Ум (пали: citta или mano) је темељни појам у будизму, оно из чега све настаје. Такође, ум или разум (mano, латински: mens) се сматра једним од шест чула Будиној психологији, одговорним за регистровање мисли и осећаја.
Основа Будиног учења лежи у вежбању и овладавању умом. Оно што је бог за неке религије, то је на неки начин ум за будизам. Док верници сву пажњу окрећу Богу, средиште пажње будиста је ум. Све моћи, способности и привидна чуда које верници приписују Богу, будисти сматрају резултатом активности ума.Budizam od A do Ž
Буда је говорио да је неопходно чистити прљавштине ума. Прочишћавање ума је истрајан напор да се ум ослободи нечистоћа, штетних менталних стања која искривљују мишљење и поступке. Три главне нечистоће, које је Буда означио “коренима лошег”, су похлепа, мржња и обмана, а из њих настају многе друге: бес и окрутност, тврдичлук и завист, превара и ароганција, лицемерје и таштина, мноштво погрешних ставова.
Dhammapada сажима практиковање Будиног учења у три једноставна правила: одустани од лошег, развијај добро и прочисти ум.Bhikkhu Bodhi, Pročišćenje uma Ослобођење ума је коначни циљ будистичке праксе. Пробуђење се често описује као ослобађање ума уклањањем нечистоћа, а уз помоћ мудрости увида.
Сама нирвана, циљ будистичког учења, дефинише се као ослобођеност ума од похлепе, мржње и обманутости.
Етимологија
Буда је за оно што зовемо умом користио три различита термина (пали: citta, mano или viññāṇa). Сваки од ових термина је понекад кориштен генерички, а некад у свом засебном прецизнијем значењу.Sue Hamilton, Identity and Experience. LUZAC Oriental, 1996, pages 105-106.Bodhi, Bhikkhu (trans.) (2000b). The Connected Discourses of the Buddha: A Translation of the Samyutta Nikaya. (Part IV is "The Book of the Six Sense Bases (Salayatanavagga)".) Boston: Wisdom Publications. , n. 154. Термин viññāṇa се обично преводи као свест.
Будино учење
Према Будином учењу, све настаје из ума.
Претежни део Будиног учења посвећен је описивању природе ума, истраживању различитих његових карактеристика и способности, као и разради начина на који се он може мењати и ослободити. Он је тврдио да ум и тело зависе једно од другог, "на исти начина као што два откоса у снопу стоје ослањајући се један на други" (S.II,14).
Ум као извор свега
мини|144п|Ум је претеча свих ствари, ум их ствара и њима управља.
Буда је говорио да је ум је претеча свих ствари, ум их ствара и њима управља. Сматрао је да све ствари, добре и лоше, ум ствара:
Ум као чуло
Ум као чуло (manāyatana) региструје једно потпуно другачије подручје, недоступно другим чулима, а то су: мисли, идеје, судови, појмови, сећања, планови, маштања, тумачења, теорије итд.
Ипак, функција ума је другачија од осталих чула, која имају свако свој предмет. Око види само слике, али не и звукове, ухо региструје само звукове, али не и мирисе и тако даље. Но, ум распознаје предмете свих осталих чула и придаје им значење. Ум повезује, упоређује, тумачи и успоставља односе међу предметима разних чула.
На крају, ум је услов за појаву разних стања свести.
Прљање и чишћење ума
Такође, ум је извор упрљаности и прочишћења бића:
Затрован ум доноси патњу и најгора стања, а правилно коришћен ум је препун среће:
Због тога је неодложна обавеза сваког подвижника да чисти свој ум:
Ослобођење ума
Према Будином учењу, сва добра стања које доноси чист ум само су кораци на путу. Крајњи циљ је потпуно ослобођење ума:
Доген је свео будизам на практиковање зазена или „седеће медитације“, где се свесни ток садржаја ума посматра без заустављања на било ком појединачном предмету, све док се не смири и не сабере, не доживљавајући више никакво уплитање. У овом стању је могуће доживети пробуђење.Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad. 2006. . стр. 98-105.
Будистичка схватања
Зен мајстор Басуи је једном свом ученику на самрти написао писмо у којем му објашњава суштину ума на следећи начин:
Литература
Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad. 2006. .
Референце
Види још Свест (будизам) Нечистоћа (будизам) Будистичка терминологија
Спољашње везе Bhikkhu Bodhi, Pročišćenje uma
Категорија:Будистички појмови Категорија:Филозофска терминологија Категорија:Психологија