Гушење, асфиксија, глад за кисеоником (од ), (), према медицинској дефиницији, стање је поремећене размене гасова пре, за време, непосредно после рођења, или у каснијем животу након повреда и других поремећаја. Карактерише се прогресивним смањењем парцијалног притиска кисеоника, порастом парцијалног притиска угљен-диоксида и падом pH вредности у крви. Врста асфиксије је гушење при гутању, што захтева хитну прву помоћ (прочитајте у наставку).

Врста асфиксије је гушење при гутању, што захтева хитну прву помоћ против гушења (прочитајте у наставку).

Утврђивање узрока смрти након гушења често је изазов за медицинског истражитеља или мртвозорника. Како можда неће бити видљивих рана на телу можда ће бити потребно да мртвозорник уради додатне тестове.

Синоними или остале дефиниције Гушење или асфиксија Као појам, асфиксија је изведен из грчких речи ἀ-σφύξη које у буквалном преводу значи „заустављање пулса или без пулса“. Овај термин се односи на мулти-етиолошки скуп фактора у којима постоји неадекватна испорука, унос и/или коришћење кисеоника у ткивима/ћелијама организма, најчешће праћена задржавањем угљен-диоксида.

Иако се недостатак кисеоника може јавити у многим болестима због неадекватне апсорпције и/или испоруку кисеоника (нпр, хронична опструктивна болест плућа), појам асфиксија користи се да означи она стања која су повезани са; поремећајима концентрације гасова у атмосфери и механичким и хемијским учинцима који директно доводе до овог поремећаја. Удушење Недостатка кисеоника и појава вишка угљен-диоксида у крви и ткивима, након компресије дисајних путева изазваним дављењем (нпр вешањем), затварањем лумена дисајних путева едемом слузокоже или аспирацијом страног садржаја или предмета, драстичан пад притисак у вештачкој атмосфери (у барокоморама, кесонима, подморницама или респираторном систему за вештачко дисање нпр код ронилаца) итд. thumb|200px|Анимација нормалне оксигенације Глад за кисеоником Недостатак кисеоника који се развија као резултат физичких утицаја, ометања дисање, са пратећим акутним поремећајима централног нервног система и циркулације крви ... или престанак спољашњег дисања изазван механичким узроцима, што има за последицу отежани или потпуни престанак дотока кисеоника у организам и акумулације угљен-диоксида у њему.

Гушење при гутању (и прва помоћ) Гушење при гутању се дешава када храна није добро сажвакана, залута и блокира дисајне путеве.

Неке ручне технике могу да реше гушење (прочитајте у наставку).

Осим тога, на тржишту постоје неки уређаји против гушења: ЛифеВац (LifeVac) и Децхокер (Dechoker).

Прва помоћ обичним жртвама Први део је кашљати.

Ако жртва не може да кашље,American Red Cross, Conscious Choking користите ове две технике ручно (погледајте обе слике испод).

За бољи резултат комбинујте их наизменично: урадите сваку технику отприлике 5 пута, затим пређите на другу технику, и понављајте ове окрете непрекидно.

Трудницама и екстремно гојазне особе потребне су варијације ових ручних техника (прочитајте у наставку).

Бебе (млађе од 1 године) требају варијације ових ручних техника (прочитајте у наставку).

Ако се гушење настави, позовите хитну медицинску помоћ.

Жртва може да изгуби свест након неког времена (прочитајте у наставку), за шта је потребна „кардиопулмонална реанимација против гушења“. лево|мини|„Шамари по леђима“: Подржите жртвин груди руком која неће да шамара (за побољшање ефикасности) и савијте жртвино тело што је више могуће. Затим дајте чврсте шамаре другом руком.|220x220п центар|мини|„Абдоминални притисци“ (Хајмлихов маневар): Нанесите их снажно, између груди и пупка.|380x380п

Прва помоћ за труднице или екстремно гојазне особе Први део је такође кашљати.

Jeśli ofiara nie może kaszleć,National Safety Council and Oklahoma State University, Choking and CPR safety talk користите ове две технике ручно (погледајте обе слике испод).

За бољи резултат комбинујте их наизменично: урадите сваку технику отприлике 5 пута, затим пређите на другу технику, и понављајте ове окрете непрекидно.

Ако се гушење настави, позовите хитну медицинску помоћ.

Жртва може да изгуби свест након неког времена (прочитајте у наставку), за шта је потребна „кардиопулмонална реанимација против гушења“. лево|мини|„Шамари по леђима“: Што се тиче обичних жртава. Подржите жртвин груди руком која неће да шамара (за побољшање ефикасности) и савијте жртвино тело што је више могуће. Затим дајте чврсте шамаре другом руком.|220x220п центар|мини|„Притисци на груди против гушења“: Нанесите их снажно на доњу половину грудне кости.|380x380п

Прва помоћ за бебе (млађе од 1 године) Користите ове две технике ручно за бебе (погледајте обе слике испод).

За бољи резултат комбинујте их наизменично: урадите сваку технику отприлике 5 пута, затим пређите на другу технику, и понављајте ове окрете непрекидно.

Ако се гушење настави, позовите хитну медицинску помоћ.

Беба може да изгуби свест након неког времена (прочитајте у наставку), којој је потребна „кардиопулмонална реанимација против гушења за одојчад”. центар|мини|Лево: „шамари по леђима“, дете је благо нагнуто наопачке. Десно: „притисци у грудима“, два прста притискају доњу половину средине грудног коша.|400x400п

Када је жртва без свести НеопходнаAmerican Red Cross, CPR/AED and First Aid ("Unconscious Choking") је „кардиопулмонална реанимација против гушења“ (обична, није за одојчад)

или „кардиопулмонална реанимација против гушења за одојчад” (млађе од 1 године). (Прочитајте у наставку).

Кардиопулмонална реанимација против гушења, обична десно|мини|220x220пискел|Компресије грудног коша кардиопулмоналне реанимације. десно|мини|220x220пискел|Вентилације (спасилачки удисаји) кардиопулмоналне реанимације. Код одојчади, користите уста да истовремено покријете бебина уста и нос. Потребно је: позив хитне медицинске помоћи.

Ставите жртву да лежи, са лицем нагоре.

Урадите „кардиопулмоналну реанимацију против гушења“ жртви, непрекидно: 30 компресија, на доњу половину средине грудног коша. Ако се види заглављени предмет, покушајте да га извадите напоље. Објекат се може издвојити или не извући, али се ова кардиопулмонална реанимација мора наставити све док жртва не дише нормално. Затворите жртви нос. Увести ваздух извођењем вентилације (удаха за спасавање) уста на уста. Поново унесите ваздух тако што ћете извршити још једну идентичну вентилацију (удах за спасавање). Ротирајте жртвину главу напред и назад, да бисте мало променили њен положај. Увести ваздух извођењем вентилације (удаха за спасавање) уста на уста. Поново унесите ваздух тако што ћете извршити још једну идентичну вентилацију (удах за спасавање).

Понављајте, непрекидно, све ове кораке, почевши од првог (30 компресија).

Кардиопулмонална реанимација против гушења, за одојчад (млађе од 1 године) Потребно је: позив хитне медицинске помоћи.

Ставите бебу да лежи, са лицем нагоре. Глава бебе мора увек да гледа фронтално.

Урадите „кардиопулмоналну реанимацију против гушења“ беби, непрекидно: Са стране одојчета: 30 компресија, обављених са два прста на доњој половини средине грудног коша. Ако се види заглављени предмет, покушајте да га извадите напоље. Објекат се може издвојити или не извући, али ова кардиопулмонална реанимација мора да се настави све док дете не дише нормално. Користећи уста, истовремено покријте уста бебе и нос бебе. На тај начин увести ваздух (вентилацију или спасавање). Поново унесите ваздух (још једну идентичну вентилацију или спасавање). Препоручује се да глава бебе настави да гледа фронтално, а не да је окреће, јер нагиб главе може да сузи дисајне путеве код одојчади.

Понављајте, непрекидно, све ове кораке, почевши од првог (30 компресија).

Епидемиологија Према подацима Центра за контролу и превенцију болести (CDC) о многобројним узроцима смрти у САД, у периоду од 1999. до 2004. године, код око 20.000 случајева неакцидентална смрт узрокована је различитим врстама механичких гушење, као што су утапање, вешање, дављење и гушење.Centers for Disease Control and Prevention. Multiple cause of death for 1999-2004 (compiled from Multiple Cause of Death File 1999-2004, Series 20, No. 2J, 2007). CDC WONDER. Available at wonder.cdc. Животна доб Узроци смрти, као последица гушења или асфиксије, различито су заступљени међу старосним групама: Утопљења су најчешћи узрок смрти изазвана гушењем у старосној групи од 1 до 4 године. Странгулацијом или стезањем изазвана вешања, дављења и угушења најчешћа су у старосној групи од 35 до 44 година. Аспирациона асфиксија најчешћа је код новорођенчади и мале деце. Њена учесталост је 6/1000 живорођених новорођенчади. Отприлике једна четвртина смртних случајева изазвана гушењем догоди се пре прве године, што ово стање чини једним од водећих узрока смрти за бебе млађе од једне године. Самоубиства Самоубиства изазвана вешањем релативно су ретка и чини мање од 5% случајева убистава широм САД. Она се по рангу налазе иза повреда нанетих ватреним оружјем, оштрицом механичког оруђа или сечива, и повреда нанетих тупим предметом.Graham MA, Hanzlick R. Asphyxia. In:. Forensic Pathology in Criminal Cases. 2nd ed. Carlsbad, Calif: Lexis Law Publishing; 1997.

У Србији најчешћи начин извршења самоубиства је вешањем или гушењем и скоком са висине. У остале начине спада утопљење, тровање лековима или другим отровним средствима (на селу су то пестициди или киселине и базе), директан контакт са изворима електричне енергије и јако ретко самоспаљивањем. При том, мушкарци у Србији најчешће извршавају самоубиство вешањем, дављењем и гушењем, а на другом месту је ватрено оружје.Nikolić-Balkoski G, Pavlicević V, Jasović-Gasić M, Leposavić L, Milovanović S, Lasković N. (1–2): 48–54

Патофизиологија. medscape мини|Процеси дисања Дисање или респирација су сложени физиолошки процеси који се одвијају у неколико фаза. Нормални редослед је следећи: Из животне средина кисеоник доспева у плућа процесом размнене гасова (вентилација). Кисеоник у плућним алвеолама из ваздуха дифундује у крв (процес размене гасова у плућима). Крв, која циркулише кроз крвни система доноси кисеоник до ткива (процес транспорта гасова). Ћелије преузимају кисеоник из крви и користе га за производњу енергије. Ћелијским дисањем ствара се угљен-диоксид, који потом путује, повратно од кретања кисеоника, и елиминише се из тела преко плућа процесом (издисање).

Нормално дисање подразумева проходне дисајних путеве, и очувану функцију грудног коша да стезањем међуребарних мишића и функцијом дијафрагме настаје промена запремине плућа, која у виду „меха“ усисавају и издувавају ваздух. Поремећаји који на било који начин ремете горенаведене механизме могу резултовати асфиксијом.

Недовољна количине кисеоника у атмосфери или пад парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, има за последицу смањење оксигенације хемоглобина у плућним капиларима.Davidović, J. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. .Код овог поремећаја у свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене, тј значајно су ниже од физиолошких, наведених у доњој табели, и код асфиксије могу настати због загађења атмосфере издувним гасовима, парама, димом и другим испарењима, у току боравка на високим планинама или у атмосфери, у току инцидената у рудницима и подземним јамама, у ваздухопловству, космичким летовима, подводним активностима, али и због повреда и других механичких запушења уста и носа или стезања дисајних путева.Шик Л. Л., Канаев Н. Н. Руководство по клинической физиологии дыхания. / Л.: Медицина. 1980.- 375 с. <center> Концентрација гасова у ваздуху и крви {| class="wikitable" |- !Гас !! Ваздухатмосфера — алвеоле(парцијални притисак у кРа) !! Крвартерије — вене(парцијални притисак у кРа) |- style="background:gold;" | Кисеоник ||<center>20,6 — 13,5(158) — (158) || <center>12.5 — 5,3(95) — (40) |- | Угљен-диоксид || <center>0.04 — 5,3(0,3) — (40) ||<center>5,3 — 6,1(40) — (46) |- | Азот || <center>79,6 — 76,2(597) — (572) || <center>76,2 — 76,2(572) — (572) |- | Водена пара || <center>0,7 — 6,3(5) — (47) || 6,3 — 6,3(47) — (47) |}