__БЕЗСАДРЖАЈА__ 1914. 28. јун — Атентат на надвојводу Франца Фердинанда, наследника Аустроугарског престола, који је убијен заједно са својом женом, војвоткињом Софијом. 23. јул — Аустроугарска шаље ултиматум Србији. Србија, рачунајући на помоћ Русије, одбија неке тачке ултиматума и објављује мобилизацију. 28. јул — Аустроугарска објављује рат Србији (). Русија објављује мобилизацију. Велики рат почиње. 31. јул — Немачка тражи да Русија прекине мобилизацију. Русија одговара да је мобилизација усмерена само против Аустроугарске. 1. август — Немачка објављује рат Русији и започиње мобилизацију; Италија проглашава своју неутралност; Немачка и Османско царство потписују тајни споразум о савезништву. 2. август — Немачка напада Луксембург. 3. август — Немачка објављује рат Француској и напада Белгију да би дошла са бока француској војсци. Уједињено Краљевство протестује због кршења неутралности Белгије, која је гарантована споразумом. 4. август — Уједињено Краљевство објављује рат Немачкој. 5. август — Црна Гора објављује рат Аустроугарској; Османско царство затвара Дарданеле. 5. август — 16. август - Немачка опседа и заузима тврђаву Лијеж у Белгији. 6. август — Аустроугарска објављује рат Русији. Србија објављује рат Немачкој. 7. август — Британске експедиционе снаге стижу у Француску. 9. август — Црна Гора објављује рат Немачкој. 11. август — Француска објављује рат Аустроугарској. 14. август — 24. август - Битка на границама. Немачка побеђује британске експедиционе снаге и Пету француску армију. 16. август — 19. август - Србија побеђује Аустроугарску у бици на Церу. 17. август — Руска војска улази у Источну Пруску. Битка код Сталупонена. 17. август — 2. септембар - Битка код Таненберга: руска војска је тешко поражена од стране Немачке. 20. август — Немачка заузима Брисел. 22. август — Аустроугарска објављује рат Белгији. 23. август — Јапан објављује рат Немачкој. 23. август — 25. август - Битка код Красника. Аустроугарска Прва армија победила руску Четврту армију. 24. август — 7. септембар - Немци опседају и заузимају тврђаву Мауберж. 25. август — Јапан објављује рат Аустроугарској. 26. август — Британске и француске снаге нападају Тоголанд, немачки протекторат у западној Африци. 26. август — 27. август - Битка код Ле Катеуа. Савезници се повлаче. 26. август — 11. септембар - Битка код Лавова. Руси заузимају Лавов и померају фронт 200 -{km}-. 27. август — 7. новембар - Битка код Ћингдаоа. Британске и јапанске снаге заузимају немачку луку Ћингдао у Кини. 28. август — Британска морнарица добија Прву битку у Хелголандском заливу, Северно море. 29. август — 30. август - Битка код Сент Квентина, уредно повлачење Савезника. 30. август — Нови Зеланд окупирао Немачку Самоу (касније Западна Самоа). 3. септембар — 11. септембар - Аустроугарски пораз у бици код Рава Рушке. 5. септембар — 12. септембар - Прва битка на Марни. Немачко напредовање ја Паризу је заустављено, означавајући крах Шлифеновог плана. 7. септембар — 14. септембар - Прва битка на Мазурским језерима. Руска војска се повлачи из Источне Пруске уз тешке губитке. 8. септембар — 17. септембар - Други Аустроугарски покушај да нападне Србију доживљава неуспех. 11. септембар — 21. септембар - Аустралијске снаге заузеле Немачку Нову Гвинеју. 13. септембар — Јужноафричке трупе започеле напад на немачку Југозападну Африку. 13. септембар — 28. септембар - Прва битка на Ени се завршава обоструким повлачењем. Почиње Трка ка мору. 14. септембар — Ерих фон Фалкенхајн замењује Хелмута фон Молткеа на месту начелника немачке Врховне команде. 17. септембар — Започиње опсада Пшемисла. 28. септембар — 10. октобар - Немци опседају и заузимају Антверпен. 29. септембар — 31. октобар - Битка на реци Висли. 16. октобар — 31. октобар - Битка код Исера. Француске и белгијске снаге осигурале обале Белгије. 19. октобар — 22. новембар - Прва битка код Ипреса завршава Трку ка мору. Немци су спречени да не стигну да Калеа и Денкерка. 1. новембар — Русија објављује рат Османском царству. Битка код Коронела; одред крстарица Фон Шпеа побеђује флоту британске морнарице под Кристијаном Кредоком. 2. новембар — Прва битка на Атлантику. Уједињено Краљевство почиње поморску блокаду Немачке. 3. новембар — Црна Гора објављује рат Османском царству. 3. новембар — 5. новембар: Летов-Форбекове немачке колонијалне снаге побеђују Британце у бици код Танге, Немачка источна Африка. 5. новембар — Француска и Уједињено Краљевство објављују рат Османском царству. 6. новембар — Аустроугарска заузима Београд. 9. новембар — Битка код Кокоса, североисточни Индијски океан. Аустралијска крстарица Сиднеј уништила немачку крстарицу Емден. 11. новембар — 6. децембар - Битка код Лођа. 3. децембар — 15. децембар - Колубарска битка. Србија враћа Београд. 7. децембар — Изјава српске владе о ратним циљевима Србије. 8. децембар — Битка код Фолкландских острва. Фон Шпеова флота поражена од стране британске морнарице. 16. децембар — Немачка флота бомбардује Скарборо и Хартпул, Енглеска. 29. децембар — 2. јануар - Русија побеђује у бици код Сарикамиша, Кавказ.

1915. 2. јануар — Русија започиње офанзиву у Карпатима. Она ће се наставити до 12. априла. 19. јануар — Први напад цепелинина на Уједињено Краљевство. 24. јануар — Битка код Догер Бенка између британске и немачке флоте. 28. јануар — 3. фебруар - Турци не успевају да заузму Суецки канал. 4. фебруар — Немачка почиње подморнички рат против трговачких бродова. 7. фебруар — 22. фебруар - Друга битка на Мазурским језерима. Руска 10. армија је поражена. 19. фебруар — Британско-француски морнарички напад на Дарданеле. 10. март — 13. март - Битка код Нов Шапела. Након почетних успеха, британска офанзива је заустављена. 22. март — Завршила се опсада Пшемисла. Руси су заузели тврђаву. 22. април — 25. мај - У другој бици код Ипра, Немци први пут користе хемијско оружје. 25. април — Британске снаге се искрцавају код рта Хел, близу Галипоља. Потписан Лондонски споразум између Антанте и Италије. 28. април — Прва битка код Критија. Савезничко напредовање је одбијено. 1. мај — 3. мај - Офанзива Горлице-Тарнов; немачке трупе под командом генерала Аугуст фон Макензена пробијају руске линије у Галицији. 6. мај — 8. мај - Друга битка код Критија. Савезничко напредовање је још једном одбијено. 7. мај — Британски путнички брод Лујзитанија потопљен од стране немачке подморнице. 10. мај — Аустроугарска победила Русију код Јарослава. Лавов је опет у аустријским рукама. 12. мај — Виндхук, главни град немачке Југозападне Африке су окупирале јужноафричке трупе. 23. мај — Италија објављује рат Аустроугарској. 4. јун — Трећа битка код Критије. Још један неуспех Антанте. Руси напуштају Пшемисл. 22. јун — Офанзива Горлице-Тарнов. Аугуст фон Макензен још једном пробија руске линије у подручју Лавова. 23. јун — 7. јул - Прва битка на Сочи 27. јун — Аустроугарска поново улази у Лавов. 28. јун — 5. јул - Британци побеђују у бици код Гали Равине. 9. јул — Немачке снаге у Југозападној Африци су се предале. 18. јул — 3. август - Друга битка на Сочи 5. август — Немци заузимају Варшаву. 6. август — 29. август - Битка код Сари Баира. Последњи покушај Британаца да освоје Галипољско полуострво. 1. септембар — Немци суспендују неограничен подморнички рат. 8. септембар — Николај II смењује великог војводу Николаја Николајевича са места врховног команданта руске војске и сам преузима то место. 25. септембар — 28. септембар - Битка код Луса. Велика британска офанзива доживљава неуспех. 6. октобар — Србију нападају Немачка, Аустроугарска и Бугарска. 14. октобар — Бугарска објављује рат Србији. 15. октобар — Уједињено Краљевство објављује рат Бугарској. 16. октобар — Француска објављује рат Бугарској. 18. октобар — 4. новембар - Трећа битка на Сочи. 19. октобар — Италија и Русија објављују рат Бугарској. 27. октобар — Француска армија се искрцава код Солуна и уз помоћ британских и италијанских трупа, успоставља Солунски фронт. 10. новембар — 2. децембар - Четврта битка на Сочи. 22. новембар — 25. новембар - Битка код Ктесифона. 27. новембар — Српска војска је поражена. Она ће се повући до Јадранског мора и евакуисаће је италијанска и француска морнарица. 7. децембар — Почиње опсада Кута од стране Османског царства. 19. децембар — Даглас Хејг замењује Џона Френча на месту команданта британских експедиционих снага.

1916. 6. јануар — Битка код Мојковца 8. јануар — 16. јануар - Аустроугарска напада Црну Гору. 9. јануар — Галипољска кампања се завршава поразом Савезника и османлијском победом. 11. јануар — Крф запоседају Савезници. 24. јануар — Рајнхард Шер је именован командантом немачке Високе флоте. 25. јануар — Капитулација Црне Горе. 27. јануар — Регрутација уведена у Уједињеном Краљевству Законом о војној служби. 13. фебруар — 16. фебруар - Битка код Ерзурума 21. фебруар — почиње Верденска битка. 28. фебруар — Немачки Камерун се предао. 1. март — Немачка наставља неограничени подморнички рат. 1. март — 15. март - Пета битка на Сочи. 8. март — Битка код Дулајле; британски напори да избаве Кат не успевају. 18. април — Почиње офанзива код језера Нароч. 23. април — Ускршњи устанак ирских побуњеника против Уједињеног Краљевства. 29. април — Британске снаге опседнуте у Куту се предају Османском царству. 10. мај — Немачка суспендује неограничени подморнички рат. 15. мај — 10. јун - Аустроугарска експедиција у Трентину. 31. мај — 1. јун - Битка код Јиланда између британске Велике флоте и немачке Високе флоте. 4. јун — Почиње Брусиловљева офанзива. 5. јун — Почиње Арапски устанак у Хеџасу. Британски брод ХМС Хемпшир потопљен код Оркнијских острва; лорд Киченер гине. 10. јун — Паоло Босели наслеђује Антонија Саландра на месту премијера Италије. 1. јул — Почиње битка на Соми. 2. јул — Битка код Ерзикана. 14. јул — Битка код избочине Базентин (део битке на Соми). 23. јул — 7. август - Битка код Позијеа (део битке на Соми). 3. август — 5. август - Битка код Романијеа. Отомански напад на Британце на Синају не успева. 3. август — 17. август - Шеста битка на Сочи. Италијани су заузели Горицу (9. август). 18. август — 5. септембар - Битка код Гиљемонта (део битке на Соми). 27. август — Италија објављује рат Немачкој. Румунија улази у рат на страни Антанте. Њена армија ће бити поражена за неколико недеља. 29. август — Паул фон Хинденбург замењује Ерих фон Фалкенхајна месту начелника штаба немачке војске. 6. септембар — Централне силе стварају заједничку команду. 9. септембар — Битка код Гиншија (део битке на Соми). 10. септембар — 19. новембар - Савезничка офанзива на Солунском фронту. 14. септембар — 17. септембар - Седма битка на Сочи. 15. септембар — Битка код Флерс-Корселета (последња офанзива у бици на Соми); Британци први пут користе тенкове у историји. 20. септембар — Брусиловљева офанзива се завршава са значајним руским успесима. 25. септембар — Битка код Морвала (део битке на Соми). 26. септембар — 28. септембар - Битка код избочине Дијепвал (део битке на Соми). 30. септембар — Српска војска освојила Кајмакчалан. 1. октобар — 5. новембар - Битка код Ле Транслоја (део битке на Соми). 9. октобар — 12. октобар - Осма битка на Сочи. 24. октобар — Французи заузимају Форт Дуамонт близу Вердена у Верденској бици, која је трајала од 21. фебруара. 1. новембар — 4. новембар - Девета битка на Сочи. 13. новембар — 15. новембар - Битка код Анкре (последња фаза битке на Соми) 18. новембар — Битка на Соми се завршава са огромним губицима на обе стране и без победника. 21. новембар — Умире Франц Јозеф I, а наслеђује га Карл I. 25. новембар — Дејвид Бити замењује Џона Џеликоа на месту команданта Велике флоте. Џелико постаје Први лорд мора. 5. децембар — 7. децембар - Премијер Уједињеног Краљевства Хенри Ексвит подноси оставку и наслеђује га Дејвид Лојд Џорџ. 6. децембар — Немци заузимају Букурешт. 13. децембар — Робер Нивел замењује Жозефа Жофра на месту врховног команданта француске војске. 23. децембар — Битка код Магдхабе на Синајском полуострву.