Elizabet Bišop (; Vorčester , Masačusets, 8. februar 1911 — Boston, Masačusets, 6. oktobar 1979) bila je američka pesnikinjai spisateljica kratkih priča. Od 1949. do 1950. bila je zvanična pesnikinja laureat Sjedinjenih Država, dobitnica je Pulicerove nagrade za poeziju 1956, Nacionalne književne nagrade 1970. i Međunarodne nagrade za književnost Nojštat 1976.
Biografija Elizabet Bišop se rodila 1911. u Vorčesteru u Masačusetsu. Otac joj je umro pre njene prve godine, a majka joj je bila smeštena u duševnu bolnicukad je Elizabet imala 5 godina o čemu će kasnije pisati u kratkoj priči Na selu (In the Village). Odgajali su je baba i deda sa majčine strane dok je nije usvojila bogata očeva porodica. Bila je nesrećna zbog toga što su je rastavili od babe i dede o čenu je pisala u pesmi U čekaonici (In The Waiting Room). Najpre je želela da postane kompozitor, ali je odustala od toga i studirala englesku književnost. Obrazovana je na koledžu Vazar gde se upoznala sa pesnikinjom Merijen Mur koja će joj postati mentor i doživotna prijateljica. Pošto je zvanični književni časopis koledža odbio njene prijatelje i nju, zajedno sa Meri Mekkarti, Margaret Miler i sestrama Junis i Elenor Klark osnovala je časopis Con Spirito koji je za svog kratkog trajanja izvršio značajan uticaj. Nakon završenog školovanja, živela je u Njujorku i putovala Evropom i severnom Afrikom. Potom se nastanila u Ki Vestu, na Floridi. Od 1947. do 1967. živela je u Petropolisu u Brazilu sa svojom ljubavnicomarhitektom Lotom de Masedo Soares. Bila je konsultant za poeziju u Kongresnoj biblioteci od 1949-1950. Lota je izvršila samoubistvo 1967. Godine 1970. na poziv Roberta Louela s kojim se dopisivala i koji je uticao na njenu poeziju kao što je i Bišop uticala na njegovu, Bišop je počela da predaje na Harvardu gde je radila narednih sedam godina. Čitav život se borila sa depresijom i alkoholizmom. Živela je u materijalnom izobilju zahvaljujući očevom nasledstvu. Bavila se i slikanjem. Umrla je od aneurizme na mozgu.
Poezija Nije pisala puno, ali je dugo doterivala stihove. Za svog života, Elizabet Bišop je objavila samo 101 pesmu. Na njenu poeziju su uticali pesnici Merijen Mur i Robert Louel, zatim Oktavio Paz i Karlos Dramond de Andrade čije pesme je prevodila. Za razliku od svojih američkih savremenika pesnika, nije pisala konfesionalnu poeziju i nije se zanimala politikom mada se izjašnjavala kao feministkinja. Koristila je svoja putovanja kao izvorište mnogih pesničkih slika u prvoj knjizi Sever i jug 1946. Za zbirku pesama Pesme: Sever & Jug / Hladno proleće dobila je Pulicerovu nagradu.Dugo je zbog svoje veštine i formalne raznovrsnosti smatrana pesnikom za pesnike, i tek kad je dobila nagradu Nojštat za knjigu Geografija III, dobila je širu čitalačku publiku. Bišop je prva Amerikanka i prva žena koja je dobila ovu nagradu. Ova knjiga je posvećena njenoj poslednjoj ljubavnici Alis Metfesel o kojoj govori njena najpoznatija pesma vilanela Jedno umeće.
Izabrana bibliografija Poezija Sever & jug (North & South (Houghton Mifflin, 1946)) Pesme: Sever i jug / Hladno proleće (Poems: North and South/A Cold Spring (Houghton Mifflin, 1955)) Pitanja putovanja (Questions of Travel (Farrar, Straus and Giroux, 1965)) Geografija III (Geography III (Chatto and Windus, 1976)) Proza Jedno umeće: pisma (One Art: Letters (Farrar, Straus and Giroux, 1994)) Antologije . (with Emmanuel Brasil). )
Reference
Literatura
Curry, Renée R., . Westport. . Chapel Hill [etc.]. . Boulder, University Press of Colorado. Furlani, Andre, , Farrar Straus Giroux.
Nickowitz, Peter, Rhetoric and Sexuality: The Poetry of Hart Crane, Elizabeth Bishop, and James Merrill, New York, Palgrave Macmillan, 2006.
Ostrom, Hans. "Elizabeth Bishop’s ‘The Fish,’" in a .
. Urbana [etc.].
[etc.], Peter Lang. . Charlottesville, University Press of Virginia.
Spoljašnje veze Pesme Elizabet Bišop
Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 1979. Категорија:Амерички књижевници Категорија:Добитници Пулицерове награде Категорија:Феминисткиње Категорија:ЛГБТ+ књижевници