десно|180п|link=Партизанска споменица 1941.|Партизанска споменица 1941. Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током августа месеца 1941. године:

1. август мини|Кућа у Улици Рајка Митића бр. 16, у којој се од 1941. до 1943. налазила илегална штампарија ЦК КПЈ, а касније Музеј илегалних штампарија мини|Споменик код хотела „Парк”, у Нишу, поводом бомбашког напада 2. августа 1941. године У Београду, у кући Бранка и Дане Максимовић на Бањичком венцу број 16, отпочела са радом илегална штампарија ЦК КП Југославије. Штампарија се налазила у посебном тајном склоништу ове куће, у коме су боравили графички радници Слободан Јовић и Бранко Ђоновић, док су „легални станари” ове куће били — Мило Бошковић, Зага Јовановић и Љубица Ђоновић. Организатор ове штампарије био је Светозар Вукмановић, руководилац технике ЦК КПЈ и она је радила све до 31. августа 1943, када је пресељена на другу локацију, јер су се Немци уселили у кућу. У близини села Метриш, код Неготина, Окружни комитет КПЈ за Зајечар формирао Крајински партизански одред. За команданта одреда је одређен Бранко Перић, а за политичког комесара Љубомир Нешић. На Овојци, код села Полога, у близини Мостара, усташе стрељале двојицу комуниста — Слободана Вуковића (1919—1941) и Јусуфа Чевру (1914—1941), секретара Месног комитета КПЈ за Мостар и члана Обласног комитета КПЈ за Херцеговину, народног хероја. Ухапшени су дан раније, 31. јула у Мостару, када је усташка полиција упала у кућу револуционара Гојка Вуковића, где се одржавао партијски састанак.

2. август У близини села Липовац, код Алексинца, Окружни комитет КПЈ за Ниш формирао Озренски партизански одред. За команданта одреда је одређен Димитрије Драговић, а за политичког комесара Иван Вуковић. Члан СКОЈ-а и омладинских ударних група Александар Војиновић, бацио две бомбе на немачке официре у велику салу хотелу „Парку” у Нишу, где су се иначе хранили немачки официри. Према немачким извештајима тада је погинуо један и рањено пет припадника Вермахта. Овај подвиг снажно је одјекнуо у народу с подручја југоисточне Србије. Устаничке снаге из среза Доњи Лапац заузеле усташко упориште Боричевац. Као одмазду за усташке злочине над Србима, у којима је на територији среза Доњи Лапац, у периоду од 10. јуна до 27. јула, убијено око 900 људи, устаници су село разорили и до темеља спалили, а део затечених становника — њих 38 бацили у јаму Бротињу. Највећи део становништва из Боричевца, је у ноћи 1/2. август побегао у Кулен Вакуф. У Санском Мосту, у житном магацину и на пољу „Шушњар”, чета Загребачког усташког батаљона стрељала око 800 талаца, са подручја среза Сански Мост. Покољ је настављен и идућих дана, тако да је у овом срезу убијено око 3.000 Срба. Усташе и домобрани, јачине једног батаљона, из Требиња покушали да се пробију у народни збег на планини Видуши. Потискујући делове Видушког одреда народне војске, они су преко Беговић Куле, сутрадан избили на Змијинац, али су тамо противнападом устаника били разбијени. Усташе организовале препад на село Пребиловци, код Чапљине, из кога је успело побећи око 200 мушкараца, јер је владало уверење да усташе хапсе само мушкарце. Када су ушли у село и видели да нема већине мушкараца, усташе су отпочеле дводневно злостављање становништва, праћено пљачком и силовањима, као и убиством неколико десетина људи. Потом су похватали 414 људи, углавном жена и деце и 4. августа их спровели у село Тасовчиће, где су настављена иживљавања. У току 5. и 6. августа усташе су бацањем у каму Голубинка, у близини села Шурманици, код Међугорја, побили све похватане мештане Пребиловаца. Наредних дана су настављена убиства у околини Пребиловаца, хватањем појединих мештана који су успели да избегну пре уласка усташа у селу, чиме број убијених у овом месту током августа 1941. године износи укупно 601 лице. У овом покољу учествовале су усташе из Чапљине и околних села, као и усташе из Шурманаца.

3. август У близини манастира Ајдановац, на планини Јастребцу формиран Топлички партизански одред. Одред је формиран одлуком Окружног комитета КПЈ за Ниш, донетој на састанку 23. јула. За команданта одреда одређен је Елисије Поповски звани Марко Шпанац, за политичког комесара Василије Смајевић, за заменика команданта Ратко Павловић, а за заменика политичког комесара Никодије Стојановић Татко. У селима Бунић, Љубово и Шаламунић, код Удбине, усташе убиле око 100 људи, међу којима је највише било жена, деце и стараца. Овај злочин починиле су усташе са подручја Госпића. Борци Космајског партизанског одреда ушле у село Стојник, код Сопота, разоружали жандармеријску станицу и запалили општинску архиву. Потом су се окупљеним сељацима обратили политички комесари чета — Брана Аксентијевић и Драгослав Марковић. У село су тада ушла два камиона са немачким војницима, жандармима и агентима Специјалне полиције, али су усред јаког партизанског отпора морали повући ка селима Манић и Бељина. Ова акција, као и напад на село Рогачу, 1. августа, навели су Немце да 8. августа изведу велику офанзиву на Космај, у намери да ликвидирају Космајски одред. У Скопљу одржан састанак Покрајинског комитета КПЈ за Македонију, на коме је делегат ЦК КПЈ Драган Павловић Шиља упознао присутне са оценом ЦК КПЈ о слабостима и опортунистичким ставовима ПК КПЈ за Македонију и са одлуком о искључењу секретара ПК Методија Шаторова из КПЈ. Пошто се Шаторов и још двојица чланова ПК нису сложила са ставовима и директивама, које је изнео делегат ЦК КПЈ, они су одбили да прихвате суспензију са мотивацијом да су за њих меродавне само одлуке ЦК БРП(к) и потом донели одлуку о искључењу из Партије Лазара Колишевског, Страхила Пинџура и Маре Нацеве. Одмах после овог састанак делегат ЦК КПЈ је Лазара Колишевског упутио у Софију да упозна ЦК БРП(к) са одлукама ЦК КПЈ. У Кикинди Гестапо ухапсио Ратка Митровића Шиљу, члана Бироа ЦК СКОЈ-а и инструктора ЦК КПЈ који је упућен у Војводину. Убрзо након хапшења је био пребачен у Београд, где се током истраге у Специјалној полицији лоше држао и иследницима одао велики број истакнутих чланова КПЈ и симпатизера. Ово је изазвало велику полицијску провалу у организацију КПЈ у Београду, крајем септембра и почетком октобра 1941. године.

4. август мини|Спомен-плоча код Ботаничког врта, где је извршен напад на усташку свеучилишну сатнију мини|Споменик борцима Кикиндског партизанског одреда на Симићевом Салашу, код Кикинде У Загребу, у близини Ботаничке баште, омладинска ударна група од 12 чланова СКОЈ-а, у којој су се налазила и три народна хероја — Славко Комар, Иво Глухак и Крешо Ракић, извршила напад бомбама на одред припадника 13. јуришне сатније хрватских свеучилиштараца односно „Усташку свеучилишну сатнију”. Том приликом убијена су двојица усташа, а њих 18 је било рањено. Тројица омладинаца су била ухваћена на лицу места, а четворица су накнадно ухапшена и сви су убијени. Као одмазду за ову акцију, усташе су у наредних неколико дана у Загребу стрељале 185 талаца, углавном Јевреја и лица ухапшених под сумњом да су комунисти. На Симићевом Салашу, у околини Кикинде, немачке потерне јединице откриле логор Кикиндског партизанског одреда, који је био формиран крајем јула. После трочасовне борбе, Кикиндски одред је био разбијен, а у борби је погинуло 17 партизана, међу којима су били командант Угљеша Терзин (1909—1941) и политички комесар Радован Трнић (1912—1941), народни херој. У Глини, усташе у цркви Пресвете Богородице извршиле други велики покољ Срба са територије котара Вргинмост. Усташе су најпре 2. августа разгласиле да се наређује свим српским мушкарцима, старијим од 16 година, да се сутрадан сакупе у Вргинмосту ради прекрштавања у католичку веру. Позиву се одазвао знатан број мушкараца, застрашен претходним догађајима и нестанком многих Срба на подручју Топуског и Глине. Истог дана, 3. августа у Вргинмост је стигла група усташа из Глине и Топуског, која је заробила све приспеле Србе и депортовала их у Глину. У току 4. августа и ноћи 4/5. августа усташе су у глинској православној цркви побили већи део доведених Срба, док је један део побијен на локацији Латиново, између Маринброда и Новог Села Глинског. Укупан број тада побијених Срба износи 1.038 особа, а овај злочин су извеле усташе из Глине и околине, предвођење усташким таборником из Глине Николом Видаковићем. Број убијених био би и већи, да припадници партизанске чете из села Стипан, на челу са Николом Видовићем, нису забранили сељацима Стипана и Острожина да се одазову на покрштавање и да иду у правцу Вргинмоста. У село Опличићи, код Чапљине упале усташе из Стоца и околине, на челу са ројником Стојаном Рагужом. Они су тада похватали око 350 становника, свих узраста и повели их у село Домановиће, где су жене и деца пуштени кућама. Мушкарци су потом спроведени на Бивоље брдо, где је њих 38 бачено у јаму, док је њих 10 одведено преко Неретве и убијено у близини Широког Бријега. Истог дана, извршен је накнадни претрес села, када је ухваћено још 14 мушкараца, који су убијени у близини Аладинића.

5. август У близини Шавника, у рејону Меких долова, чета Језерског батаљона и мањи делови Дробњачког и Ускочког батаљона напали механизовану колону италијанске дивизије „Алпски ловци” (-{Kačatori dele Alpi}-) од око 100 камиона и 15 тенкова, која се од Никшића кретала према Шавнику. Борба се продужила и следећег дана, али су Италијани на крају успели да заузму Шавник. Због претрпљених губитка, Италијани су спалили села Крушевице и Мокро. У село Ријека Пиперска, код Подгорице ушла казнена експедиција од око 100 добро наоружаних војника са циљем да казни становништво, због уништења италијанске патроле претходног дана у овом селу. Одмах по уласку у село, група герилаца им је пружила отпор, а током борбе герилцима су притекли у помоћ герилци из суседних пиперских села и Љешкопољског герилског батаљона. Италијански војници су се повукли према једној пећини на обали Мораче, где су савладани. У овој борби је погинуло или се утопило у Морачи 79 италијанских војника, а један официр и један војник су заробљени. Заплењено је и већа количина наоружања и опреме. Око 50 устаника из околине Шековића, под командом Милоша Зекића, команданта Среског војног штаба за Бирач, напало и уништило жандармеријску станицу у Шековићима. Повод за напад, био је ослобођење ухапшених сељака, који су били узети за таоце. У ослобођене Шеховиће, истог дана је дошао и Обласни војни штаб за тузланску област, по чијем је наређењу формирана Команда места, а политички комесар Обласног војног штаба Цвијетин Мијатовић се обратио окупљеном народу. Ослобођење Шековића је представљало почетак масовног устанка у подручју Бирача. На планини Јеловици, од Јесеничке и Јеловишке партизанске чете формиран Горењски партизански батаљон (називан и Цанкарев батаљон). Одред је формирао Стане Жагар, члан Врховног заповедништва словеначких партизанских чета, за команданта је био одређен Јоже Грегорчич, а за политичког комесара Иван Бертонцељ. Овај батаљон је био главна партизанска јединица у западном делу Горењске и језгро за окупљање нових јединица у 1942. години. Лички усташки здруг, под командом Ивана Девчића Пивца, извршио препад на збег становника из села Дивосела и Читлук, код Госпића, који се налазио на локацији Крушковаче, изнад Дивосела. Током препада један део цивила је успео се спасе бекством, али су усташе у Крушковачама убиле око 300 лица, од којих су већина били жене, деца и старци. Истог дана, усташе су упале у Дивосело, где су извршили пљачку и паљење села и убили 17 мештана. Сутрадан, 6. августа, усташе су ухватиле 53 становника Дивосела, који су успели побећи из усташког обруча на Крушковачама и све их побацали у Јарчју јаму на Велебиту.

Почетак августа