Денис Николас Марија Бергкамп (; Амстердам, 10. мај 1969) бивши је холандски фудбалер и фудбалски тренер. На почетку каријере је био бочни везни играч, затим је био центарфор, да би затим заиграо на позицији полушпица, на којој је играо до краја каријере. Јан Мулдер га је описао као „Холанђанина са најбољом техником”, док је његов саиграч Тијери Анри изјавио да је Бергкамп „сан за нападача”.
Син електричара, Бергкамп је рођен у Амстердаму и играо је аматерски фудбал у нижим лигама. Са 11 година запазио га је Ајакс, а прву професионалну утакмицу одиграо је 1986. године. Добра форма довела је до позива у репрезентацију годину дана касније, што је привукло многе европске клубове. Бергкамп је 1993. године прешао у италијански клуб Интер, где је имао две разочаравајуће сезоне. Након што се придружио Арсеналу 1995. године, оживео је своју каријеру и помогао клубу да освоји три Премијер лиге, четири ФА купа и да стигне до финала Лиге шампиона 2006. године, која је уједно и било његова последња утакмица у играчкој каријери. Године 1998. Бергкамп је постао најбољи стрелац Холандије свих времена. Овај рекорд су касније престигли Патрик Клојверт, Робин ван Перси и Клас-Јан Хунтелар.
Сматран за једног од најбољих фудбалера своје генерације, Бергкамп је био други и трећи у избору ФИФА за фудбалера године, а Пеле га је изабрао као једног од најбољих ФИФА 100 живих фудбалера. Године 2007. ушао је у Енглеску фудбалску кућу славних и тако постао први и до сада једини холандски фудбалер коме је то пошло за руком. Због свог страха од летења, навијачи Арсенала су га назвали „Не-летећи Холанђанин”.
Детињство и младост Рођен је у Амстердаму као најмлађи од четири сина Вима и Тони Бергкамп . Одрастао је у предграђу у коме је живела радничка класа и чија је породица тежила да достигне статус средње класе. Његов отац, електричар и аматерски фудбалер у нижим лигама, дао му је име по Шкотском нападачу Денису Лоу. Да би се уклопио са холандским обичајима о давању имена, његов отац је додао још једно слово "н" његовом имену, јер у регистру нису хтели да га прихвате. Бергкамп је одгајан као католик и редовно је присуствовао црквеним службама током свог детињства. Иако је у каснијим годинама изјавио да га посета цркви не привлачи толико, Бергкамп је и даље верник.
Клупска каријера Ајакс мини|десно|Бергкамп у дресу Ајакса Бергкапм је прошао Ајаксову омладинску школу, након што се са 11 година придружио клубу. Дебитовао је код тренера Јохана Кројфа 14. децембра 1986. године у мечу против Роде, који је Ајакс добио резултатом 2-0. Свој први гол у сениорској конкуренцији, постигао је 22. фебруара 1987. године против Харлема, у мечу у којем је његов тим славио резултатом 6-0. У сезони 1986/87. уписао је 23 наступа за свој тим, укључујући и деби у европским такмичењима против Малмеа у Купу победника купова. Ајакс је освојио ово такмичење победивши Локомотиву Лајпциг 1-0, а Бергкамп је ушао у игру у 66. минуту.
У наредним сезонама, Бергкамп је постао стандардни првотимац. Ово се догодило у веома успешном периоду за Ајакс, пошто је клуб, први пут у последњих пет година успео да освоји титулу првака у сезони 1989/90. Следеће сезоне постигао је 29 голова на 36 утакмица и постао најбољи стрелац лиге, заједно са нападачем ПСВ Ајндховена Ромариом. Ајакс је освојио Куп УЕФА 1992. године савладавши у финалу Торино због постигнутих голова у гостима. Дана 20. маја 1993. године победили су Херенвен 6-2 у финалу купа Холандије. Бергкамп је био најбољи стрелац Ередивизије од 1991. до 1993. и изабран је за најбољег холандског фудбалера 1992. и 1993. године. За клуб из свог родног града постигао је 122 гола на 239 утакмица.
Интер Бергкапм је након одличних партија у дресу Ајакса привукао пажњу неколико европских клубова. Интересовање је показао и Реал Мадрид, али га је Кројф саветовао да не прелази у мадридски клуб. Бергкамп је желео да игра у Италији. Сматрао је Серију А "најјачом лигом у то време" и желео је да игра за Јувентус, или Интер. Дана 16. фебруара 1993. године Бергкамп је заједно са својим саиграчем из Ајакса Вимом Јонком прешао у Интер за суму од 7,1 милиона фунти. Након потписивања Бергкамп је изјавио: "Интер испуњава сва моја очекивања. Најважнија ствар за мене је био стадион, људи у клубу и начин на који игра Интер".
Бергкамп је дебитовао за Интер против Ређиане 29. августа 1993. на Сан Сиро стадиону, у мечу који је његова екпипа добила резултатом 2-1. Свој први гол у новом клубу постигао је против Кремонезеа у септембру 1993. године, али је током сезоне имао проблема са добро организованим одбранама италијанских клубова, па је до краја сезоне успео да постигне само седам голова. То је било делом што тренер Освалдо Бањоли није могао да нађе сталног партера Бергкампу у нападу, већ је преферирао да игра са три нападача, па су му друштво у нападу правили Уругвајац Рубен Соса и Италијан Салваторе Скилачи. Лоше игре Интера довеле су до смене тренера Бањолија у фебруару 1994. кога је заменио Ђиампјеро Марини члан италијанске репрезентације која је освојила Светско првенство 1982. године. Клуб је завршио 13. у Серији А и за само једно место избегао испадање из лиге, али је у освојио Куп УЕФА, након што је у финалу савладао Аустрију Салцбург након два меча укупним резултатом 2-0. Бергкамп је био најбољи стрелац такмичења са осам постигнутих голова, а у мечу прве рунде против Рапида из Букурешта постигао је хет-трик.
У његовој другој сезони у Интеру, клуб је поново променио тренера, па је на чело клуба дошао Отавио Бијанки. Бергкамп је имао лошу сезону, мучиле су га повреде и био је преморен након Светског првенства 1994. године. Успео је да постигне 5 гола на 26 утакмица. Ван терена, његов однос са италијанским новинарима и навијачима постао је лош. Његова стидљива личност и склоност да након мечева одлази кући, били су тумачени као апатија. Због његових лоших партија на терену један италијански лист преименовао је награду коју је додељивао за најгорег играча недеље из -{L'asino della settimana}- (Магарац недеље) у -{Bergkamp della settimana}- (Бергкамп недеље). Интер је сезону завршио на шестом месту и није успео да одбрани титулу првака УЕФА купа, пошто је тим елиминисан у другој рунди. У фебруару 1995. године, клуб је купио италијански бизнисмен и навијач Интера Масимо Морати, који је обећао велика улагања у тим. Бергкампова будућност у првом тиму била је неизвесна након доласка новог газде, нарочито након куповине Мауриција Ганца.
Арсенал Како се Морати спремао да направи велике промене у клубу, Бергкамп је напустио Интер и прешао у Арсенал, који је за њега платио 7,5 милиона фунти. Он је био прво појачање тренера Бруса Риоча, а његов трансфер је оборио клупски рекорд у висини трансфера, који је до тада износио 2,5 милиона фунти. Бергкампов долазак у клуб био је значајан, не само зато што је он био већ реномирани интернационални фудбалер, који је имао најбоље године пред собом, већ и због тога што је био један од кључних фактора у враћању Арсенала на стазе успеха, након неуспеха средином деведесетих. У првој утакмици сезоне 1995/96. бергкамп је дебитовао за нови клуб против Мидлсброа. Мучио се да се привикне на енглески фудбал и није успео да постигне гол на првих шест мечева, што је изазвало подсмехе енглеских новина. Дана 23. септембра Бергкамп је постигао свој први гол у дресу Арсенала против Саутхемптона на Хајберију. Завршио је сезону са 33 одигране утакмице и 11 постигнутих голова. Помогао је Арсеналу да заврши на петом месту и обезбеди учешће у УЕФА Купу тако што је постигао одлучујући гол против Болтона у последњем колу првенства.
Долазак Аесена Венгера на место тренера Арсенала у септембру 1996. године, представљало је прекретницу у Бергкамповој каријери. Венгер који је радио као тренер у Француској и Јапану, препознао је Бергкампов таленат и желео је да га користи као предводника нападачке игре свог тима. Обојица су била заговорници континенталног стила нападачког фудбала, а Венгерова одлука да заведе строг здравствени и кондициони режим, задовољавала је Бергкампа. Иако је у сезони 1996/97. одиграо мање утакмица, имао је већи утицај на тим, забележивши 13 асистенција. Против Тотенхема у новембру 1996. године у 88. минуту меча, асистирао је капитену Тонију Адамсу који је волејем донео победу свом тиму. Затим је у зауставном времену постигао гол, контролисао је лопту левом ногом на малоп простору, успео да прође свог чувара и да се намести за ударац. Свој први цврени картон добио је против Сандерленда у јануару 1997. године након старта високо подигнутом ногом над везним играчем Полом Брејсвелом у 26. минуту утакмице. Арсенал је тај меч изгубио резултатом 1-0, али је низом од 8 победа у последњих 16 мечева обезбедио треће место, али им је место у Лиги шампиона измакло, јер је Њукасл имао бољу гол разлику.
мини|лево|Бергкамп у дресу Арсенала 2011. године Бергкамп је био кључан играч Арсенала у следећој сезони и помогао је клубу да освоји лигу и куп и тако освоји дуплу круну. Био је најбољи стрелац тима са 22 постигнута гола. Арсеналов успех био је још већи, ако се зна да су многи у децембру 1997. године отписали Арсенал, али је екипа Арсена Венгера на крају успела да заврши на првом месту испред браниоца титуле Манчестер јунајтеда са само бодом предности. На почетку сезоне 23. августа 1997. године Бергкамп је постигао свој први хет-трик против Лестера у гостима. Трећи гол, за који каже да му је најдражи у дресу Арсенала, псотигао је на сјајан начин, примио је лопту левом ногом, пребацио поред свог чувара Мета Елиота жонглирањем и упутио ударац десном ногом, а лопта је завршила у голу Лестера. Тренер Лестера Мартин Онил признао је: "Бергкампов хет-трик био је најлепши који сам икада видео". У реванш утакмици четвртфинала ФА купа против Вест Хема добио је црвени картон због ударања лактом противничког играча Стива Ломаса и зарадио суспензију од 3 утакмице. Након што је зарадио повреду тетиве 29. априла 1998. године против Дарби каутија, пропустио је остатак сезоне и финале ФА купа. Изабран је за најбољег играча Премијер лиге и постао тек трећи странац коме је припала част да понесе звање најбољег играча у енглеском фудбалу.
Након успешног наступа на Светском првенству 1998. године са репрезентацијом Холандије, Бергкамп је имао још једну добру сезону у Арсеналу. Арсенал није успео да одбрани титулу у Премијер лиги. Екипа је поражена у последњем колу првенства и завршила је на другом месту, са само једним бодом мање од првопласираног Манчестер јунајтеда. Бергкамп је био други стрелац свог тима, са 16 постигнутих голова. Тим је такође поражен и у реванш утакмици ФА купа против Манчестер јунајтеда у априлу 1999. године. При резултату 1-1 у зауставном времену утакмице, Фил Невил је срушио играча Арсенала Реја Парлоа у шеснаестерцу и досуђен је пенал за екипу Арсенала. Бергкамп је извео пенал, али је његов ударац одбранио голман Петер Шмејхел. У другом продужетку утакмице Рајан Гигс постиже гол, који многи сматрају најлепшим у историји такмичења и доноси победу свом тиму. Након овог промашаја Бергкамп није извео ниједан пенал до краја своје каријере.
Сезона 1999/00. показала се фрустрирајућом за Арсенал и Бергкампа. Клуб је завршио на другом месту у лиги, са 18 бодова мање од првопласираног Манчестер јунајтеда. Поред тога екипа је након пенала поражена у финалу УЕФА купа од Галатасараја. Одлазак сународника Марка Овермарса и француског везисте Емануела Петија пре крај сезоне, изазвали су нагађања о Бергкамповој будућности у клубу. Међутим, у децембру 2000. године постигао је договор о продужетку уговора. Упркос бројним појачањима у сезони 2000/01. Арсенал је по трећи пут за редом завршио на другом месту. Долазак Анрија и Вилторда у клуб као главних нападача, условио је да Бергкамп добије мање шансе у првом тиму. У поразу свог тима против Ливерпула у финалу ФА купа 2001. године, ушао је са клупе пред крај утакмице.