десно|180п|link=Партизанска споменица 1941.|Партизанска споменица 1941. Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током јуна месеца 1941. године:

15п ← мај Хронологија Народноослободилачке борбе у 1941. години јул → 15п 15п 1 2 3 4 5 6 7 8 10 13 14 18 20 22 23 24 25 26 27 28 29 30 15п

Догађаји 1. јун У Љубљани отпочела дводневна шира Конференција Комунистичке партије Словеније, којој је присуствовало око 30 представника партијских организација. Конференција је усвојила више закључака о даљем раду партијских организација у новим условима окупације и припрема за оружану борбу. На Конференцији су реферате поднели Едвард Кардељ и Миха Маринко и донет је закључак да све партијске организације приступе припремама за оружани устанак.

2. јун У село Корита, код Билеће, упала група усташа из Фазлагића Куле и других места у околини Гацка, на челу са Херманом Тогоналом Крешом, усташким повереником за срез Гацко. Тада је ухапшено око 140 Срба, који су држани и мучени три дана у згради локалне школе. У ноћи 4/5. јуна, 120 ухапшених је одведено до Коритске јаме, и тамо убијано маљевима и бацано у јаму. У селу Корита је 5. јуна побијено још пет мештана, а истог дана од стране истих починилаца убијено је седам становника оближњег села Заградци. У селу Удрежњу, код Невесиња усташе извршиле покољ у коме су побиле 28 Срба, махом стараца и жена. Из Словенске Бистрице кренуо први транспорт словеначког становништва, које су немачке окупационе власти пресељавале у Србију. До 10. јула у Србију је транспортовано 7.177 Словенаца, а Хајнрих Химлер је 20. августа напредио да се исељавање привремено побустави, до краја рата.

3. јун Група усташа, под командом натпоручника Фрање Судара упала у село Доњи Дрежањ, код Невесиња. На мосту, познатијем као Гвоздени мост, на реци Заломци им је око 60 сељака, под командом Обрена Ивковића пружило шесточасовни отпор. У току ове борбе, која је била први организовани отпор народа усташким злочинцима, погинула су тројица, а рањена су четворица усташа. Неборачко становништво и покретна имовина су били евакуисани у планине. После пристизања појачања из Невесиња и употребе три авиона, усташе су успеле да продру у село и да га спале.

4. јун У Загребу у згради немачког посланства одржана шира конференција представника немачке цивилне управе из Марибора, немачког војног заповедника Београда, немачког посланства у НДХ и владе НДХ. На конференцији су разматрани детаљни планови за исељење Словенаца у Србију и НДХ, као и за исељење Срба из НДХ. Влада НДХ је изразила спремност да да прими онолико словеначких исељеника колико успе да протера Срба. План је предвиђао прогон око 200.000 Словенаца из Штајерске и Горењеске у три узастопне фазе, као и исељивање истог толиког броја Срба из НДХ у Србију. Усташе на челу са Леоном Тогоналом, усташким повереникома за срез Љубиње, отпочели хапшења у селима — Влаховићи, Убоско, Поцрње, Капавица, Ранковци и др. У наредна три дана укупно су ухапсили око 170 мушкараца, које су заточили у селу Ранковци. Приликом хапшења у Влаховићима је убијено шест лица. Ликвидације ухапшеника започеле су 8. јуна у близини села Капавице, код истоимене јаме. Са стратишта је успело побећи око 50 људи, али је већина ухапшених, њих 114, убијена и бачена у јаму.

5. јун мини|Анте Павелић у посети Адолфу Хитлеру у Бергхофу, 9. јуна 1941.

У Београду одржан састанак између генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита и генералног секретара Народне сељачке странке др Драгољуба Јовановића на коме је вођен разговор о сарадњи и удруживању заједничких снага у борби против окупатора. Поред Тита и Јовановића, састанку су присуствовали — Сретен Жујовић, др Иван Рибар и Света Живковић, Јовановићев сарадник. Иако је на састанку постигнут договор о заједничкој сарадњи до тога није дошло, јер се Јовановић повукао и прекинуо везу са КПЈ и више се није одазивао позивима који су му били упућивани. Усташе упале у село Корита, код Билеће, где су похватале 180 сељака Срба и бациле их у Голубију јаму, повише самог села. У Бергхофу (Трећи рајх) поглавник НДХ Анте Павелић посетио вођу Трећег рајха Адолфа Хитлера и изразио му захвалност на стварању Независне Државе Хрватске (НДХ). На планини Калнику, отпочела тродневна конференција Окружног комитета КПХ за Бјеловар у чијем је раду учествовало око 20 делегата, представника свих котарских и месних комитета са подручија Бјеловара. Конференији је присуствовао и члан ЦК КП Хрватске Павле Грегорић, који је присутним делегатима истако потребу за јачањем партијских организација и вођења пропаганде међу широким народним масама у вези са пружањем отпора фашистичким окупаторима.

6. јун У току ноћи 6/7. јун група од око 150 сељака-устаника из села Гатачког поља, предвођена свештеником Радојицом Перишићем напала и уништила жандармеријске станице у Степену и Казанцима и порушили пут, један већи мост и пресекли телефонске и телеграфске везе између Гацка и Билеће. Током 7. јуна борбе су се пренеле и у друга села, а жандармеријске станице су уништене у селима Јасенику и Врби. После интервенције једне домобранске чете из Билеће устаници су се повукли у своја села, у која се непријатељ није усуђивао да крене. Да би обуздале устанак усташе су у Гацку ухапсиле 200 угледнијих Срба, које су задржали као таоце. Из Логора Керестинец, смештеног у некадашњем дворцу, у близини села Керестинеца, код Загреба, Раде Кончар, секретар ЦК КП Хрватске, ослободио Риголета Мартинија, италијанског комунисту и члана ЦК КП Италије. Мартини је био ухапшен у Југославији 13. јануара, а по доласку усташа је пребачен у овај логор. Кончар је у логор дошао аутомобилом и представио се као Мартинијев адвокат, који је дошао да с њим разговара. Искористивши непажњу стражара, Мартини је ушао у кола и успео да побегне. Потом се једно време скривао у окупираном Загребу.

7. јун За новог војног команданта Територије војноуправног команданта Србије () постављен генерал Лудвиг фон Шредер. На овој функцији се задржао до 27. јула, када га је заменио генерал Хајнрих Данкелман.

8. јун У шумској кући на Шехитлуцима, код Бање Луке, одржано је саветовање Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину. Саветовањем је руководио секретар Обласног комитета Ђуро Пуцар Стари, а присуствовали су — Осман Карабеговић, Велимир Стојнић, Бранко Бабич, Љубо Бабић, Васо Бутозан, Шефкет Маглајлић, Бошко Шиљеговић, Илија Дошен, Јосип Мажар Шоша, Ивица Мажар, Мићо Шурлан, Карло Ројц, Касим Хаџић и Реља Лукић. Учесници саветовања упознати су са одлукама и закључцима Мајског саветовања ЦК КПЈ одржаног у Загребу. Постављени су задаци да се партијске организације боре против политике окупатора и усташа на распиривању мржње између Срба, Хрвата и Муслимана и истакнут значај борбе за братство и јединство. Постављен је задатак за припреме оружаног устанка за борбу против окупатора и разматране су организационо-политичке мере око његовог припремања. Одређени су чланови Обласног војног комитета за Босанску крајину - Осман Карабеговић, Бранко Бабич, Касим Хаџић и Јосип Мажар Шоша. На једном салашу, поред Пожаревца, одржана Окружна конференција КПЈ за Пожаревац, којој је присуствовало 20 делегата. Присутан је био и Мома Марковић, делегат Покрајинског комитета КПЈ за Србију. На конференцији су разматране припреме за устанак и договоарано ангажовање омладине на припремама устанка.

10. јун У Петровграду одржана састанак Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, на коме су донете одлуке у вези састава Покрајинског комитета КПЈ и СКОЈ-а. Чланови ПК КПЈ су били: Жарко Зрењанин, Тоза Марковић, Иван Вијоглавин, Радивој Ћирпанов, Ерне Киш, Соња Маринковић, Гордана Ивачковић, Ђорђе Зличић и Стеван Јовановић. У чланство ПК КПЈ је у току јула био укључен и Ратко Митровић, члан ЦК СКОЈ-а, који је у Банат био упућен од стране ЦК КПЈ. У Ужицу, у присуству секретара Покрајинског комитета КПЈ за Србију Благоја Нешковића, одржан састанак Окружног комитета КПЈ за Ужице на коме се говорило о новонасталој ситуацији и о припремама за оружани устанак.

13. јун На великом усташком збору испред фрањевачког манастира у Хумцу, код Љубушког, који је организован поводом светог Антуна, односно прославе имендана усташког вође Анте Павелића, партијска организација КПЈ из Љубушког организовала растурање летака са првомајским прогласима ЦК КПЈ и ПК КПЈ за БиХ. Истог дана растурање летака је вршено и у центру Љубушког, као и у околним селима — Бијачи, Звирићима, Студенцима, Грабу и Вашаровићима. Наредног дана усташе су похапсиле већину чланова и неколико симпатизера КПЈ из Љубушког и околине и на тај начин у потпуности разбиле партијску организацију (која је обновљена тек 1942. године).

14. јун У Београду Комесарска управа Милана Аћимовића донела „Уредбу о унутрашњој управи у Банату“, којом је сва управна власт на територији Баната пренета на тада формирано Надлештво помоћника бана Дунавске бановине, које се налазила у рукама немачке националне мањине. Мађарске окупационе јединице извршиле присилно исељавање око 500 становника из села Мошорина, код Титела и око 500 становника из насеља Фернбах (данас Алекса Шантић) и Растина, код Сомбора.

Средина јуна У Загребу одржан састанак ЦК КП Хрватске, којим је руководио секретар ЦК Раде Кончар. На састанку је донета одлука о формирању партијских организација у домобранству Независне Државе Хравтске са циљем да се преко њих утиче на антифашистички оријентисане војнике и официре. За рад на формирању партијских организација у домобранству био је задужен Драгутин Саили. У Бањалуци одржан први састанак Обласног војног комитета за Босанску крајину, којим је руководио члан Покрајинског војног комитета Махмут Бушатлија, пренете су директиве о стварању диверзантских група и мреже војних повереника и именовани су срески војни повереници за срезове — Босанско Грахово, Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Босански Нови, Босанска Дубица, Приједор, Прњавор, Јајце и Мркоњић-Град. У Скопљу, на иницијативу Лазара Колишевског и Маре Нацеве, одржан састанак Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, којем су присуствовали и чланови Месног комитета КПЈ за Скопље. Колишевски је на састанку оштро осудио ставове секретара ПК Методија Шаторова, захтевајући да Покрајински комитет прихвати ставове и линију КП Југославије о оружаној борби против окупатора и да поништи одлуку о прикључењу ПК за Македонију Бугарској радничкој партији (комуниста) (БРПк). Шаторов и још двојица чланова ПК су се овоме успротивила, али је и поред тога на изричит захтев Колишевског и Нацеве, као и чланова МК КПЈ за Скопље, формирана Војна комисија при ПК. Наредних дана, после овог састанка, Колишевски и Нацева су успели да добију подршку од партијских организација у Скопљу, Прилепу, Тетову, Куманову и др.

18. јун У Бановој Јарузи, код Кутине одржана конференција Окружног комитета КПХ за Нову Градишку, којој су присуствовали секретар ЦК КПХ Раде Кончар и члан ЦК КПХ Павле Грегорић. На конференцији је одлучено да се активно ради на омасовљењу партијске организације и врше припреме за подизање оружаног устанка. На конференцији је било речи и о раду комуниста међу члановима ХСС-а, као и о деловању чланова КПЈ међу појединим народима — истакнуто је да се више ради на ангажовању Чешке и Словачке националне мањине и да се посебна брига посвети српском становништву које је од почетка окупације било изложено усташком терору. Усташе из Боричевца и Кулен Вакуфа, на челу са Винком Матаијом, извршиле покоље над српским становништвом на подручју среза Доњи Лапац. Најпре су упали у село Бубањ и одвели шест становника затечених у пољским радовима, а недуго потом још четворицу становника. На исти начин су упадали и у околна села - Дољани (одведено 7 лица), Мишљеновац (одведено 19), Доњи Срб (одведено 12), Доњи Штрпци (одведено 6), Беглуци (одведено 4), Бировача (одведено 3), Бушевић (одведено 15) и Кестеновац (одеведено 7). Од боричевачких усташа страдали су и становници села Небљуси, од којих је 65 побацано у јаму у Боричевцу.

20. јун