Миленко Матерни

Миленко Матерни (Крагујевац, 16. новембар 1875 – Београд, 26. мај 1929) био је један од првих српских педијатара, оснивач и први председник Секције за дечију медицину.

Живот и рад

Миленко Матерни рођен је 16. новембра 1875. године у Крагујевцу од мајке Јелене и оца Карла, предузетника, родом из места Гелњница у Горњој Угарској (дан. Словачка).Матична књига умрлих Саборне цркве у Нишу, стр. 93, тбр. 292/1912. Имао је старију сестру Роксанду Росу удату Димић, и млађег брата Војислава, правника и банкара. Породично су се преселили из Крагујевца у Ниш, где је Миленко завршио гимназију 1894. године. Исте године након завршене гимназије, одлази у Беч на студије медицине, где је дипломирао 1900. године.Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 485. По повратку са студија у Србију одслужио је војни рок у Нишу, у болничкој чети, 1900-1901. године. После тога унапређен је у чин резервног санитетског поручника. Почетком 1902. године постављен је за лекара (управника) Врањске Бање, где је провео извесно време.Државни календар Краљевине Србије : за годину 1903 : која је проста, У Београду : Издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије, 1903.

Специјализацију педијатрије др Миленко Матерни обавио је од 1902. до 1904. године у Берлину и Паризу. У периоду од октобра 1902. до марта 1903. године специјализацију је обављао на Дечјој клиници у Берлину код професора др Багинског, а од марта 1903. до марта 1904. године у Hôpital des enfants malades у Паризу код професора Комбеа и Морфана.

мини|лево|Први конгрес српских лекара и природњака - насловна страна мини|лево|Др Миленко Матерни реферат "Дијагноза и серотерапија код дифтерије"

Први конгрес лекара и природњака Србије

У Београду 5, 6. и 7. септембра 1904. године одржан је Први конгрес лекара и природњака Србије, где је Матерни учествовао са рефератом "Дијагноза и серотерапија код дифтерије". У списку учесника конгреса он је означен као дечији лекар у Београду.Први конгрес српских лекара и природњака под највишом заштитом Његовог Величанства Краља Петра I, у Београду 5, 6 и 7. септембра 1904, Београд : Штампано у Државној штампарији Краљевине Србије, 1905. Исте године објавио је књигу Мајка и одојче. Књига је у јавности изазвала велико интересовање. Приказана је у Летопису Матице српске, Бранковом колу, Српском књижевном гласнику и у другим часописима и новинама.

По завршеној специјализацији и по повратку у Србију постављен је 22. фебруара 1905. за општинског лекара у Београду и на тој дужности остаје све до мобилизације, 1912. године.Пешић Д. В., Павловић Б. Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 73.

Балкански ратови и Први светски рат

У Балканском рату је био у опсади Једрена. Његова пољска болница налазила се у Кадикеју, а Матерни је био резервни капетан 2. класе и командир II помоћне болнице Дунавске дивизије.

У Првом светском рату, као командир пољске болнице, учествовао је у биткама око Ваљева. После тога био је командир санитетског воза до 1915. године. По повлачењу с војском преко Албаније, упућен је у Француску, у Марсељ и Тулон, где је био члан комисије за преглед официра који су упућивани на Солунски фронт.Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : „Никола Николић"). стр. 201. Од 1916. до 1918. био је референт санитетског логора Микри код Солуна, начелник санитета Саобраћајног одељења Врховне команде у Солуну и шеф унутрашњег одељења болнице "Престолонаследник Александар“ у Солуну.Пешић Д. В., Павловић Б. Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 75. После ослобођења, 1919. године налазио се на дужности шефа II унутрашњег одељења Војне болнице у Београду. Др Миленко Матерни демобилисан је 1919. године у чину резервног санитетског потпуковника.

Дечије одељење Опште државне болнице

По завршетку Првог светског рата и после смрти др Платона Папакостопулоса (први педијатар специјалиста у Србији), Миленко Матерни остао је једини педијатар специјалиста у Србији. Указом краља Петра I од 15. новембра 1919. године Миленко Матерни је постављен за шефа Инфективног и Дечијег одељења Опште државне болнице.Пешић Д. В., Павловић Б. Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 77. Поред тога што је радио на Одељењу за инфективне и дечије болести, 1921. године постављен је за лекара Енглеско – Српске болнице у Београду. Као један од најеминентнијих педијатара у Београду, Матерни је 1923. године именован за личног лекара престолонаследника Петра. Поред тога, имао је и приватну педијатријску ординацију и важио је за најискуснијег дечијег лекара у Београду, тако да је био поштован од многих београдских породица.

Највећа заслуга Матерног је оснивање Секције за дечију медицину Српског лекарског друштва 16. децембра 1925. године.Записник I редовног састанка Секције СЛД за дечију медицину одржаног 16.XII 1925. године. Српски архив за целокупно лекарство, вол. 28. година 1926. бр. 7. стр. 373-374. Дечије одељење Опште државне болнице било је смештено у монтажној бараци. Услови за рад су били веома тешки, са мало особља и оскудном опремом. Упркос томе, захваљујући својој енергији и истрајности, успешно је организовао рад на Одељењу. Године 1928, захваљујући упорном залагању др Матерног, Дечије одељење је пресељено из бараке у лепу зграду на Врачару (касније Дечије одељење Клинике за оториноларингологију). Ово одељење са 50 дечијих кревета и пратећим службама, било је уређено по угледу на иста одељења у великим европским градовима и било је једно од најлепших одељења Опште државне болнице у Београду.Шевић А. Др Миленко Матерни, Политика, 27. мај (1929). стр. 7.

Последњих година живота здравље Матерног почело је да слаби, па је морао често да одсуствује са посла. Умро је у кругу своје породице 29. маја 1929. године у 54 години.

Миленко Матерни је био активан члан Српског лекарског друштва, оснивач и председник Секције за дечију медицину, аутор књиге Мајка и одојче, прве књиге о нези одојчета код нас, аутор бројних стручних радова и популарних текстова у часописима Српски архив и Здравље.Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 202.

За заслуге у ратовима и послератном периоду одликован је више пута: Краљевски орденом Светог Саве 4. реда, Краљевски орденом Светог Саве 3 реда, Албанском споменицом, Крстом милосрђа, златна медаље за ревносну службу, сребрна медаље за ревносну службу (2 пута).Пешић Д. В., Павловић Б. Б., Први педијатри и прве педијатријске установе у Србији : прилог за историју педијатрије Србије, Београд : Графички атеље Богдановић, 2006 (Београд : Богдановић). стр. 75, 86.

Одликовања Краљевски орден Светог Саве 3. реда Краљевски орден Светог Саве 4. реда Албанском споменицом Крстом милосрђа Златна медаља за ревносну службу Сребрна медаља за ревносну службу (2 пута)

Библиографија Матерни М., Мајка и одојче : за младе матере : са 17 слика, Београд : Електрична штампарија С. Хоровица, 1904. Матерни М., Буквар за младу мајку / удесио по страним узорима Миленко Матерни, Нови : Штампарија "Караџић". Матерни М., Дијагноза и серотерапија код дифтерије од д-ра, дечијег лекара. (Прештампано из С. А. За целокупно лекарство, 1904). Београд, штампано у Државној штампарији Краљевине Србије, 1904, 8, 32 (Предавање држано на Првом конгресу српских лекара и природњака и штампано у Првој конгресној књизи, 238), Приказ у Бранковом колу, XI, 1905, 60, од д-ра Л. Поповића Матерни М., Моја реч на „факта", д-ра Светислава Стефановића, општ. Лекара о мојој књизи "Мајка и одојче“ од д-ра дечијег лекара, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол.14, год.1908, стр 135. Матерни М. д-р, Мајка и одојче, за младе матере : са 17 слика, Београд : Електрична штампарија С. Хоровица, 1904. Приказ и оцена те књиге у С. К. Г. XIII, 1904, 70 од д-ра Вој. Ж. Ђорђевића, д-ра Свет. Стефановића у С. А. XI, 1905, 147 и у Б. В. XX, 1905, 14 – од Ст. Јов. Матерни М., Одбијање детета, Здравље : лист за лекарске поуке о здрављу и болестима, вол.6, год. 1911, стр 140. Матерни М., С. А. X, 1904, 257, 301, 329, 436; XV, 1909, 252. Матерни М., Дифтерија у приватној пракси, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 23, год. 1921, бр. 2, стр 102. Матерни М., Ђукс-Филатовљева болест, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 27, год. 1925, бр. 3, стр 125. Матерни М., О успесима лечења шарлаха Дик-Дошевим серумом, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 28, год. 1926, бр. 8, стр 438. Матерни М., Пароксизмална хемоглобинурија, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 30, год. 1928, бр. 7, стр 539. Матерни М., Три случаја шарлаха код вакцинисаних, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 29, год. 1927, бр. 3, стр 238. Матерни М., Неколико примедаба на одговор К. Тодоровића, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 28, год. 1926, бр. 8, стр 411. Матерни М., (Петровић М.), Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, вол. 31, год. 1929, бр. 5, стр 453.

Референце

Литература

Петровић М., Др Миленко Матерни, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society / главни и одговорни уредник Владимир Славковић, вол 31, год. 1929, свеска 5. стр. 453-454. Јеремић Р., Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће), Библиотека Српског лекарског друштва ; 1. Библиографија Српског архива : 1918-1941, Београд : [б. и.], 1948 ([б. м. : б. и.]), Библиотека Српског лекарског друштва ; 2. Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар „Одбрана“, 2014 (Београд : Војна штампарија) Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010 (Београд : Војна штампарија)