Леополд VI (*15. октобар 1176; 1194 - 28. јул 1230) је био аустријски војвода из породице Бабенберг, познат као Леополд Славни, био је војвода Штајерске од 1194. и војвода Аустрије од 1198. до своје смрти 1230. године.
Поставио је темеље њиховом територијалном поседу, војној и економској моћи на словеначком тлу. Из Штајерске је проширио поседе преко Саве у побрђе до реке Крке и развио живу трговину са Хрватском и Угарском. Успоставља Зидани мост 1224. године да би ојачао трговачки саобраћај према Љубљани и Загребу. Појачао је границу према Угарској са новим упориштима и допринео њеном коначном устаљивању. Са многим подложним Словенцима, одлази 1217. године у Пети крсташки рат са угарским краљем Андријом II.
Биографија Леополд VI је био млађи син војводе Леополда V и његове супруге војвоткиње Хелене Угарске (кћерке краља Гезе II од Мађарске и краљице Еуфросиније Кијевске).Loud & Schenk 2017, p. xxii. Био је верен са Кипраском принцезом 1193. године, али до брака никада није дошло.
У супротности са одредбама Георгенберг пакта, поседи Бабенберга су подељени након смрти војводе Леополда V: старији брат војводе Леополда VI, војвода Фридрих I, добио је војводство Аустрије (што отприлике одговара модерној Доњој Аустрији и источној Горњој Аустрији), док је Сам војвода Леополд VI постао је војвода Штајерске. Војводства су поново уједињена под Леополдом VI када је војвода Фридрих I умро после само четири године владавине.
Војвода Леополд VI је учествовао у Реконквисти у ШпанијиO'Callaghan 2004, p. 74. и у два крсташка рата, Албижанском крсташком рату 1212.Riley-Smith 2005, p. 163. и неуспелом Петом крсташком рату од 1217. до 1221. и — као и његови претходници — покушао је да развије земљу оснивањем манастира. Његова најважнија задужбина је Лилиенфелд у доњоаустријској долини реке Траизен, где је и сахрањен након смрти. Осим тога, подржавао је тада врло модерне просјачке редове фрањеваце и доминиканаце. Енс је подигао на статус града 1212. године, а Беч 1221. године, чија је територија скоро удвостручена.
Под Леополдовом влашћу, готички стил је почео да допире до Аустрије – Капела Специоса у његовој привременој резиденцији Клостернојбургу позната је као прва зграда на коју је утицао у Подунављу – њена реконструкција се данас може видети у вртовима палате у Лаксенбургу.
Леополдов двор је познат као центар Минесанга, на пример, овде су били активни Валтер фон дер Фогелвајд, Нејдхарт фон Реуентал и Улрих фон Лихтенштајн. Такође, Нибелунзи су можда били написани на његовом двору.
Бабенбершка Аустрија достигла је врхунац свог престижа под Леополдовом влашћу. О томе сведочи његов брак са византијском принцезом Теодором Анђел Ватац и покушај да оконча Рат кључева посредовањем између цара Светог Римског царства Фридриха II и папе Гргура IX. На томе је радио када је умро 1230. у Сан Жермену.
Породица Војвода Леополд VI и војвоткиња Теодора Анђел су имали:
Маргарета, војвоткиња од Аустрије (1204 – 29. октобар 1266), удала се за Хенрика, најстаријег сина и престолонаследника Светог римског цара Фридриха II, а након што је он умро, удала се за краља Отакара II од Чешке. Агнеза Аустријска (19. фебруар 1205 — 29. август 1226), удала се за Алберта I, војводу од Саксоније Леополд од Аустрије (1207–1216) умро након пада са дрвета код Клостернојбурга Хенрик II, војвода од Модлинга (1208 – 28. новембар 1228), оженио се Агнезом од Тирингије; њихова једина ћерка, Гертруда, била је наследница династије Бабенберг након смрти њеног стрица. Гертруда од Аустрије (1210–1241), удала се за Хенрика Распа, ландгрофа од Тирингије Фридрих II, војвода Аустрије (25. април 1211 – 15. јун 1246) Констанција од Аустрије (6. април 1212 – 5. јун 1243), удата за Хенрика III, маркгрофа од Мајсена.
Породично стабло
Референце
Литература
Војна енциклопедија, том 5 (45)
Loud, Graham A.; Schenk, Jochen, eds. (2017). The Origins of the German Principalities, 1100-1350: Essays by German Historians. Routledge.
O'Callaghan, Joseph F. . Routledge. )
Категорија:Рођени 1194. Категорија:Умрли 1230. Категорија:Крсташи Категорија:Личности Петог крсташког рата Категорија:Династија Бабенберг