Јиржи Карасек зе Лвовиц (; Праг, 24. јануар 1871 – Праг 5. март 1951) био је чешки књижевник, колекционар и књижевни критичар. Значајни је представник декаденције у чешкој књижевности, кога су противници називали Краљем позера. У својим делима писао је о слободној љубави, хомосексуалности, некрофилији, пролазности и смрти. Као вид протеста против баналности и осредњости живота оновремене масе, Карасек је створио особен естески и изоловани свет аристократских појединаца, издвојених од свакодновног живота и уобичајних друштвених односа. У таквом свету његови јунаци култивишу своје дивље страсти и приватне фантазије. Као писац и критичар био је близак поступку натурализма и импресионизма.

Додатак зе Лвовиц придодао је свом имену тврдећи да је потомак шеснаестовековног астронома Циприана Лвовицкехоа зе Лвовица.

Биографија Рођен је 24. јануар 1871. у Прагу, где је завршио средњу школу. Наставио је школовање на богословском факултету, где је провео мање од две године.Med, Jaroslav, Básník marné touhy, u: Jiří Karásek ze Lvovic, Ocúny noci, Odeon, Prag, 1984, str: 13. На годину дана напустио је Чешку живећи у Баварској, да би се 1891. вратио у свој родни град и запослио као службеник у пошти. Касније је именован за директора поштанског музеја, библиотеке и архива.

Заједно са Арноштем Прохазком 1894. основао је часопис Модерни преглед (-{Moderní revue}-), у којем је углавном објављивао стваралаштво чешке и француске декаденције. У јунском броју 1895. Карасек је написао чланак у одбрану хомосексуалности, и на тај начин написао њену прву јавну одбрану у чешкој историји. Пошто је сам Карусек био геј, тема му је била веома блиска. Убрзо је покренуо "часопис за сексуалне реформе" Глас (-{Hlas}-), неку врсту пионирског геј часописа. Након његовог гашења покренуо је сличан часопис под називом Нови глас (-{Nový hlas}-).LISHAUGEN, Roar: Nejistá sezóna jiné literatury, Dějiny a současnost, č. 12/2007. (online)

Током свог живота прикупио је велику приватну библиотеку (48.000 наслова)Katalog online: http://nris.nkp.cz/Katalog.aspx?sigla=ABE336&katkey=PNPKKG и колекцију словенске уметности и графике (40.000 примерака). Ту такозвану Карасекову колекцију донирао је удружењу Соко смештеном у Тиршовом дому у Прагу, под условом да буде њен управник до краја живота. Од 1954. колекција је део Музеја чешке књижевности.Lexikon české literatury 2/II K–L. Praha: Academia, 1993. S. 664. Интересовао се за окултизам и био је члан херметичког друштва -{Hermetik Universalia}-.

Умро је од запаљења плућа 1951. Стваралаштво мини| фотографија Карасека зе Лвовица из 1930. Карасек је аутор неколико збирки поезије, романа и приповетки. Писао је под утицајем Шарла Бодлера, Пола Верлена, Оскара Вајлда и Фридриха Ничеа. Посебан утицај на његово стваралаштво извршио је и Аугуст Стринберг, кога је у свом есеју назвао апостолом истине, револуционарним писцем преломног периода, и ствараоцем који је пригрлио нову, аристократску, културну тачку гледишта.

Његова поезија носи типичне особине декаденције (морбидну еротику, развратност, болешљивост, аристократизам, идеализацију патолошког итд). Због мотива присутних у његовој поезији, често је наилазио на осуду. Тако је целокупни тираж друге песничке збирка Содома заплењен под оптужбом за неморалност. Наводно је своју поезију писао у замраченој соби, окружен увелим цвећем.

Карасекова проза писана је у традицији готског романа. У њој је присутан егзотични и бизаран свет насељен мистицима, демонима, тровачима и чаробњацима. У роману Ганимед из 1925. варирао је мит о голему. У њему вајар Јерген Мелер оживљава своју скулптуру прелепог младића, као вид компензације сопствене физичке ружноће. Данас се поједини делови његовог прозног опуса сврставају у научну фантастику.

Његово дело утицало је на чешког сликара и графичара Јана Зрзавија.

Одабрана дела Зазидани прозори (-{Zazděná okna}-, 1894) Содома (-{Sodoma}-, 1895) Рукавац (-{Stojaté vody}-, 1895) Аристократска књига (-{Kniha aristokratická}-, 1896) (-{Sexus necans}-, 1897) Готичка душа (-{Gotická duše}-, 1900) Импресионистичко и иронично (-{Impresionisté a ironikové}-, 1903) Разговори са смрћу (-{Hovory se smrtí}-, 1904), Романи о три чаробњака: Манфред Макмилен, Скарабеус (Балегар), Ганимед (-{Romány tří mágů: Román Manfreda Macmillena (1907), Scarabaeus (1908), Ganymedes (1925)}-) Ендимион (-{Endymion}-, 1909) Острво прогнаних (-{Ostrov vyhnanců}-, 1912) Песме скитнице о животу и смрти (-{Písně tulákovy o životě a smrti}-, 1930) Изгубљени рај (-{Ztracený ráj}-, 1938) Последња берба (-{Poslední vinobraní}-, 1946) Успомене (-{Vzpomínky}-, 1994, постхумно)

Референце

Литература

Спољашње везе

Снимак о Карасеовој галерији Карасекова галерија

Категорија:Рођени 1871. Категорија:Умрли 1951. Категорија:Чешки књижевници Категорија:ЛГБТ+ књижевници Категорија:Пражани Категорија:Писци научне и епске фантастике