Udo; Amatriain, Xavier (2002). DAFX: Digital Audio Effects. John Wiley and Sons. стр. 117.

Distorzija

Distorzija je najagresivniji efekat od sva tri. Značajno utiče na dinamiku zvuka, dovodi ga na granicu sa bukom. Kompresuje signal, zatim ga pojačava do pojave klipovanja koje ravna ili odseca. Tako nastaju novi harmoci pri čemu se dobija "agresivan" zvuk tipičan za metal muziku. Sličnost između overdrvia i distorzije je velika, pa neke pedale imaju funckiju oba efekta.

Najpoznatije distorzije, overdrive i fuzz pedale su: Boss DS-1, Ibanez Tube Screamer, MXR Distortion, Big Muff, Tone Bender i druge.50 of the best overdrive, distortion and fuzz pedals, at MusicRadar.com

Dinamika

Razlikuju se od distorzija u tome što ne utiču na frekvencijsku karakteristiku signala, već samo na njegov nivo."The Art of the Stompbox". The Museum of Making. 2010. Retrieved 13 September 2010.

Boost/volume pedala