мини|Снимак екрана Tor je slobodan softver za omogućavanje anonimne komunikacije. Ime je akronim dobijen iz originalnog imena projekta (. Tor rutira Internet saobraćaj kroz slobodnu, svetsku (, volontersku mrežu sastavljenu od više od šest hiljada štafeta kako bi prikrili korisnikovu lokaciju i upotrebu od strane bilo koga ko nadgleda mrežu, ili vrši kontrolu saobraćaja.
Korišćenje Tora čini mnogo teže određivanje putanje do korisnika koristeći Internet aktivnosti korisnika.
Ovo uključuje "posetu Internet stranicama, postove na mreži, instant poruke i ostale vidove komunikacije".
Tor je namenjen za zaštitu privatnih podataka korisnika, kao i njihove slobode i mogućnosti da sprovodi poverljivu komunikaciju držeći njihove Internet aktivnosti izvan mogućnosti da budu praćene. NSA je karakterisao Tor kao "Kralja visoke sigurnosti, niske latentnosti Internet anonimnosti" i da "nema takmičara za tron", i () smatra se, sa otprilike 2,5 miliona korisnika dnevno, "daleko najpopularnijim anonimnim internet komunikacionim sistemom".
Onion rutiranje je implementirano enkripcijom u aplikacijskom sloju komunikacionog protokola steka, ugnežđenog kao sloj luka, korišćeno da anonimira komunikaciju. Tor enkriptuje originalne podatke, uključujući i IP adresu, više puta i šalje kroz virtuelno kolo koje obuhvata uzastopne, slučajno izabrane Tor etape.
Svaka etapa dekriptuje sloj enkripcije da bi razotkrila samo sledeću etapu u kolu u redu. I tako ostatak enkriptovanih podataka.
Konačna etapa dekriptuje najdublji sloj enkripcije i šalje originalne podatke do destinacije bez otkrivanja, ili čak znanja,izvora IP adrese.
Zato što je rutiranje komunikacije delimično prikriveno na svakom koraku u Tor kolu, ovaj metod eliminiše svaku pojedinačnu tačku gde komunikacija može biti otkrivena(deanonimizirana) kroz prismotru.
Protivnik nije u mogućnosti da porazi jaku anonimnost koju Tor obezbeđuje. Može probati da objavi komunikaciju na drugi način.
Jedan od načina da ovo bude omogućeno je iskorištavanje ranjivog softvera na klijentovom računaru. NSA ima tehniku koja cilja na zastarele Fajerfoks brauzere pod kodnim imenom ().
Napadi protiv Tora su aktivna područja akademskih istraživanja, što je dobro prihvaćeno i od strane samog Tor projekta.
Istorija
мини|Mapa koja ilustruje korišćenje Tora
Jezgro funkcionisanja Tora, "onion routing", razvijen je sredinom 1990-ih od strane zaposlenih u , matematičara Pola Siversona i kompjuterskog naučnika Majkla Reda i Dejvida Goldšlaga, sa svrhom zaštite U.S. inteligentne komunikacije na mreži.
Onion rutiranje je ranije razvijeno od strane DARPA 1997. Alfa verzija Tora, razvijena od strane Siversona i kompjuterskog naučnika Rodzera Dingledina i Nika Metjusona i nazvana je , ili Tor projekat, lansiran je 20.septembra 2002. 13.avgusta 2004, Siverson, Dingledin,i Metjuson prezentovali su "Tor: Druga generacija Onion rutiranja" na 13-om USENIX simpozijumu o sigurnosti. 2004, Naval istraživačka laboratorija objavljuje kod Tora pod slobodnom licencom, i -{Electronic Frontier Foundation (EFF)}- finansira Dingledina i Metjusona da nastave njihovo istraživanje.
U decembru 2006, Dingledin, Metjuson i pet drugih pronalaze Tor projekat, Masačusetski-baziran 501(c)(3) istraživačko-obrazovnu neprofitnu organizaciju odgovornu za održavanje Tora. -{EFF}- je glumio fiskalnog sponzora Tor projekta u ranim godinama, kao i raniji finansijeri Tor projekta uključujući Međunarodni radiodifuzni-biro Sjedinjenih Američkih država,-{Internews}-, -{Human Rights Watch}-,Kembridž univerzitet, Gugl,i Holandski-baziran -{Stichting.net}-.
Prijem i uticaj Tor je bio nagrađen za obezbeđivanje privatnosti i anonimnosti ranjivim Internet korisnicima kao što su politički aktivisti koji su bili u strahu od nadzora i hapšenja. Obično veb korisnici žele da zaobiđu cenzuru, kao i žene kojima je prećeno nasiljem ili zlostavljanjem. Nacionalna agencija za bezbednost Sjedinjenih Američkih Država je nazvala Tor "kraljem visoke sigurnosti, niske latentnosti", BusinessWeek magazin je opisao Tor rečima "možda najefektivniji sredstvo da pobedimo napore da vrše nadzor širom sveta". Ostali mediji opisuju Tor rečima: "sofisticiran alat za privatnost", "lak za upotrebu" i "tako siguran da čak i svetska najsofisticiranija elektronka oprema nije uspela da shvati kako da ga krekuje".
U junu 2013, Edvard Snouden je koristio Tor da šalje informacije o ,Vašington Postu i Gardijanu. U 2014, Ruska vlada je ponudila ugovor u vrednosti od 111,000 dolara "za proučavanje mogućnosti dobijanja tehničkih informacija o korisnicima" opremljenih sa Tor anonimnom mrežom.
Advokati za Tor kažu da podržava slobodu izražavanja, uključujući i zemlje gde je Internet cenzurisan, štiteći privatnost i anonimnost korisnika.
Matematički temelj Tora se može razumeti kao "parče infrastrukture, i vlade prirodno plaćaju za korišćenje takve infrastrukture". Projekat je originalno razvijen na ime Obaveštajne zajednice Sjedinjenih Američkih Država i nastavlja da prima finansiranje od strane vlade Sjedinjenih Američkih Država, i bio je kritikovan da je špijunski projekat a ne kao projekat koji je dizajniran da podiže kulturu odgovornosti i transparentnosti.
Kritike kažu da Tor nije toliko siguran kao što se pretpostavlja. U oktobru 2013,posle curenja dokumenata koje je otkrioEdvard Snouden, Gardijan je izveštavao da je NSA pokušavala da krekuje Tor i da nisu uspeli u toj nameri, iako su imali uspeha u pojedinačnim napadima na korisnike Tora.
"Gardijan" je 2012. godine napravio kolumnu, nazvanu "Tor smrdi", koji kaže: "Mi nikad nećemo moći da de-anonimiziramo sve korisnike Tora, ali sa ručnom analizom mi možemo da de-anonimiziramo veoma malu frakciju korisnika Tora". Kada su korisnici Tora uhapšeni, to je obično zbog ljudske greške, a ne zbog tehnologije koja je krekovana ili hakovana. 7.septembra 2014,u zajedničkoj operaciji FBI, unutrašnje bezbednosti i agenije dovodi to 17 hapšenja i konfiskacije 27 sajtova koji sadrže 400 strana. Kasnije 2014. po pisanju Der Spigela a iz saznanja koja je obelodanio Edvard Snouden,saznaje se da je NSA ožnačila Tor kao "glavnu pretnju" za njihovu misiju,i kada je u kombinaciji sa ostalim alatima za bezbednost kao što su (), (), (), (), () i () čine "katastrofu" , dovodeći do "skoro totalnog gubitka/nedostatka uvida u komunikaciju cilja".
U oktobru 2014, projekat Tor je unajmio firmu za odnose sa javnošću (), sa ciljem da poboljšaju sliku javnosti o njima (pogotovo oko termina () i "sakriveni servisi", koji su posebno viđeni kao problematični), i da edukuju novinare o tehničkim aspektima Tora.
Korišćenje Tor omogućava korisnicima da surfuju Internetom, četuju i momentalno šalju anonimne poruke, i koristi ga mnogo različitih ljudi, kako za legalne, tako i za nelegalne potrebe. Tor je, na primer, bio korišćen od strane kriminalnih organizacija, hakerskih grupa, i iznuđivačkih agencija, ponekad i u isto vreme. Takođe, agencije unutar vlade SAD finansiraju i podržavaju Tor, kao i američka "Nacionalna Naučna Fondacija" , a takođe i Radio Slobodne Azije, sa ciljem da ga podrede sebi.
Tor nije predviđen da potpuno reši problem anonimnosti na Internetu. Umesto toga, Tor se jednostavno fokusira na zaštitu transporta podataka, tako da pojedini sajtovi ne mogu da prate izvor podataka do određene lokacije sa koje su potekli. Ipak, i dalje je moguće odrediti lokaciju. Najbolji način za izbegavanje praćenja informacija je biti pametan u vezi sadržaja koji se postavlja na Internet, i voditi računa gde se postavlja. Tor nije dizajniran da briše korisničke podatke, već da jednostavno smanji rizik od praćenja.
Tor se takođe koristi za nelegalne aktivnosti, npr., za dobijanje pristupa zaštićenim (cenzurisanim) podacima, za organizaciju političkih aktivnosti, ili radi zaobilaženja zakona protiv kritike državnog vrha.
Tor je opisan od strane časopisa , u vezi sa i , kao "mračni kutak Interneta". Pod prismotrom je od strane mnogobrojnih svetskih agencija za borbu i prevenciju kriminala. U isto vreme, britanska agencija koristi alat nazvan za praćenje enkriptovanih konekcija preko udaljenih računara, koje Tor omogućava.
Tor se može koristiti za neovlašćeno curenje informacija sa osetljivim sadržajem kao što su povrede "copyright-a", širenje nelegalnog pornografskog materijala, prodaja kontrolisanih supstanci, oružja, ukradenih kreditnih kartica, pranje novca, bankarske prevare, prevare sa kreditnim karticama, krađu identiteta i promenu lažnih valuta. Crno tržište povezuje infrastrukturu Tora sa BitCoinom.
U svojoj žalbi protiv R.W. Ulbrihta, FBI je shvatio da Tor ima "poznate legalne korisnike". Po CNET-u, Torova funkcionalna anonimnost je podržana od strane , i drugih grupa koje podržavaju liberalna prava građana, i to u svrhu objavljivanja informacija novinarima. takođe opisuje Tor kao značajan deo projekta koji omogućava zaštićen pristup i anonimnost.
U 2014. Eva Galperin izjavljuje je Torov najveći problem štampa. Niko nije čuo za slučajeve kada je Tor pomogao zaštiti lica, već čuju samo za slučajeve skidanja dečije pornografije.
Projekat Tor tvrdi da Tor koriste normalni ljudi, koji žele da sakriju svoju aktivnost na Internetu od sajtova koji ih prate, kao i od oglašivača, ljudi koji se bave internet špijunažom, korisnika koji zaobilaze cenzuru, itd. Od Novembra 2013, Tor ima oko četiri miliona korisnika. Po informacijama koje daje , u 2012. oko 14% Torovog saobraćaja je upravo povezivalo SAD i države koje se bore sa pravom na govor, i protiv cenzure. Tor je korišćen od strane žrtava nasilja u porodici i agencija za zaštitu ljudskih prava u međusobnoj komunikaciji. Tor je takođe korišćen od strane većih novinskih kompanija i medija u svrhu prihvatanja informacija osetljivog tipa od strane izvora koji žele da budu anonimni.
U Martu 2015, konačno je objavljen proglas kojim se tvrdi da privatnost na internetu nije nešto što bi trebalo da bude zabranjeno u Ujedinjenom Kraljevstvu, a takođe da bi to bilo izuzetno tehnički zahtevno.
Izvršni direktor Tora, Andrew Lewman, je takođe izjavio da agencije kao što su NSA i anonimno održavaju Tor tako što šalju izveštaje o bagovima i greškama.http://www.bbc.com/news/technology-28886462 NSA & GCHQ "leak Tor bugs" alleges developer.
Tor se čak i sam oglasio povodom ovih napada:
"Kriminalci već mogu da rade loše stvari. Kako su već spremni da krše zakon, oni već imaju mnogo drugih opcija koje obezbeđuju privatnost mnogo bolje od Tora.
Tor stremi ka tome da obezbedi zaštitu za obične ljude, koji ne žele da krše zakon. Samo kriminalci trenutno imaju privatnost, i to moramo da promenimo.
Da, u teoriji kriminalci bi mogli koristiti Tor, ali oni već imaju bolje opcije, i čini se da oduzimanje Tora od sveta neće to mnogo promeniti i sprečiti ih u kriminalnim aktivnostima. U međuvremenu, Tor i druge opcije za zaštitu privatnosti se bore protiv krađe identiteta, fizičkih zločina kao što je praćenje, i slično..."
Tor pretraživač je takođe veoma koristan ljudima koje ne zanima anonimnost, već žele da pristupe sadržajima koji nisu dostupni u njihovim državama. Moguće je podesiti Tor tako da izgleda kao da se pretražuje sa određene lokacije.
Operativnost i ciljevi
десно|мини|Šema kako Tor funkcioniše.
Cilj Tora je da zaštiti identitet korisnika na Internetu od prismotre i analize saobraćaja tako što razdvaja identifikaciju i rutiranje. Ovo se postiže tako što se informacije prvo kriptuju, a zatim rutiraju kroz široku mrežu volontera širom sveta. Enkripcija se vrši na više nivoa kako bi se obezbedila savršena privatnost pri prosleđivanju i na taj način obezbeđuje anonimnost lokacije. Ta anonimnost se proteže i do zaštićenog sadržaja, čije pregledanje obezbeđuje Torov servis za sakriveno pretraživanje. Štaviše, anonimni ruteri omogućavaju izbegavanje cenzure na Internetu.